Saveti za proizvodnju cvekle

0

Cvekla, latinski naziv (Beta vulgaris) potiče sa područja Sredozemlja, gde uspeva više njenih divljih srodnika. Lako se uzgaja i uspeva skoro u svim klimatskim uslovima. Može se gajiti na otvorenom ili u plasteniku. Ako u plasteniku već gajite povrće, znajte da se cvekla dobro slaže sa krastavcima, kupusom, i belim lukom, dok ne podnosi šargarepu, prazliluk, krompir i spanać.

Hranljivost i druge važne karakteristike cvekle

Cvekla je zdravo korenasto povrće, a osim njenog korena, za ishranu ljudi, koriste se i mladi listovi cvekle

Sadržaj suve materije u cvekli je oko 12 odsto a ugljenih hidrati je najviše– oko 8 procenata. Listovi mlade cvekle bogati su vitaminima, dok koren uglavnom sadrži veliki procenat jabučne, vinske i limunske kiseline. Bogata je mineralima posebno Fe, K, Mn, Zn i bogata je folatima, rastvorljivim i nerastvorljivim vlaknima i antioskidantima.

gajenje cvekle

Cvekla je dvogodišnja vrsta. Tokom prve godine, razvija se zadebljali koren, a u drugoj godini – stablo sa cvetovima i plod. Za formiranje zadebljalog korena neophodna su oko 3 meseca, kod ranih sorti, ili 5 do 7 meseci kod kasnih sorti cvekle.

Korenov sistem cvekle je jako dobro razvijen i osnovni koren može da prodre u zemlju na dubini i do 3 metra a u širinu jedan metar. Zbog toga, cvekla ima dobru upijajuću moć. Ono što se najviše primenjuje u ishrani je zadebljali koren crvene boje, sa malo svetlijim snopićima. Neke savremene sorte su potpuno jako crvene boje.  U drugoj godini razvija se stablo sa cvetovima proste građe koji daju seme koje može da svoju sposobnost klijanja zadrži i do 6 godina.

Proizvodnja cvekle – uslovi uspevanja

Cvekla traži više toplote i vlage u odnosu na drugo korenasto povrće, naročito u prvim fazama razvića pa su tako i prinosi veći u toplijim krajevima, ako se gaji na otvorenom. Seme će nići na 8 stepeni Celzijusa, ali svoju klijavost neće izgubiti ni na 4 stepena u zemljištu.

Kada niknu, mlade biljke mogu podneti niske mrazeve do – 3 stepena a zadebljali koren podnosi mrazeve do – 2 stepena bez većih oštećenja.

Preporučljiva temperatura za rast i razvoj cvekle je između 20 i 25 stepeni .

Cvekla se gaji u plodoredu a najbolje uspeva na plodnim, strukturnim i dobro ocednim zemljištima, neutralne ili slabo alkalne reakcije. Na kiselim zemljištima prinos cvekle je mali, a kvalitet ploda pogoršan.

Uzgoj cvekle – tehnologija

Cvekla se proizvodi na dva načina: direktnom setvom i iz rasada. Najčešća je direktna setva, dok se rasad koristi uglavnom za ranu prolećnu proizvodnju.
Za uspešno gajenje cvekle, potrebna je priprema zemljišta kao i za sve korenaste kulture, uz duboko jesenje oranje.

Na proleće se vrši predsetvena priprema zemljišta da bi se obezbedio dubok i rastresit setveni sloj za formiranje korena. Tokom osnovne i predsetvene pripreme zemljišta, potrebno je i đubrenje mineralnim đubrivima : ( 200-300 kg/ha azota, 400-600 kg/ha fosfora i 100-200 kg/ha kalijuma). Odmah posle skidanja ranijeg useva, zemljište treba nađubriti mineralnim đubrivima. Cvekli ne prija direktno đubrenje stajnjakom. Zemljište treba da je sitnozrnasto kako bi cvekla lakše nikla.

Sejte cveklu širokoredno u razmaku od 20 do 40 X 10 do 15 cm, na dubinu od 2 do 3 centimetara. Za hektar Vam je potrebno izmedju 6 i 10 kilograma, što zavisi od veličine semena.

Sadnja i rasađivanje cvekle

Proizvodi se iz direktne setve u aprilu ili julu. Iz rasada se proizvodi setvom krajem februara a sadnja se obavlja polovinom aprila.

Sledi nega useva koja podrazumeva proređivanje, okopavanje, prihranu i navodnjavanja. Najveće potrebe cvekle za vodom su u periodu do punog nicanja.

Zaštita od korova se sprovodi u zavisnosti od potreba. Protekcija cvekle od bolesti, korova i štetočina podrazumeva primenu odgovarajućih insekticida, herbicida i fungicida kako bi se suzbile štetočine kao što su buvač, sovice i moljac i najznačajnije bolesti cvekle: pegavost lista i pepelnica.

proizvodnja cvekle

Berba i prinosi

Prolećni uzgoj cvekle, ima namenu uzlaska na tržište tokom leta, i prinosi se u tom slučaju kreću od 20 do 30 tona po hektaru.

Za jesenju i zimsku potrošnju, cvekla se može gajiti kao postrni, naknadni usev nakon graška, salate, krompira, ječma ili pšenice.  Setva se obavlja u junu ili julu a pre setve, preporuka je da se zemljište zalije kako bi usev brže nikao. Setva i nega useva su isti kao kod prolećnog useva, ali je zalivanje obavezno zbog letnjih suša. Važno je da se prekine sa zalivanjem onda kada korenovi cvekle dostignu dve trećine svoje pune veličine.

Skladištenje

Cveklu treba vaditi pre jačih jesenjih mrazeva. Prinosi su identični kao kod prolećnog useva – 20 do 30 t/ha. U našim uslovima berba je krajem oktobra i početkom novembra. Posle vadjenja ostranjuju se listovi a korenovi se čuvaju u posebnim skladištima, najbolje na temperaturi od oko nula stepeni.

Sorte i grupe

Sorte cvekle koje se kod nas najčešće uzgajaju su Bikor, Detroit, Cilindra, Palanačka crvena cvekla… Prema obliku korena deli se na tri grupe (loptasti tip, izduženi tip i elipsasti).


Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!