Sorte pasulja, mahurinke velike hranljive vrednosti

0

Pasulj je član porodice mahurinki. On je stigao u Evropu iz Amerike još u 16. veku, u društvu krompira i kukuruza. Veoma je poznat i rasprostranjen zbog svoje velike primene u čovekovoj izhrani. Njegov ukus je neutralan i odličan je u kombinacija sa drugim jelima i raznoraznim začinima. Čorbast pasulj se tradicionalno najbolje jede uz različite vrste salata.

Pasulj je veoma značajan za nas, jer je on čist izvor proteina. On u našem organizmu obnavlja gvožđe i mangan, pa nam samim tim daje dodatnu energiju, kao i veliku zaštitu našem telu. Kalijum u pasulju, pomaže mu u povećanju vitamina kao što je vitamin E i C. On se ne koristi samo u domaćim kuhinjama, već je prisutan u kuhinjama celog sveta.

U Srbiji se pasulj jako često uzgaja. Gaji se na preko 20 000 hektara, i to sa prinosom od oko 1,3 tona po hektaru. Uglavnom se na njima naše zemlje gaje vrste niskog rasta, koje nazivamo čučavci. Ukoliko posejemo više sorte potrebno je obezbediti im oslonac, koji se postavlja pre nego što nam nikne sama biljka.

Postoje razne sorte pasulja domaće proizvodnje koji se razlikuju po boji, rastu ili vremenu sazrevanja. Kada je podela na boje u pitanju postoji beli, žuti i šareni, a po vremenu sazrevanja imamo rane i kasne sorte pasulja.

Sorte pasulja

Najtraženije domaće sorte pasulja

Biser – Sorta niskog rasta, koji doseže do 48 cm. Biljka je dosta žbunasta, koju krase listovi srednje krupnoće, kao i lep cvet koji je sitan i beličast. Ovo je rana sorta po vremenu sazrevanja. Zrno koje će nam podariti ova biljka je ovalno okruglog oblika, bele boje. Od jedne biljke biser sorte dobićemo ukupno oko 270 gr zrna. Što se tiče bolesti, tu ne moramo da brinemo, biser pasulj je veoma otporan prema bolestima koje mu prete. Ono što će proizvođače zanimati jeste jako dobar prinos ove vrste, koji uglavnom bude od 3 do 4 tone po hektaru.

Galeb – Ova sorta može dostići visinu oko 45cm, i takođe se ubraja u niske vrste pasulja. Listovi su mu tamno zelene boje i srednje veličine, između kojih se nazire srednje velik cvet bele boje. Galebovo zrno je romboinog nepravilnog oblika, bele boje. Ono je takođe i izduženo i ovalno. Ukupna težina zrna sa jedne biljke je 400 grama. Ovo je sorta ranijeg sazrevanja. Ne zahteva neke dodatne zaštite niti veliku brigu, dosta je samostalna i otporna sorta. Galeb se takođe može pohvaliti i obilnim rodom od 4 tone po jednom hektaru zemlje.

Balkan – Sorta iz NS selekcije proizvoda. Njegova zrna biserno su bela , u obliku elipse. Težina 1000 ovakvih njegovih zrna meri težinu od 350 grama. Listovi su mu jarko zelene boje iza kojih se kriju nežno beli cvetovi. Kao i prethodne dve sorte može se gajiti u čistom uzgoju, a što se tiče vremena sazrevanja tu spada u srednje kasne sorte. Veoma je otporan kako na pucanje, tako i odlično reaguje na zalivanje i razne bolesti pasulja. Radovaćemo se njegovom dobrom prinosu, a još više uživati u njegovom fenomenalnom ukusu.

Zlatko – Još jedno od NS semena jako dobrog kvaliteta. Vegetacija ove sorte pasulja traje oko 80 dana. Biljka poseduje stablo dužine i do 45 cm, srednje bujnosti. Žutog je zrna, koje je zaista krupno i ima otpornost na pucanje. Zrno mu je valjkasto okruglog oblika. Ukoliko izmerino 1000 zrna ove vrste dobićemo masu od oko 450 grama. Zlatkov prinos je poprilično dobar, a ljubitelje pasulja možemo obradovati dosta dobrim ukusom i činjenicom da i tokom kuvanja zrna ostaju istog oblika i ne pucaju.

Dvadesetica – Po vremenu sazrevanja ovu sortu pasulja svrstavamo u vrlo ranu sortu, čija vegetacija traje do 70 dana. Preko 45 cm je visina njenog bujnog i razgranatog stabla, koje obavijaju jarko zeleni listovi srednje veličine. Podariće blistavo belo zrno koje je valjkastog oblika, ponekad i pljosnatog. 1000 takvih zrna dvadesetice teško je od 350 do 400 grama. Ova sorta pasulja nije zahtevna i poseduje odličnu otpornost, pa prema tome ona će ispuniti i naša očekivanja redovnog i obilnog prinosa.

Sremac – Takođe seme nove vrste, dobijeno na institutu u Novom Sadu. Njegova vegetacija je kratkog veka, pa samim tim će izbeći sušne periode krajem jula i početkom avgusta meseca. Ovo je sorta niskog rasta koji je uglavnom oko 40 cm. Njegovo zrno je zelenkaste boje, krupno i valjkasto. Ne moramo preterano voditi računa o vremenskim uslovima, jer je sremac poprilično otporna sorta i uspeva da ostvari odlične i stabilne prinose bez obzira na vremenske uslove u kojima je uzgajan.

Tetovac – Kada kažemo stare sorte pasulja, prvo ćemo reći tetovac i gradištanac. Tetovac se najčešće seje od tih starijih sorti. Njegova biljka je niskog rasta, srednje bujnosti. Karakteristika tetovca je zrno bubrežastog oblika i nežno bele boje, po sredini malo spljošteno. Tetovac je dosta otporna sorta pasulja i uopšte nije zahtevan za uzgoj. Uživaćemo u ukusu ove vrste pasulja kao i u njegovim redovnim prinosima.

Gradištanac – Takođe uz tetovac ovo je najčešće uzgajana stara sorta pasulja. Njegova vegetacija traje od 85 do 90 dana. Njegova biljka je niskog rasta i odlične bujnosti. Lisotvi su mu fine zelene boje, a bubrežasto zrno mu je bele boje. I gradištanac je isto jako dobar u borbi protiv bolseti koje mogu zadesiti pasulj. On je stara sorta, oblnih i redovnih prinosa.


Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!