Povrće se proizvodi setvom semena, sadnjom rasada ili sadnog materijala (arpadžik, krtole, izdanci), kalemljenjem ili se koriste stvorene rezerve materije za dorastanje i pospešivanje rasta biljnih organa koji se koriste u ishrani (karfiol, cmi luk, praziluk, radić), a u novije vreme kulturom tkiva (tzv. meristem metoda).
Za setvu se koristi seme visokog kvaliteta (I klasa). Treba znati da seme peršuna, mrkve, plavog patlidžana, paprike i cmog luka zadržava klijavost 2-3 godine, seme kupusa, rotkve, rotkvice, cvekle, salate i spanaća 3-4 godine, a seme graška, boranije, paradajza i krastavaca tokom 6-8 godina.
Vrlo krupno i krupno seme (tikva, boranija, grašak, lubenica, krastavac, dinja, cvekla, spanać, paštmak) seje se na dubinu 3-4 cm, srednje krupno (kupusnjače, paradajz, paprika, cmi luk) na dubinu 2—3 cm, a sitno i vrlo sitno seme (mrkva, peršun, salata, celer) na dubinu 0,5 do 1 cm. Na lakšim zemljištima seje se dublje a na težim pliće.
Podgrevanje semena krastavaca, lubenice, dinje, cmog luka i paradajza na temperaturi i do 60°C, uz stalno mešanje tokom 3 časa, omogućuje brže nicanje. Pri podgrevanju temperatura se postepeno povećava. Kvašenje se primenjuje za seme više vrsta povrća. Seme se kvasi toplom vodom (oko 25°C). Seme u vrećicama se potapa u vodu ili rastvor agrostemina, uz povremeno vađenje, dok ne nabubri.
Seme se naklijava između dva sloja dobro navlažene tkanine i pri temperaturi oko 25°C. Seme se redovno vlaži i povremeno meša da bi se obezbedilo dovoljno kiseonika i za klijanje. Seje se kada se na manjem broju semenki (do 5%) pojave klice. Nakvašeno i naklijalo seme seje se samo u vlažno zemljište.
Osim ovih načina predsetvene pripreme, seme povrća se ponekad podvrgava delovanju niskih temperatura (od -1°C do 3°C), zatim se potapa u rastvor makro i mikroelemenata i različitih stimulatora (agrostemin), ili se izlaže dejstvu elektirične struje, rendgenskih zraka, ultrazvuka, laserskih zraka, bioenergije i sl.
Pilirano (dražirano) seme omogućuje preciznu setvu, što je važno za proizvodnju rasada. Seme se pilira u specijalnim aparatima. To je obmotavanje semena organskim i mineralnim materijama, pri čemu se povećava njegov obim. Posle piliranja seme se prosušuje 2-3 časa na temperaturi 30-35°C. Ovakvo seme se 1-3 dana pre setve navlaži u vlažnom pesku ili strugotini na temperaturi 20-25°C. Uvek ga treba sejati u vlažno zemljište, odnosno posle setve ovakvog semena obavezno je zalivanje.
U zaštićenoj bašti ređe se seje u omaške a najčešće u redove, što omogućava pravilan razvoj biljaka. Setva može biti ručna, kada se seje iz ruke ili iz kesice, ili pomoću mašine, koja omogućava pravilan raspored biljaka na željenom rastojanju u redu.
Setva u pantljike (dvoredne, troredne, četvoredne ili višeredne) u suštini je setva u redove. Pri tome je razmak između redova manji (10-30 cm), a između pantljika veći (35-70 cm). Tako se dobija staza s koje se u redovima neguje, odnosno omogućeno je korišćenje odgovarajuće mehanizacije.
Setva u kućice karakteristična je za krastavac, lubenicu, dinju, tikve, krompir, U kućicu se seju 1-2 semenke, zavisno od vrste, a posle nicanja bijke se proređuju i ostavlja jedna do dve u kućici.
Najpovoljniji pravac redova je sever-jug, jer su tada biljke celog dana ravnomemo osvetljene.
Seme se posle setve prekriva zemljom i malo zbije lopatom ili valjkom, da bi se uspostavila čvrsta veza sa zemljom i zalije.
Većina povrtarskih vrsta gaji se sadnjom rasada koji se uzgaja u zaštićenom prostoru ili u otvorenoj leji.
Povrće se gaji i sadnjom vegetativnih biljnih organa. Tako se cmi luk proizvodi iz sitnih lukovica i arpadžika, beli luk iz delova lukovice-čenova ili vazdušnih lukovica. Krompir se proizvodi iz cele ili isečene krtole, a hren iz dela korena-reznice.
Deljenjem bokora razmnožava se rabarbara, reznicama paradajz i krastavac, odnosno pojedine vrste se razvijaju metodom pospešivanja a na račun rezervnih delova korena (radič, celer, peršun) ili listova (karfiol, praziluk, brokola). Neke vrste povrća mogu se uspešno kalemiti (lubenica i dinja na tikvu, paradajz na plavi patlidžan), što obezbeđuje bujniji rast i veću otpomost prema niskim temperaturama, bolestima i štetočinama.