Krastavac je jednogodišnja vrsta i pored paradajza i salate vodeća je kultura u zaštićenoj bašti. Zbog veće tolerantnosti prema nedostatku svetlosti uspešno se gaji i u zimskom periodu. Plodovi krastavca se koriste za ishranu u svežem stanju, kao salata i kiseli. U ishrani se plodovi krastavca koriste kada je seme u početnoj fazi razvića. Krastavac je u poslednje vreme postao značajna sirovina i u farmaceutskoj industriji za izradu raznih kozmetičkih preparata. Prijatan osvežavajući ukus plodova krastavaca zavisi od sadržaja malih količina slobodnih organskih kiselina. Karakterističan miris krastavca potiče od eteričnih ulja u plodovima. Cesto plodovi krastavaca imaju gorak ukus koji potiče od glukozida kukurbitacina. Gorčina je karakteristična samo za neke sorte i to se svojstvo javlja samo u nepovoljnim uslovima, kao što su visoka temperatura, niska relativna vlažnost, ali i pri zalivanju hladnom vodom u toku žarkog dana.
Pradomovina krastavca je jugoistočna Azija (vlažni predeli Indije), gde je bio poznat još pre 3000 godina. Krastavac je kultura koja ima veoma širok areal rasprostranjenosti. Zbog svoje relativno kratke vegetacije može se gajiti na velikim geografskim širinama. Tako se gaji do 61° seveme geografske širine, ali u zaštićenom prostom. Gotovo da ne postoji zemlja u svetu koja nema proizvodnju krastavaca.
Koren je dobro razvijen i to u širinu do lm. Centralni koren je izražen, sa velikim brojem bočnih žila, plitko rasprostranjenih, i zato krastavac treba često zalivati. Stablo krastavca je zeljasto, povijušasto, prekriveno maljama. Ono se grana i na biljci razlikujemo glavno stablo dužine 50-700 cm i bočne grane. Iz pazuha listova obrazuju se dopunski korenčići. Krastavac niče sa dva krupna klicina listića. List je prost na dužim drškama, izrasta pojedinačno, tro ili petodelan, svetle do tamnozelene boje, pokriven oštrim maljama. List po obliku može biti srcast, ili loptast, sa slabije ili jače usečenim obodom. U pazuhu listova razvijaju se vitice kojima se biljka pričvršćuje za podlogu, odnosno oslonac.
Krastavac je jednodoma biljka sa razdvojenim polovima. Kod starih sorti na glavnom stablu preovlađuju muški, a na bočnim granama ženski cvetovi. Muški cvetovi su u grupicama sa tanjim i kraćim cvetnim drškama, a ženski cvetovi su pojedinačni, krupniji su, sa izraženim plodnikom. Cvetovi su petodelni, sa žutim kruničnim listićima. Muški cvet ima pet prašnika, po dva srasla a treći je slobodan, ili su svi srasli. U ženskom cvetu je tučak sa trodelnim plodnikom. Krastavac je stranoplodna biljka, ali se plod može obrazovati i bez oplodnje (partenokarpne sorte i hibridi).
Plod krastavca je sočna bobica i po obliku može biti jajolik, eliptičan, cilindrično izdužen, cilindrično kratak, topuzast i savijene osnove. Plod može biti zaobljen ili zaoštren na krajevima. Kod nekih sorti plod je blizu plodne drške sužen. Površina ploda može biti glatka, rebrasta ili bradavičasta, bez ili sa više ili manje izraženim maljama. Malje ili bodlje obično se nalaze na bradavicama. Bradavice sa bodljama u zavisnosti od sorte mogu biti male i guste, retke i krupne, a postoje i sorte bez bradavica i jasno izraženih bodlji. Bodlje mogu biti cme ili bele. Dužina ploda može biti od 5-70 cm, pa je plod kratak ako je dužine do 10 cm, srednje dug oko je dužine 10-20 cm, a dugim se smatra ako je dužina preko 20 cm. Boja ploda u tehnološkoj zrelosti može da bude svetlozelena, zelena i tamnozelena. Kod nekih sorti od vrha polaze bele trake (pruge) koje dostižu do polovine ploda ili i duže. Boja ploda u fiziološkoj zrelosti može da bude od bledožute do tamnosmedje.
Sorte za gajenje u zaštićenom prostoru treba da imaju snažnu vrežu (stablo) sa pravilnim razvojem sekundamih, tercijamih i gomjih grana, uz što duži period plodonošenja. To su sorte izrazito dugih plodova podjednake širine ili sa kruskastim vratom (spotrezisting), najčešće partenokarpne, ili su to sorte s kraćim plodovima (salatari), svetle do tamnozelene boje, glatki ili sa bodljama.
Kod klasičnih sorti broj muških cvetova na glavnom stablu višestruko je veći od broja ženskih cvetova, kod novih selekcionisanih hibrida i linija cvetovi mogu biti samo ženski, samo hermafroditni, hermafroditni i muški ili samo muški. Međutim, na ispoljavanje pola krastavca, pored nasledne osnove, u velikoj meri utiču uslovi spoljne sredine: dužina dana, toplotni režim, mineralna ishrana, količina ugljen dioksida u vazduhu, kao i neke hemijske supstance.
Sortiment krastavca za plasteničku proizvodnju veoma je širok. Do nedavno u zaštićenom prostoru gajene su isključivo salatne sorte, različite dužine ploda ali i komišoni, kao i univerzalne sorte koje se u početnim fazama razvoja (dok su plodovi sitni) koriste kao komišoni za kišeljenje, a kod kasnije berbe kao salatni. Od komišona za naše uslove pogodni su hibridi Harmoma F1, Levina F1, Regal F1, Ofix F1, Pasadena F1, Nais F1, Renesans F1, i drugi, a od salatnih Adrian F1, Astrea F1, Tomac F1, Dorina F1, Mitiva F1, Opera F1.
Temperatura – Odgovarajuća temperatura presudno utiče na porast i plodonošenje krastavca. Temperatuni uslovi zavise od faze razvoja biljaka i intenziteta svetlosti.
Za krastavce su nepovoljne visoke temeperature (iznad 35°C) koje se ponekad javljaju u proleće. Tada se primenjuje zasenjivanje objekta.
Voda i zalivanje- Krastavac ima veliku vegetativnu masu (intenzivno transpiriše) i formira korenov sistem u sloju od oko 25 cm, koji se usled intenzivnijeg usvajanja vode i isparavanja veoma brzo isušuje, što iziskuje potrebu čestog zalivanja. Krastavac ima povećane potrebe za vodom. Biljke u punom razvoju gube transpiracijom 2,5—4 litra vode dnevno po m2. Zalivanje treba uskladiti sa temperaturom i insolacijom. Po oblačnom vremenu mlade biljke treba zalivati manje i samo u zoni korena. Kod viših temperatura može se površinski zalivati, jer se time ujedno snižava i temperatura i stvara povoljna vlažnost vazduha.
Relativna vlažnost vazduha treba da je 70-80% uz dozvoljeno kolebanje od 50-90%. Suv vazduh, ispod 40% vlažnosti, može izazvati venjenje, deformisanost plodova i pogoduje napadu crvenog pauka. Krastavci u stakleniku rastu vrlo brzo i daju visoke prinose pa zbog toga zemljište mora biti dobro obezbeđeno pristupačnim hranivima. Zemljište treba da je rastresito, sa dobrim vazdušnim i visokim vodnim kapacitetom. Zato se krastavci obično sade na zemljištu koje je obilato djubreno organskim i mineralnim dubrivima. Organska đubriva unose se u količini 8- 10 kg/m2 a prosečne količine mineralnih đubriva su 50 g (8:16:24), i 30-40 g KAN na nr (kao osnovno đubrivo).
Krastavac veoma dobro reaguje na povećanu koncentraciju C02 jer to podstiče fotosintezu i povećava prinos. Istraživanja su pokazala da se najbolji rezultati postižu sa povećavanjem koncentracije C02 do 0,6 % i to po sunčanom vremenu, uz povoljnu temperaturu.
Plastenička proizvodnja krastavca
Polazeći od bioloških osobina krastavca, sorti i vrste objekta, vreme proizvodnje je različito.
Krastavac se u zaštićenoj bašti proizvodi najčešće rasadom gajenim u saksiji. Najbolja je setva u saksije (10×10 cm), hranljive kocke ili plastične vrećice zapremine oko 1 litar.
Saksije se slože na parapet ili na zemlju (100-140 kom po m2). Kada se pojave prvi listovi saksije se razmaknu na 15-20 cm, odnosno po 30 biljaka po m2. Biljke u vreme presađivanja imaju 4 razvijena lista. Krastavci se mogu kalemiti na tikvu Cucurbita ficifolia. Biljke kalemljene na ovu tikvu imaju jači koren koji je otporan na fusarium (čak se ne mora vršiti dezinfekcija zemljišta). Sadnja dobro odnegovanog rasada (primenjuju se sve mere nege rasada) obavlja se u predhodno pripremljenom objektu. Zemljište treba da je zagrejano najmanje na 16°C. Sadnja je u redove (100-120×40-50 cm) ili u dvostruke redove 100+50×35-40 cm (2,7-3,8 biljaka po m2). Korenov vrat je osetljiv, pa kod sadnje treba paziti da se biljka mnogo ne pritiska. Kada se korenčići počnu pojavljivati na površini, gredica se pokrije slojem od 5 cm smeše treseta i kompostiranog stajnjaka. Staze između gredica pokriju se slamom.
Osim ovog načina mogu se primeniti i specijalni način sadnje i to sadnja u nađubrene brazde i sadnja na bale slame.
Sadnja u nađubrene brazde obavlja se tako što se duž objekta iskopaju brazde duboke 30-35 cm, na razmaku 80-90 cm, u koje se stavlja sloj svežeg stajnjaka (20-25 cm) a iznad toga sloj zemljišne smeše od 10 cm u koji se sadi krastavac na razmaku 40-50 cm.
Rasad krastavca može se saditi u bale slame težine 20—40 kg (za zimsku i ranu profećnu proizvodnju). Bale slame pre sadnje fermentišu, ređaju po površini zemljišta jedna do druge, a potom dobro navlaže (40-50 litara vode za svaku balu). Unose se mineralna dubriva za balu najčešće 400-700 g KAN-a, 250-300 g su perfosfata, 200-250 g kalijumove soli i 200-300 g mlevenog krečnjaka. U dva-tri navrata bale se zalivaju da bi se đubrivo rastvorilo i započelo fermentaciju, kojom se oslobađa toplota, ali i uglejndioksid i drugi gasovi. Fermetacija je brža u toplom objektu i kada se zaliva toplom vodom. Već posle pet do sedam dana temperatura u slami dostiže 40-70°C i zatim brzo opadne, zadržavajući se na 25-30°C. Tada se rasad sadi u plitka-gnezda i zasipa kompostom. Slama žitarica tretiranih herbiciđima MCPA i TBA ne sme se upotrebljavati. Kod ovakvog načina gajenja plodonošenje počinje ranije. Prednost ovog načina proizvodnje je i u zaštiti od fuzariuma jer u prvo vreme koren raste u slami a tek kasnije ide u zemljište. U to vreme koren je velik i razgranat i ako dođe do infekcije neće biti zahvćen ceo korenov sistem već samo deo, pa biljka neće uginuti.
Proizvodnja krastavaca u niskim tunelima je interesantna sa aspekta ranijeg plodonošenja, odnosno pomeranja perioda ubiranja ka povoljnijim temperatumim uslovima. Poznato je, naime, da se u njivskoj proizvodnji, pri prolećnoj setvi, sa berbom počinje polovinom juna, a da se najveći deo prinosa formira tokom jula, često pri izuzetno visokim temperaturama što je nepovoljno za krastavać. Proizvodnja u niskim tunelima najčešće se obavlja uz primenu malčovanja i to direktnom setvom ili iz rasada. Setva se u ovakvim objektima obavlja polovinom aprila (isto i sadnja prethodno dobro pripremljenog rasada), a folija se skida u trenutku kada predstavlja smetnju za normalan rast biljaka.
U toku vegetacije osim održavanja temperatumog i vodnog režima primenuju se okopavanje, prihranjivailje, zaštita i specifične mere vezivanja uz potporu, regulisanje rasta i “podmlađivanje”
Okopavanje treba da je redovno jer krastavac ne podnosi zbijeno zemljište. Tom prilikom vrši se i ogrtanje, s obzirom da korenove žile krastavca često izbijaju na površinu.
Prihranjivanje se vrši 3-4 puta u toku vegetacije sa 20-25 g/m2 NPK đubriva, a krastavac povoljno reaguje i na primenu folijamog dubriva (vuksal, fertikare).
Načini regulisanja rasta krastavaca su različiti, a najčešće se primenjuje (uz vezivanje za žicu) odstranjivanje svih cvetova s bočnih grana do oko 60 cm visine glavnog stabla, zatim se bočne vreže skraćuju na 3 lista i 2 ploda, a iznad 150 cm visine glavnog stabla na 3 lista i 4 ploda. Kada vrh stabla dode do gornje žice, savije se nadole. Salatnim sortama može se na visini 30-50 cm zakinuti vrh stabla i ostaviti dve bočne grane a na njima nove četiri bočne grane sa dva do četiri ploda, što daje više ženskih cvetova i plodova (jer bočne grane imaju više ženskih cvetova). Regulisanje rasta zavisi od tipa sorte (savremene sorte obrazuju puno ženskih cvetova na glavnom stablu) i od bujnosti biljke.
Rast se može regulisati zakidanjem ženskih cvetova i grana koje se javljaju do prva četiri lista. Iznad toga ostavljaju se 2 do 3 bočne grane koje se prekraćuju na visini 1-1,2 m. Grane donjeg reda zakidaju se posle 4-5 listova. U celini način obrazovanja biljke zavisi od sorte i vremena proizvodnje, a cilj je dobiti ranu produkciju forsirajući obrazovanje ženskih cvetova. Kod klasičnih sorti oni su dominatni na bočnim granama a kod partenokarpnih sorti (takvi su nove sorte i hibridi) na celoj biljci dominiraju ženski cvetovi, a plodovi se obrazuju bez oplodnje. Kod klasičnih sorti za bolju oplodnju unose se pčele i bumbari.
Pri gajenju ranih krastavaca (sem partenokarpnih) zatim dinje i lubenice, u zašti- ćenu baštu se stavljaju košnice sa dresiranim pčelama, odnosno pčelama naviknutim na miris ovih vrsta. To se postiže ishranom sa odgovarajućim simpom: kilogram še- ćera rastvori se u litar kipuće vode a zatim se u takav topao simp (30-35°C) stavljaju muški cvetovi ovih vrsta (četvrtina ukupne količine simpa) bez zelenih delova cveta. Simp se ostavlja da stoji najmanje 2 sata i zatim se njime svaki dan hrane pčele. Ko- šnice sa pčelama se razmeštaju u objekte (na svakih 1000-1200 m2 plastenika stavlja se jedna košnica) i to sa pojavom prvih cvetova (sunčanih dana samo posle podne). Kada se pčele nalaze u objektu, onda se zalivanje, prihranjivanje i zaštita (oprez pn izbom pesticida) vrši posle 15 časova (kada pčele ne lete).
U toku vegetacije s biljaka treba skidati donje listove dok se iznad njih formira plod. Krastavac se može podmladiti savijanjem stabla i plitkim ukopavanjem u zemlju na delu na kojem izbija list. Ubrzo će se formirati novi koren i nova grana. koja se zatim vodi kao glavno stablo.
Vezivanje se u praksi obavlja uglavnom na dva načina: pomoću špalimih mreža ili uz kanap. Jednostavnije i svakako jevtinije je vođenje biljke uz kanap, pri čemu se biljke obavijaju oko kanapa koji je vezan za konstrukciju ili žicu koju prethodno vežemo na konstrukciju.
Bolesti i štetočine – Najčešće bolesti krastavaca su pepelnica, plamenjača, mozaik i uvenuće.
Plamenjaču odlikuju žute pege na licu lišća sa mrezastom navlakom na naličju, a pepelnicu praškasta bela navlaka na listovima i stablu. Zaraženo lišće se suši i opada. Razvoju bolesti pogoduju visoka vlažnost vazduha i visoka temperatura.
Masne, okrugle pege na deformisanim plodovima sa tamnozelenim kvrgama znak su pegavosti, kojoj pogoduje vlažno i toplo vreme. Najbolji lek je zdravo semenje. Kad se pojave prvi znaci pegavosti prskanje bakamim krečom svakih 10 dana. Ako prizemni deo stabla i koren tmnu (omekšavaju), dolazi do uvenuća krastavaca. Dezinfekcija zemljišta benlajtom i ortocidom pre setve, odnosno rasadivanja, najbolji je način zaštite.
Šarenilo u vidu zelenih i tamnozelenih podklobučenih površina na listovima i kvrgavi deformisani plodovi ukazuju na mozaik krastavca. Dezinfekcija zemljišta i suzbijanje lisnih vaši najbolje su mere borbe.
Od štetočina u zatvorenom prostoru jedna od opasnih je crveni pauk. Napadnuto lišće nekrotira i postepeno se suši i propada. Za suzbijanje su veoma efikasni areks 30 EC (0,2%), sistemim 40 (0,1%) i roksion 40 (0,1 %), vodeći računa o karenci odnosno biološki preparat – grabežljiva grinja.
Salatne sorte dospevaju za berbu za oko 60 dana, sorte s dužim plodom za oko 90 dana, a kornišoni za 35-50 dana.
Berba – U početku se salatne sorte beru svakih 5-6 dana, a kasnije svaka 2-3 dana. Kornišoni se beru svakog lli svakog drugog dana. Učestale berbe omogućuju obrazovanje novih plodova, a kod kornišona i dobijanje plodova prve klase (dužina 3—5 cm). Plodovi se odsecaju nožem na polovini plodne drške, pazeći da se vreža ne osteti.
Posle svake berbe usev treba zaliti, a po potrebi i prihraniti, jer zdrava vreža i zeleni listovi znače duži period plodonošenja i veći prinos.
Prinos krastavca se kreće od 24—32 kg/m2 pri dugoj vegetaciji (zima-proleće- leto) a pri kratkoj vegetaciji u jesen 6-8 kg/m2 a u proleće 10-12 kg/m2. Prinos komišona je do 6 kg/m2.