Plavi patlidžan je jednogodišnja biljka. U ishrani je veoma važan zbog bogatog hemijskog sastava, kao i zbog lekovitih svojstava (snižava nivo holesterola u krvi).
Plod plavog patlidžana sadrži 6—13,5% suve materije, 2,2-4,6 ugljenih hidrata, 0,3-1,5% belančevina, 0,1-0,4% masti, 0,4-0,7% mineralnih materija oko 20 mg/100 g vitamina C. U našim uslovima plavi patlidžan je jednogodišnja biljka, dok je u južnim predelima višegodišnja biljka koja se svake godine podmlađuje.
Korenov sistem je dobro razvijen, sa izraženim centralnim korenom. Stablo je razgranato i dostiže visinu oko 1,5 m. Stablo je na početku vegetacije zeljasto a kasnije donji delovi odrvene. Listovi su prosti i krupni, a krupnoća lista zavisi od bujnosti biljke. Oblik lista varira od široko lancetastog do ovalnog. Listovi su pokrivem maljama, koje se javljaju 70-90 dana posle nicanja. Cvetovi su pojedinačni, ljubičasto obojeni. Od procvetavanja cvetova do formiranja ploda protekne oko 20 dana, a od nicanja do prve. berbe treba oko 115-130 dana. Plod je bobica različitog oblika, boje i krupnoće. Plodovi u zavisnosti od sorte i uslova uspevanja su mase 100-800 g. Oblik je okrugao, kruškolik, izdužen, jajolik, cilindričan l zmijolik. U tehnološkoj zrelosti plod je najčešće ljubičast do cmo ljubičast, žut, beo, zelen, što zavisi od sorte.
Postoji veliki broj sorti plavog patlidžana. Za plasteničku proizvodnju koriste se sorte srednje bujnog rasta kao što su Junior, Rima, Bonika, Bari, Klasik i Florida.
Plastenička proizvodnja plavog patlidžana
Vreme proizvodnje plavog patlidžana u zaštićenom prostoru zavisi od vrste zaštićenog prostora i mogućnosti dopunskog zagrevanja.
Plavi patlidžan se proizvodi isključivo rasadom. Rasad treba proizvesti u zastićenom prostoru sa dopunskim zagrevanjem, zbog povećamh potreba za toplotom i zbog osetljivosti na temperaturna kolebanja.
Način proizvodnje rasada plavog patlidžana je veoma sličan proizvodnji rasada paprike. Pri proizvodnji rasada koji će se pikirati, što je najcesci slucaj, seje se 4-6 g/m2 a pikira se u fazi dobro formiranih kotiledonih listića. Ukoliko se ne pikira seje se oko 2-2,5 g/m2 semena.
Rasad plavog patlidžana može se proizvesti i kalemljenjem na paradajz. Kalemljenje se obavlja u fazi kotiledona. Na podlozi (paradajz) napravi se rez dug 1,5 cm u koji se postavlja kalem (plavi patlidžan). Stablo plavog patlidžana se zareže koso ispod kotiledona, tako da odgovara rezu na podlozi. Mesto kalemljenja premaže se toplim parafinom (obično četkicom). Kalemljene biljke gaje se pri temperaturi od 25°C i relativnoj vlažnosti vazduha od 90% uz zasenjivanje radi sprečavanja suvišne transpiracije. Za 7-10 dana stvara se kalus, a dalja nega je ista kao ostalog rasada. Kalemljene biljke se brže ukorenjuju i brže razvijaju. U fazi proizvodnje rasada značajno je obaviti 2-3 folijama prihranjivanja kompleksnim dubri- vom (fertikar, vuksal 0,25) i to u fazi 2, 4 i 6 listova, jer je plavi patlidžan osetljiv na nedostatak mikroelemenata (posebno Mg). Ostale mere nege su iste kao u proizvodnji paradajza i paprike.
Plavi patlidžan se sadi kada je rasad star 50-70 dana, na rastojanju 60-70×40- 50 cm, što zavisi od bujnosti sorte. On se sporo ukorenjava i zato se prvi put okopava tek 20-25 dana posle sadnje. U toku vegetacije okopava se 2-3 ili više puta, što zavisi od sastava zemljišta. Naime, u toku vegetacije zemljište treba održavati u rastresitom stanju. Optimalna vlažnost zemljišta do faze plodonošenja je 75%, a u fazi plodonošenja do 85% PVK. Do perioda obrazovanja plodova plavi patlidžan se zaliva svakih 10-12 dana sa 5-10 1 vode na m2, a u fazi plodonošenja svakih 5- 7 dana sa 10-20 1 vode na m2.
Plavi patlidžan je biljka duge vegetacije, sa povećanim potrebama za NPK hranivima. Zbog njihovog nedostatka, a posebno fosfora i kalijuma, dolazi do masovnog opadanja cvetova. Zato se u toku vegetacije, u razmacima od 20 do 25 dana, prihranjuje sa 20-30 g NPK đubriva na m2, uz 1-2 folijama prihranjivanja kompleksnim mineralnim dubrivima (fertikar, vuksal 0,2%). Folijamo prihranjivanje je posebno važno u fazi pojave pupoljaka i cvetanju.
Plavi patlidžan je toploljubiva biljka. Neposredno posle sadnje održava se temperatura oko 25°C, u toku sunčanih dana do 28°C, a oblačnih oko 22°C. Noćne temperature treba da su 16-18°C. Za normalan rast značajna je visoka temperatura zemljišta (20-22°C). Mere nege su iste kao kod paprike.
Sorte plavog patlidžana s krupnim plodovima treba vezivati uz kolje ili žičanu konstrukciju plastenika, uvijanjem biljke oko žice ili manile. Plavi patlidžan se uzgaja na dva stabla, što zahteva zakidanje ostalih grana (ostavljaju se prve formirane grane). Istovremeno se uklanjaju stari, donji listovi. Za bolju oplodnju mogu se koristiti bumbari, protresanje cvetova, ili biljaka ili se koriste, prema uputstvu, hormoni.
Berba plavog patlidžana, bez obzira na mesto proizvodnje, počinje 60-70 dana od sadnje i u početku se obavlja svakih 7-10 dana, a kasnije svakih 4—5 dana. U ovoj proizvodnji može se ostvariti prinos od 5-12 kg plodova po m2, što zavisi od sorte i dužine plodonošenja. Na sobnoj temperaturi plodovi se dobro čuvaju 5-7 dana, a na temperaturi od 5°C i nekoliko nedelja.