Tikve spadaju u grupu vrežastog povrća i ima ih više vrsta, koje se međusobno razlikuju kako po morfološkim osobinama tako i po nameni. Tikve su jednogodišnje zeljaste biljke iz porodice Cucurbitaceae, rod Cucurbita.
Kod nas se gaje tri vrste:
Cucurbit pepo L – obična tikva, dulek, cmi dulek
Cucurbita maxima Duch. – bundeva, beli dulek, pečenka, ludaja
Cucurbita moschata Poir. – muskatna tikva, šećerka.
Sortiment obične tikve u našoj zemlji dosta je siromašan u poređenju sa polimorfizmom ove vrste. Izrazit polimorfizam znatno otežava botaničku, a naročito praktičnu klasifikaciju vrste. U narednoj tabeli daje se najprihvatljivije rešenje.
Najčešće se gaji forma obične tikve namenjene za ljudsku ishranu. U ishrani ljudi upotrebljava se sveža, kuvana ili pečena. One imaju relativno sitne plodove (3-4 kg), okruglog ili izduženog oblika, nežne konzistencije i prijatnog ukusa. Postoje tipovi sa tvrdom i mekom korom.
Tikvica je žbunasta forma obične tikve kod koje se koriste mladi plodovi (tip culcini). Kod nas se gaje samo obične povrtarske tikvice sa izduženim cilindričnim plodovima. Patisoni se sreću sporadično. Tek u novije vreme počinju da se gaje kao povrće. Treći varijetet tikvica, tzv. krivošije, čiji su plodovi nalik na topuz sa izvijenom drškom.
Temperatura – Tikve su toploljubive biljke kojima je za klijanje i nicanje potrebna temperatura iznad 12°C. Optimalna temperatur za rast i razviće je u granicama između 25 i 30°C. Pad temperature ispod 5°C, kao i jako kolebanje temperature utiču vrlo nepovoljno na njihov razvoj i plodonošenje. Slabi mrazevi i slane u proleće mogu potpuno da unište mlade biljke.
Zalivanje i voda – Tikve imaju velike potrebe za vlagom, jer razvijaju veliku Iisnu (transpiracionu) površinu, ali ne podnose ni suviše vlažnu sredinu. Sveže kišovito vreme, kao i visoka temperatura i suša, ometaju oplodnju. U takvim uslovima masovno opadaju cvetovi i mladi zameci. U uslovima nedovoljne vlage u zemljištu prinosi su niži a plodovi sitniji, ali su boljeg kvaliteta i sa više suve materije. Nasuprot tome, u uslovima obilne vlage u zemljištu povećava se krupnoća plodova i prinos, ali smanjuje sadržaj šećera u njima.
Potrebe za toplotom i vlagom zavise od faze razvoja biljke. Za klijanje i nicanje najpogodnija je visoka temperatura (25-28°C) i obilna vlaga. Posle ove faze umerena vlažnost zemljištal temperatura između 20-25°C podstiču izgradnju moćnog korenovog sistema i snažan razvoj nadzemnih organa biljke.
Kasnije, u vreme cvetanja i intenzivnog rasta plodova, biljke imaju veće potrebe za toplotom.
Tip zemljišta – Tikve, posebno povrtarske tikvice, najbolje se razvijaju na dubokom i strukturnom zemljištu tipa čemozema i aluvijuma. Za proizvodnju u zaštićenom prostoru najpogodnije su tikvice (Cucurbita pepo L) zbog relativno kratke vegetacije, sukcesivnog, a intenzivnog formiranja plodova.
U visokim objektima tikvice se najčešće gaje kao drugi usev posle salate. Proizvode se iz rasada (saksije) koji je spreman za rasađivanje u fazi 2-4 lista. Sadnja se obavlja krajem febmara ili početkom marta, a ako nema grejanja krajem marta. Razmak sadnje je 100×50 cm. Primenjuju se iste mere nege kao i za lubenicu. Berba počinje u prvoj polovini maja.
U niskim tunelima proizvodnja je nešto kasnija. Sadnja se obavlja krajem marta ili početkom aprila. Krajem aprila obavlja se intenzivnije provetravanje, a izmedu 5. i 10. maja folija se skida (što zavisi od spoljašnje temperature). Berba počinje u drugoj polovini maja i traje do kraja jula. Berba se obavlja svaki ili svaki drugi dan, a prinos se kreće od 4—5 kg/m2.