Krompir je široko rasprostranjena povrtarska vrsta zahvaljujući pre svega izuzetnoj adaptabilnosti i stabilnosti pri proizvodnji na različitim zemljištima i u različitim klimatskim uslovima.
Vodi poreklo iz južnoameričkih Anda, gde se koristi u ishrani više od 8000 godina, pripremljen na različite načine, najčešće prirodno sušen (na suncu). Tako sušen krompir koristi se u ishrani cele godine (“čips” i instant). Od krompira su pravljena alkoholna pića (rakija – chakta i pivo – chica), a iz bobica-ploda domoroci su izdvajali otrovne materije (alkaloid) kojim su premazivali vrhove strelica i koristili za omamljivanje riba da bi ih mogli hvatati rukama.
Krtole mladog krompira sadrže velike količine korisnih hranljivih materija (što ga čini lako svarljivim) visoke energetske vrednosti i veoma malo štetnih materija. Mladi krompir sadrži 15-20% suve materije, 13-16% skroba, 1,0-2,0% proteina, 1,0-3,0% šećera, 1,1% mineralnih materija (P, K, Ca, Mg, Fe) i dosta vita mina A, C, B1, B2, PP. Sadržaj nitrata se kreće u granicama od 55-250 mg NO3kg. U normalnim i zdravim krtolama sadržaj solanina se kreće u granicama od 2-10 mg %. Pri promeni boje kitola, usled izloženosti direktnoj sunčevoj svetlosti, sadržaj solanina raste za 5-10 puta. U ishrani se ne mogu koristiti krtole sa više od 20 mg % solanina. Takve količine ove materije smatraju se štetnim po zdravlje ljudi.
Krompir je jednogodišnja zeljasta biljka i za ishranu se koriste podzemni vegetativni organi (krtole) u različitoj fazi zrelosti i različite krupnoće. Krtole nastaju premeštanjem asimilativa (hranljive materije stvorene u procesu fotosinteze) iz nadzemnih vegetativnih organa (listova i stabla) u podzemne vegetativne organe (podzemna stabla), takozvane stolone čiji vrhovi zadebljavaju formirajući krtole različitog oblika, boje i krupnoće. Na površini krtole se nalaze okca u pazuhu atrofiranih listova (mala ispupčenja u vidu obrve).
Mladi krompir u kontinentalnom području na otvorenom polju pristiže za potrošnju krajem maja i tokom juna meseca. Uz neposredno prekrivanje biljaka (bez noseće konstrukcije), agrilom ili lutrasilom i zemljišta (cmom folijom, bio ili foto razgradljivom folijom, slamom, plevom) mladi krompir stiže za 15—20 dana ranije za vadenje. Korišćenjem toplih tunela mladi krompir za vađenje dospeva za mesec do dva raiiije (kraj marta, april) u odnosu na otvorenu baštu (kraj maja-jun).
Temperatura – Krompir je umerenih potreba prema toploti. Nadzemna vegetativna masa može podneti temperaturu od 1 do —1,5°C u kratkom vremenskom periodu. Temperatura od -2°C i niža u dužem vremenskom penodu uništavaju tek ponikle mlade biljke. Stablo i listovi se mogu pojaviti ponovo iz još neproraslih ili iz sekundamih (kolaterainih) okaca (ako su sađene dovoljno krupne krtole) ali tada za tržište prispevaju 7-10 dana kasnije. Oštećenja od mraza u fazama nicanja su manja, jer se biljke brzo regenerišu. Međutim, kada je nadzemna masa razvijenija mrazevi nanose velike štete jer razvijene biljke gube regenerativnu sposobnost.
Klijanje krtola počinje već na temperaturi od 3-5°C. Bioloski minimum za klijanje i nicanje je pri temperaturi zemljišta 7-10°C, a optimum je 20°C.
Na temperaturi od 7-10°C i pri optimalnoj vlažnosti zemljišta krompir niče za 30-35 dana. Sadnjom naklijalih krtola krompira (karakteristika rane proizvodnje) nicanje je pri istim uslovima za 6 -10 dana ranije. Obrazovanje korenovog sistema protiče na temperaturama zemljišta iznad 7°C. Važno je da se krompir
Što pre i što bolje ukoreni, jer je to pretpostavka intenzivnog porasta nadzemnog vegetativnog dela. Dobro ukorenje biljke su otpornije na sušu, bolje usvajaju hraniva iz dubljih slojeva zemljišta, obrazuje se veći broj stabala pa i veći broj stolona što povećava broj krtola po kućici, a time i prinos po biljci.
Nadzemni vegetativni deo i krtole se obrazuju na temperaturi od 15-20°C. Pri temperaturi zemljišta višoj od 20°C obrazovanje krtola je usporeno, na temperaturi od 29-30°C prinos se naglo smanjuje, a obrazovanje krtola praktično prekida. Na temperaturi višoj od 42°C vegetacija se sasvim prekida. Optimalna temperatura za intenzivan rast krtola u fazi butonizacije i početka cvetanja je 16-19°C.
Svetlost – Mala količina svetlosti ili senka dovodi do pojave žućenja listova, stabla se izdužuju, krompir slabo cveta i značajno se smanjuje prinos. U uslovima kratkog dana obrazuju se krtole a usporava cvetanje i obmuto. Više temperature zemljišta i vazduha i manja količina lako pristupačne vode u zemljištu usporavaju obrazovanje krtola pri kratkom i normalnom danu. U uslovima kratkog dana vegetacija se značajno skraćuje (rane sorte vegetaciju završavaju vrlo rano, srednje rane postaju rane, a srednje kasne sorte postaju srednje rane). U zaštićenom prostom u uslovima kratkog dana (zima, rano proleće) obrazovaće se veliki broj krtola po kućici, što uz optimalnu temperatum i vlažnost zemljišta doprinosi većoj nadzemnoj masi i povećanju prinosa.
Vlažnost vazduha – Za krompir je optimalna relativna vlažnost vazduha 75-80%. Ima povećane potrebe za vlagom u zemljištu u vreme butonizacije, punog cvetanja i po precvetavanju u fazi formiranja i nalivanja krtola. Negativno reaguje na nedostatak vlage u zemljištu, ali značajno smanjuje prinos i pri visokoj vlažnosti zemljišta. Zato je važno da zemljište stalno i bez kolebanja bude obezbeđeno dovoljnom količinom vode. Vlažnost zemljišta treba održavati na nivou 70-75-80% PVK.
Visoka temperatura u objektu sunčanih dana može da izazove stres i pri visokom sadržaju vlage u zemljištu. Pri smanjenju vlage u zemljištu fotosinteza i premeštanje asimilativa u stolone, na čijim vrhovima se obrazuju krtole smanjuje se mnogo ranije nego što je uvenuće vidljivo. Karakteristično za proizvodnju krompira je da od ukupne količine vode koju biljka usvoji samo mali deo se direktno koristi u procesu fotosinteze.
Za rani krompir dobra su topla, laka do srednje teška plodna zemljišta povoljnih fizičkih i hemijskih osobina, mrvičaste strukture, povoljnog vodno vazdušnog režima sa dosta hraniva. Krompim je neophodno dovoljno vazduha u zemljištu. Za krompir su pogodna umereno kisela zemljišta. Na alkalnom zemljištu obrazuje se manji broj sitnih krtola po biljci.
Proizvodnja krompira
U ranoj proizvodnji na otvorenom polju, sa ili bez neposrednog prekrivanja biljaka agrotekstilom ili različitim folijama, od preduseva je poželjna neka od leguminoza (grašak, boranija) ili stmine. U plasteniku se gaji posle salate. U tunelima osnovna obrada pred sadnju započinje posle ubiranja prethodnog useva (najčešće salata, rotkvica, cmi luk), tokom januara meseca. Pri pokrivanju agrotekstilom sa obradom se počinje čim uslovi dozvole (februar, mart).
Djubrenje – Prilikom đubrenja treba imati u vidu plodnost zemljišta, iznošenje hraniva pririnosom i planirani prinos. U uslovima navodnjavanja sa 10 l krtola mladog krompira iznese se iz zemljišta 28,7 kg azota, 4,7 kg fosfora i 30 kg kalijuma.
Najčešće se đubri zgorelim stajnjakom 3-4 kg/m2 i 20-30 g/m2 NPK=8:16:24 pod osnovnu obradu, a predsetveno se unosi 10-15 g KANa po m2. neposredno pred sadnju.
Najveću ekonomsku opravdanost ima gajenje ranog krompira uz nastiranje (malčiranje) i neposredno prekrivanje biljaka (bez noseće konstrukcije) agrotekstilom iii perforiranom folijom i u tunelima bez grejanja.Korišćenjem perforirane folije i agrotekstila izbegava se postavljanje noseće konstrukcije, a pokrivka omogućuje normalno održavanje vlažnosti zemljišta (kiša ili zalivanje). Posle prestanka opasnosti od poznih prolećnih mrazeva pokrivka se skida, a to je u našim uslovima najčešće krajem aprila ili početkom maja. Gajenjem krompira u plastičnim tunelima moguća je (za oko 30 dana) ranija proizvodnja mladog krompira, jer može ranije da se obradi.
Bez obzira na način proizvodnje, pre sadnje krtole se obavezno naklijavaju u sandučićima (holandezima) i u prostorijama sa dovoljno difuzne svetlosti, pri temperaturi od 12—15°C (kolebanja 8-18°C) i relativnoj vlažnosti vazduha 85-90% (uz mogućnost dobrog provetravanja). Važno je krtole krompira naklijavati sa dovoljno difuzne svetlosti (ako nema dovoljno svetlosti može se dodatno osvetljavati luminescentnim lampama 40-75 vati na 1 m2). U protivnom, klice se brže razvijaju, duže su, etiolirane, i lako se lome pri sadnji, što je nepoželjno.
Naklijavanjem krtola ubrzavaju se fiziološko-biohemijski procesi u krtoli, stvara se povećana količina hraniva u zoni okca, te usled toga klica vrlo brzo počinje da raste, najpre iz glavnog (srednjeg pupoljka), a zatim iz nekoliko bočnih (kolateralnih pupoljaka). Klice se razvijaju na račun rezervne hranljive materije matične krtole. Nakon sadnje, krompir neko vreme živi parazitskim načinom života, a nakon ukorenjavanja prelazi na usvajanje vode, makro i mikroelemenata iz zemljišnog rastvora.
Sa naklijavanjem za zimsku proizvodnju u plastičnim tunelima započinje se tokom novembra i decembra i tokom decembra-januara meseca za proizvodnju sa neposrednim prekrivanjem biljaka. Obično za ovu specifičnu agrotehničku meru treba planirati 30-60 dana (30-35 dana za vrlo rane i rane sorte, odnosrio 35-40 dana za srednje rane sorte, pa do 60 dana za srednje kasne sorte). U toku naklijavanja sadni materijal u sandučićima pregleda se 2-3 puta. Odbacuju se oštećene i bolesne krtole, pogotovo one sa slabim izduženim i nitastim klicama (zaražene virusima). Važno je obezbediti uslove da se sve klice na krtoli aktiviraju. Prilikom pregleda sadnog materijala, ako se ustanovi pojava samo vršne klice, istu treba ukloniti da bi stimulisali razvoj klica iz svih formiranih okaca (ne samo na vršnom delu, već i na pupčanom delu krtole). Kvalitetno naklijala krtola ima kratke (0,5-2,0 cm) temeljne i čvrste klice, zelene do ljubičaste boje (boje karakteristične za sortu). Naklijali krompir niče za 10-15 dana ranije, biljke su snažmjeg rasta i stasavaju za oko 2-4 nedelje ranije u odnosu na proizvodnju bez naklijavanja.
Za sadnju se koristi samo zdrav i kvalitetan (deklarisan) sadni materijal. Nije dobro koristiti sitne krtole iz prethodne godine jer postoji opasnost od virusne degeneracije (i do 60 % niži prinos). Sadnjom kvalitetnog sadnog materijala klice su čvrste i temeljne. Krompir brzo klija i niče, intenzivan je porast nadzemnih vegetativnih organa i krtola (kod ranih sorti formiranje krtola započinje nakon 10-15 dana od nicanja), te pri proizvodnji sa neposrednim prekrivanjem biljaka mladi krompir stiže za vadenje 55-60 dana od sadnje, a u plastičnim tunelima za oko 50 dana od sadnje.
Vreme sadnje krompira – U tunelu za sadnju januaru, a na otvorenom polju februaru i martu, uz nastiranje zemljišta foto ili biorazgradljivom folijom (omogućava brže zagrevanje zemljišta) i odmah prekriva perforiranom PE folijom ili agrotekstilom koji obezbeđuju višu noćnu temperaturu za čitavih 5-8°C (nema opasnosti od mraza). U principu sa sadnjom se započinje kada je temperatura zemljišta 3-5°C, na dubini 6-10 cm. Nastiranjem zemljišta sa foto ili bio razgradljivom folijom temperatura zemljišta se podiže na 10-18°C, a naklijali krompir niče za 18-22 dana.
Krtole se mogu saditi na površinu zemljišta, ispod perforisane folije, malč papira ili slame. Pri tom se stoloni sa krtolama razvijaju neposredno ispod folije, odnosno slame i malč papira, a nadzemna masa iznad (kroz otvore folije ili malč papira) a prilikom berbe odseca se nadzemna masa, folije se odižu, a krtole se pokupe sa površine zemljišta.
Proizvodnja u leji započinje formiranjem leje (ravne ili udubljene). Na uzoranom i pripremljenom zemljištu, na razmaku 120-140 cm, formiraju se grebeni visine 20-25 cm i tako dobija udubljena leja na čije dno se stavlja smeša komposta i zemlje (10 cm). U udubljenu leju sade se tri reda krompira u razmaku od 50 cm, a razmak između biljaka je 20 cm. Sadnja naklijalih krtola obavlja se u prvoj polovini marta.
Posle sadnje leja se prekriva perforiranom folijom ili agrotekstilom čiji se krajevi pričvrste nagrtanjem zemlje. Ako ima više leja, izmedu njih se ostavlja staza širiine 50-60 cm.
Veličina vegetacionog prostora u proizvodnji ranog krompira je uslovljena ranostasnošću sorte. Uobičajeno je da se izuzetno rane i rane sorte sade na 60-70 x 25 cm, a srednje rane na 60—70 x 27—30 cm i dubinu 6—10 cm. Potrebna količina sadnog materijala zavisi od krupnoće krtola (sade se krtole mase 50-60-70 g, prečnika 28-55 mm) i kreće se od 2,40-3,0 kg • 10 m2. Bolji efekti postižu se sadnjom krupnijih krtola, sa većim brojem dobro razvijenih klica.
U svetu je do danas selekcionisano nekoliko hiljada sorti koje se po dužini vegetacije mogu svrstati u 4, odnosno 6 grupa, i to: veoma rane sorte sa vegetacijom 60-70 dana, rane sorte 70-90 dana, srednje rane 90-120 dana, srednje kasne 120- 135 dana, kasne 135-150 dana i veoma kasne sorte sa vegetacijom preko 150 dana. Za proizvodnju ranog krompira preporučuju se veoma rane, rane i eventualno srednje rane sorte.
Iz grupe veoma ranih sorti mogu se gajiti: Resy (žute boje pokožice, svetložute boje mesa, ovalno izduženih krtola sa plitkim okcima); Concurrent (žute boje pokožice, svetložute boje mesa, ovalnog oblika krtole, osetljiv na plamenjaču lista); Cleopatra (crvene boje pokožice i svetložute boje mesa, ovalnog oblika); Beiber (žute boje pokožice i mesa, izduženo ovalnih krtola, osetljiv na plamenjaču lista); Latona (žute boje pokožice i svetložute boje mesa, ovalnih krtola); Premiere (žute boje pokožice i mesa, izduženoovalnih krtola).
Iz grupe ranih sorti preporučuju se Jarla, svetložute boje pokožice i mesa i izduženo ovalnog oblika; ostara, smeđe žute boje pokožice, svetložute boje mesa, ovalnog oblika, mrežaste pokožice; Fresko, žute boje pokožice i mesa, ovalnog oblika; Vivaldi, žute boje pokožice i mesa, ovalnog oblika; Scarlet, crvene boje pokožice i žute boje mesa; ovalnog oblika.
U nedostatku ovih sorti mogu se gajiti i sorte iz grupe srednje ranih: Kondor, Kennebec, svetložute boje pokožice, romano crvene boje pokožice, Frisia, žute boje pokožice, Red star, crvene boje pokožice, Victorija, žute boje pokožice, Marco polo, žute boje pokožice i domaća sorta Univerzal, žute boje pokožice.
Prvo ogrtanjc je u vreme sadnje, a pre zatezanja foto ili biološki razgradljive folije. Ako se ne postavlja folija drugo ogrtanje je neposredno pred nicanje, a treće kada su biljke visine 5-10 cm. Tada se u plastičnim tunelima postavlja malč od iseckane slame, pleve, strugotine, treseta, svežeg stajnjaka, sena. Nastiranje zemljišta je specijalna agrotehnička mera u proizvodnji krompira. Nastiranjem folijom viša je temperatura zemljišta, što omogućava ranu sadnju na otvorenom polju uz neposredno prekrivanje biljaka agrotekstilom bez noseće konstrukcije, a u cilju zaštite poniklih biljaka od kasnih prolećnih mrazeva. U plastičnim tunelima je bolje zemljište nastirati iseckanom slamom, plevom, strugotinom, kompostom.
Navodnjavanjeje redovna agrotehnička mera u proizvodnji ranog krompira. U toku vegetacije potrebno je 260—280 mm vode. U početku, dok biljka živi na račun rezervne materije matične krtole, zalivne norme su male, 10-20 mm (10-20 lm2), nakon ukorenjavanja i u vreme formiranja bujne nadzemne mase zalivne norme su 30-40 mm (30-40 l.m2), te otud u zaštićenom prostoru treba obezbediti dva zali vanja sa po 20 mm i još šest do osam zalivanja sa po 30-40 mm, a da bi sadržaj vlage u zemljištu u vreme sadnje do momenta nicanja bio na nivou od 70% PVK. U fazi intenzivnog porasta nadzemne mase i fonniranja krtola količinu vlage treba održavati na nivou od 75-80% PVK.
U proizvodnji ranog krompira na malim površinama, u bašti i u različitim oblicima zaštićenog prostora tunelskog tipa, treba izbegavati herbicide (obavezno nastiranje zemljišta). Međutim mogu se koristiti (pre sadnje) alizor 80 EC (5-7,5 1/ha) a posle sadnje i pre nicanja senkor (0,5-1,5 1/ha), reglon (2-6 1/ha) odnosno slični herbicidi kratke karence.
Zaštita protiv bolesti i štetočina je u redovnoj proizvodnji neophodna, jer krompir prati čitav niz bolesti i štetočina. Medutim, u proizvodnji mladog krompira uz primenu preventivnih mera treba težiti potpunom isključivanju hemijskih preparata za zaštitu. Osnove preventivne mere zaštite čini korišćenje zdravog i kvalitetnog sadnog materijala, otpomost sorte, pravilan plodored i nastiranje zemIjišta.
Od bolesti u usevu krompira se javljaju plamenjača i smeđa pegavost, a u našim uslovima treba sprovesti dva, eventualno tri tretiranja i to sa bakamim krečom (1,0-1,5%) ili bakrocidom (0,5-0,75%).
Ako se zbog klimatskih uslova javi krompirova zlatica krompir se tretira novodorom FC 3-5 mililitra 10 m2 (karenca 7 dana), regentom 0,04 g 10 m2, mospilanom 1,25-2,5 g u 10 1 vode za površinu od 100 m2 (karenca 7 dana) koji se može primeniti najviše tri puta u toku vegetacije.
Krtole mladog krompira .ve vade u fazi tehnološke zrelosti (60-70 dana posle sadnje), kada se pokožica lakco skida pod pritiskom prstiju. U našim uslovima mladi krompir se vadi u prvoj polovini aprila, pri proizvodnji u plastičnim tunelima, krajem aprila i maja pri proizvodnji na otvorenom polju uz nastiranje zemljišta i sa neposrednim prekrivanjem biljaka agrotekstilom. Nakon pranja mladi krompir se pakuje u vreće i isporučuje tržištu. U prvu kvalitetnu grupu spadaju krtole mase iznad 20 g (prečnika iznad 20 mm), ujednačene po veličini, obliku, boji pokožice i mesa, neoštećene (usled vađenja ili prisustva zemljišnih štetočina), prijatnog ukusa i bez mirisa. Krtole svrstane u drugu kvalitetnu grupu razlikuju se od prve samo po ujednačenosti krtola u krupnoći i obliku. U treću kvalitetnu grupu spadaju krtole mase ispod 20 g.
Prinos ranog krompira zavisi od vremena vađenja i kreće se 10-15 kg • 10 m2 (200-300 g po biljci).