Od pravilne nege zavisi kvalitet rasada. U plastenicima, posebno pri upotrebi velikih količina stajnjaka, dolazi do stvaranja Stetnih gasova i vodene pare. Previsoka vlažnost, visoka temperatura i smanjena osvetljenost biljaka utiču na formiranje nežnih i izduženih biljaka koje su podložne napadu bolesti. Zato je neophodno zaštićeni prostor za proizvodnju rasada svakodnevno provetravati. Kada su hladni i vetroviti dani provetrava se kratkotrajno u najtoplijem delu dana (1 h), a tokom toplih, proletnjih dana provetrava se jače.
Za vreme toplih i tihih dana otvori za provetravanje podižu se naizmenično i uvek na onoj strani koja je suprotna od pravca duvanja vetra.
Temperatura utiče na rast biljke. Neposredno posle nicanja temperatura se snižava za 8-12°C u odnosu na optimalnu temperaturu a sa pojavom prvih pravih listova temperatura se održava na nivou optimuma do perioda kaljenja (7-14dana pre rasadivanja), kada je niža.
Za proizvodnju rasada neophodno je dovoljno svetlosti. Kada se rasad gaji zimi, bez dovoljno svetlosti, postaje izdužen, usporenog rasta. Zato se vreme proizvodnje podešava prema ostvetljenosti ili se vrši dopunsko osvetljavanje, jer dobro osvetljavanje za polovinu skraćuje vreme proizvodnje rasada. Ono se obezbeđuje odmah, tako da ukupna dužina dana (prirodno i veštačko svetlo) za paradajz 1 papriku bude 16-18 sati, a za krastavac 14-16 sati.
Dopunsko osvetljavanje rasada ubrzava zrenje plodova za 20-25 dana a povećava i ukupan prinos za 25-30%, što bez obzira na dopunske troskove energije snižava cenu proizvoda za 15-20%. Pri korišćenju dopunskog osvetljavanja rasada vreme setve se podešava tako da sadnja bude u periodu sa dovoljno svetlosti.
Mlade biljke imaju velike potrebe za hranljivim materijama. Istovremeno velika je koncentracija biljaka na relativno malom prostoru. Za brzu intervenciju rasad se može prihranjivati raznim vrstama tečnih đubriva namenjenih za folijamu prihranu, kao što su vuksal, sal ili fertikare. Ovim đubrivima rasad se prihranjuje 2-4 puta u toku vegetacije, s tim da se prvi put počinje kada rasad ima formirana 2 stalna lista. Rasad se može prihranjivati i ratvorom kompleksnih NPK đubriva u količini 2-5 g na deset litara vode pa čak i do 10 g/10 1 vode ali uz ispiranje biljaka čistom vodom. U fazi 4-6 listova, u periodu kaljenja, rasad se prihranjuje i 0,5% rastvorom kalijum sulfata, čime se postižu veća čvrstina stabla, bolji razvoj korena i povećana opšta otpomost biljaka;posebno otpornost prema niskim temperaturama.
Za normalan razvoj biljke potrebno je dovoljno vode. Voda za zalivanje treba da je hemijski i biološki čista (I i II klasa) temperature 18-20°C. Važno je redovno zalivanje, ne cesto, bolje ređe ali sa većom količinom vode, da prokvasi ceo sloj, u kojem se koren razvija. Količina vode za zalivanje zavisi od temperature vazduha i zemljišta od godišnjeg doba, sunčevog osvetljenja, debljine hranljivog supstrata, veličine i gustine biljaka. Obično se zaliva sa 5—10 litara vode na kvadratnom metru. Pri nedostatku vode listovi biljke postaju tamnozeleni, a pri suvišku svetlozelene boje.
Neposredno pred iznošenje rasada treba smanjiti zalivanje i biljke privikavati na nove uslove u zaštićenoj bašti ili nepovoljnije uslove otvorenog polja. U hladnijem periodu, od januara do marta, zaliva se svakih pet do sedam dana, a kada otopli svaki drugi, treći, pa i svaki dan.
Zaštita rasada od štetočina i bolesti je obavezna mera. U prdizvodnji rasada najčešće se javlja gljivično oboljenje poleganja rasada. Ovo oboljenje se javlja na prizemnom delu stabla usled čega biljke prvo poležu a zatim se suše. Protiv ove bolesti preporučuje se redovno provetravanje i preventivno tretiranje biljaka fungicidima kao što su: cineb (0,3%), benlejt (0,1%) i ridomil (0,4%) ili previkur N 0,1- 0,3%, svakih 10-14 dana ako su povoljni uslovi za razvoj bolesti. Od štetočina se javljaju rovci, krtice i miševi i protiv njih se koriste odgovarajući mamci.
U ranoj proizvonji rasađa obično se primenjuje gusta setva, pa je neophodno regulisati vegetacioni prostor biljaka. Pri gustoj setvi, zbog velikog broja biljaka na maloj površini, nemoguć je njihov normalan rast, pa je neophodno biljkama dati odgovarajući životni prostor. To se postiže pikiranjem biljaka u pripremljene leje, hranljive kocke, razne vrste saksija, plastične vrećice ili kontejnere. Pre pikiranja pripremljeni plastenik se provetri, zemljište se zalije, obeleže se redovi, odnosno pripreme posude za pikiranje. Rasad se pre pikiranja zalije i pažljivo vadi (lopaticom) da se korenov sistem manje ošteti. Za pikiranje se uzima jedna po jedna biljka sa što više zemlje.
Glavni korenčić se malo skrati što potpomaže rast bočnih korenčjća. Pikirati se može pod prst ili malom sadiljkom (uz štapić debljine 1 do 1,5sm kojom se u zemljištu napravi rupa.U nju se postavi koren biljke, sadiljkom se koso zabada u zemljište, zatim ispravi i tako zemlja priljubljuje uz koren. Na isti način se sadi pod prst. Posle sadnje zemljište se blago sabije, poravna i zalije. Posle pikiranja, biljke 3-4 dana treba držati u senci (ili se senči ceo protor) da bi se sprečilo suvišno isparavanje. Održava se visoka relativna vlažnost vazduha (85-90%) i temperatura vazduha treba da je 5-6°C niža od optimalne.
U daljem razvoju pikiranog rasada povećava se vegetacioni prostor (pomeranjem saksija), što poboljšava osvetljenost i sprečava izduživanje biljaka. Saksije se pomeraju 18-20 dana posle pikiranja, odnosno 12-14 dana posle nicanja krastavcar,lubenice, dinje, tikava, tako da na jednom kvadratnom metru bude 25-30 biljaka.
Rasad se pre rasađivanja postepeno privikava na nove uslove, što se naziva kaljenje rasada. Kaljenje se sastoji u postepenom a zatim sve jačem provetravanju i snižavanju temperature u zemljištu i vazduhu. Kaljenje počinje oko 14 dana pre rasadivanja. U toku kaljenja rasad treba tretirati i 0,5% rastvorom kalijumsulfata (K2,SO4) jer se jača otpomost rasada prema nepovoljnim uslovima, posebno na niskim temperaturama.
Kada je rasad dovoljno odrastao, odnosno dostigao određenu fazu rasta i razvića, uz to dobro iskaljen, pristupa se presađivanju na stalno mesto (na otvoreno polje ili u plastenik).
U plasteniku se sadi u različito vreme što zavisi od uslova, roka i cilja proizvodnje. Pre sadnje u plasteniku zemljište treba daje nađubreno, obrađeno i sterilisano. Posebno treba obratiti pažnju na dužinu i vreme razlaganja hemijskih sredstava za sterilizaciju. Sa sadnjom se ne sme započeti pre potpunog razlaganja ostataka hemijskih sredstava. Pre sadnje zemljište mora biti dobro pripremljeno i zaliveno. Sadnja u plastenicima se najčešće obavlja ručno, (sadiljkom) pri čemu treba da se obeleže redovi i mesta za sadnju, ili se ručno ili mašinski izbuše rupe na mestima sadnje rasada u saksijama.
Proizvodnja i nega rasada na otvorenom polju
Pri proizvodnji na otvorenom polju vreme sadnje zavisi od vrste povrća i vremena setve. Rasad toploljubivih vrsta (paradajz, paprika, krastavac, lubenica) može se rasaditi tek po prestanku opasnosti od mraza (u kontinentalnom području to je tek krajem aprila i početkom maja). Rasad otpomih vrsta (kupusnjače) može se saditi već od polovine marta. Za kasnu jesenju proizvodnju rasad se rasađuje u toku leta, obično u julu, a za ozimu proizvodnju (luk, srebmjak, salata) u septembru ili oktobru. ”
Sadnju na otvorenom polju najboje je obavljati po oblačnom vremenu. U večemim ili jutamjim časovima (za vreme velikih žega sadnju treba izbegavati.
Zemljište za sadnju treba dobro pripremiti (10-15 dana pre sadnje), da bi se zemlja do sadnje slegla. Ako je zemljište jako suvo pre sadnje ga ne treba zalivati. Sadnja na malim površinama je ručna, a na velikim mašinska. Za ručnu sadnju koristi se sadiljka kojom se u zemljištu izbuše rupe.
Biljke se sade na istu dubinu ili nešto dublje (vrste koje formiraju adventivne korenove). Pri ručnoj sadnji ne treba držati snop rasada u ruci, jer se tako oštećuje, već se biljke jedna po jedna vade iz sandučića. Prerastao rasad se sadi nešto dublje ili se sadi položeno ili koso.
Rasad u saksijama i kontejnerima se pre rasađivanja zalije, vadi se s celim busenom zemlje i tako sadi. Rasad u hranljivim kockama i džifi saksijama sadi se direktno. Tako se koren ne oštećuje i u razvoju biljke ne dolazi do zastoja. Za pravilnu sadnju treba obezbediti čvrstu vezu korena i zemlje. To se postiže privlačenjem zemlje biljci i obilatim zalivanjem odmah nakon sadnje. Ako se nakon 4-5 dana ne primi 5-10% biljaka, popunjavaju se prazna mesta uz zalivanje.