Salata je jednogodišnja biljka, bogata mineralnim materijama i vitaminima, deluje osvežavajuće i poboljšava apetit. Glavičasta salata {Lactuca sativa var. capitata) obrazuje rastresitu glavicu. Razlikuju se sorte sa hrskavim listovima (Iedenke, kristalke-ljubljanska ledenka, zagrebačka kristalka, dalmatinska ledenka i dr.) i sorte sa puterastim listovima – maslenke (novosadska majska maslenka, nansen, univerzal, majska kraljica i dr.). Lisnata salata (Lactuca sativa var. acephala) obrazuje rozetu od glatkih, slabo do jako naboranih listova. Gaje se sorte za rezanje (L. sativa var. secalina) lisne rozete ili za otkidanje pojedinačnih listova. One dobro ob navljaju rast. Salata romana (marula) (L. sativa var. romana) obrazuje izduženu glavicu, a salata stablašica (L. sativa var. angustana) ima visoko stablo (20-30 cm)sa ukusnim listovima.
Salata pripada grupi žuto-zelenog povrća koje se odlikuje visokim sadrzajem biološki važnih materija (mineralne materije, vitamini i organska jedinjenja sa antioksidantmm efektom). Posebno je bogata P, K, Mg, Zn, Fe, vitaminom C, vitaminom E i beta karotenom kao i bojenim materijama (od hlorofila do antocijana). Pri primeni velikih količina azotnih dubriva i nedovoljnoj osvetljenosti (zitmski period) u listovima se nagomilava za čoveka štetan NO, (koji može izazvati poiemećaj u snabdevanju krvi kiseonikom ili se vezuje za organska jedinjenja stvarajući kancerogene nitrozamine). Od salate za ishranu se koriste listovi rozete 1 glavica. Najčešće se gaje glavičasta salata (tip maslenke i tip ledenke-kristalke) 1 lisnata salata. Sorte sa crvenkastomrkom pigmentacijom i crveno-ljubičaste sorte bogatije su gvožđem (Fe) i otpomije prema niskim temperaturama. Prijatan ukus salati daju o‘rganske kiseline (jabučna i limunska), a gorak ukus dolazi od lakticina koji deluje smimjuće na orgamzam. Salata je poznata i u narodnoj medicmi. Tako sok ođ salate snižava visoku temperaturu i omogućava dobar san. Salata reguhše kiselost, ublažuje kašalj, koristi se protiv opekotina i otekhna kao 1 u kozmetici. Sadrzi mnogo vlakana zbog čega poboljšava peristaltiku creva.
Sorte lisnate salate su ranostasnije (35-45 dana) od sorti glavičaste salate (60-90 dana), ali ove poslednje daju veći prinos i lmaju bolju transportabilnost.
Salate (glavičasta i lisnata) gaje se iz rasada i to u različitim oblicima zaštićenog prostora (od niskih tunela do plastenika) kao prethod- na, naknadna a uz glavnu kulturu, npr. paradajz, kao mešana kultura i u objektima bez grejanja. U objekti- ma sa grejanjem salata može biti celogodišnja kultura sa sukcesiv- nom sadnjom. Na njivi ili bašti salata se gaji kao jesenja ih ranoprolećna kultura uz neposredno pokrivanje performiranom PE folijom ili agrotekstilom.
U svetu je poznat veliki broj sorti salate. Od domaćih glavičastih (zelene boje) sorti za gajenje u proleće u tunelima i pod agrotekstilom koriste se vuka, univerzal, zatim mnoge strane sorte (dafne, tloret, manon i crvenih listova pirat). Od lisnatih sorti zelene boje gaje se Kelvin, Nabuko, Jasmin i crvene boje Salvina, Lolo rosa. Veliki broj sorti omogućava da se za određeni period za proizvodnju izabere i sorta. Tako za proizvodnju u plastenicima sa grejanjem, pri setvi u septembru, januaru ili februaru, mogu se gajiti sorte Karlo, Viki, Kolumbus; pri setvi krajem februara sorte Ami, Džesi, Larisa, Vivaldi i dr. Za gajenje u plastenicima bez grejanja, za jesenju proizvodnju koriste se Ravel, Bastion, Pauleta, Ravena, Džesi, a za prolećni tennin sorte Polar, Sumit, Poleta. Od crvenih salata u toku zime gaji se lisnata sorta lolo rosa (ili sorte ovog tipa), a od glavičastih crvene boje sorta Valerija.
Salata niče brzo, pri optimalnoj temperaturi za 3-6 dana, a zimi za 4-5 dana ima razvijene kotiledone i prvi par pravih listova. Sadi se rasadom starim 25-55 dana. U uslovima kratkog dana (manje od 12 časova) i temperaturi 14-18°C razvijaju se listovi rozete i za 35—45 dana od nicanja razvija se glavica. Prelaskom u period dugog dana i na temperaturi od oko 22°C započinje obrazovanje generativnih organa (40-70 dana od nicanja), prorasta cvetno stablo i cvetovi, a zatim se formira seme koje je zrelo za 80—135 dana od nicanja.
Salata nepovoljno reaguje na visoke temperature. Optimalna temperatura za nicanje je 12-15°C (niče već na 2-3°C). Posle nicanja dnevna temperatura se održava na 8-l2°C, a noćna na 6-10°C. Posle sadnje rasada prvih dve nedelje temperatura u objektu treba da je 12-15°C. Ovakva temperatura pogoduje obrazovanju čvrste glavice. Temperaturu u objektu treba podešavati prema intenzitetu osvetljenosti.
Salati je neophodna dobra osvetljenost. Bez dovoljno svetlosti produžava se vegetacija i obrazuje se rastresita glavica, a povećava se sadržaj nitrata (i do 3000 mg/kg). Tako je dužina perioda od sadnje do tehnološke zrelosti 35-50 dana pri sadnji u aprilu, a pri sadnji od oktobra do decembra 80-90 dana.
Za salatu je neophodno gasovanje sa C02. Ono se primenjuje svake nedelje, pri sunčanom vremenu . Primena C02 povećava prinos salate i za 25%.
Za salatu su dobra laka, plodna, rastresita zemljišta, sa pH vrednošću 6-7.
Salata sa prinosom od 4kg/m2 u zaštićenom prostoru iznosi iz zemljišta 8 gN, 1,5 g P, 13g k2 i 1 g Mg. Đubriti treba uz stalnu kontrolu plodnosti zemljišta. Orijentaciono se pred sadnju unosi 80 g N, 50 g P205 i 120-150 g K20/10 m2 , uz djubrenje stajnjakom (2-3 kg/m2). Bitno je da su hraniva lako usvojiva jer je salata jako osetljiva na povišenu koncentraciju soli u zemljištu. To ujedno znači da je neophodno redovno održavanje povoljne vlažnosti zemljišta. U suprotnom, brzo se javljaju ožegotine na listu. Zemljište za salatu mora biti dobro pripemljeno (dezinfikovano, dubreno, obrađeno).
Gajenje salate u plastenicima
Vreme setve i sadnje zavisi od planiranog godišnjeg ciklusa proizvodnje. Najpovoljnija je za svaki termin sukcesivna setva, a to znači setva i sadnja u razmacima od 7-20 dana.
Ako su uslovi uspevanja povoljniji, kraći je rasadnički period, odnosno ukupna vegetacija salate..
Vreme proizvodnje pri neposrednom pokrivanju perfonranom PE folijom agrotekstilom treba uskladiti sa proizvodnjom u plastenicima i na njivi. Na taj način moguće je dobiti zeleni konvejer salate. Pri neposrednom pokrivanju agrotekstilom, rana ili kasna jesenja salata gaji se iz rasada proizvedenog setvom u rnale saksije (prečnik 5-7 cm). Rasad se sadi u starosti od15 dana u jesen, odnosno 40- 50 dana u rano proleće. Sadi se u četvororedne pantljike (20-30 x 20-30 cm), odnosno razmak se podešava širini agrotekstila.
Mere nege su uobičajene vodeći računa o kvalitetu agrotekstila. Salata se može u proleće otkriti ako je temperatura veća od 5°C, ali bolje raste pod agrotekstilom sve do ubiranja, jer je ujednačenija temperatura. Veoma dobre rezultate daje (pioizvodnja ranija za 10-15 dana i veći prinos) gajenje uz nastiranje zemljišta crnom folijom ili cmim agrotekstilom (posle nastiranja ili istovremeno, vrši se sadnja)a zatim pokrivanje (bez konstmkcije) sa agrotekstilom. Ovakva proizvodnja je najrentabilnija za srednje ranu proizvodnju jer je potrebno najmanje ulaganja.
Rasad salate se proizvodi u hranljivim kockama u saksijama (5×15 cm) džifi 7 i to diektnim usejavanjem piliranog semena (ručno ili pneumatskom sejalicom) što je najefikasnije. Pri setvi običnog semena u saksije proces je usporen, a i obavezno je pročupavanje salate. Pri setvi u sandučiće može se u fazi kotiledona pikirati u male saksije ili se pri gajenju u leji u fazi 2-3 lista rasađuje rasad golih žila (usporeniji dalji razvoj). Rasaduje se kada su biljke stare 15 (septembar) do 45 dana (januar).
Zalivanje – Za ekonomično korišćenje plastenika značajne su mogućnosti vertikalnog uzgoja salate u sistemu gajenja na supstratu i korišćenjem hranljivog rastvora. Gajenje je u plastičnim vertikalnim vrećama (stubovima) u koje se sa svih strana i na celoj visini stuba (1,5—2 m) sadi salata a ishrana i zalivanje se, obezbeđuje sistemom “kap po kap”.
Dva do tri dana pre sadnje zemljište se dobro zalije do 90-95% PVK. Salata se sadi u jesen na rastojanju 20×17-25 cm, zimi na 20-25×20 cm, a u proleće 1 leto na 10×18-20 cm (u pioseku 8—16 biljaka glavičaste, odnosno do 20 biljaka lisnate salate na lm2), Razmak sadnje zavisi od bujnosti sorte (sorte mase glavice od 500 i 600 g sade se na rastojanju 30×30 cm). Sadi se na dubini na kojoj je i rasad rastao. Pri sadnji biljke u hranljivoj kocki (saksija, džifi) u prethodno otvorene plitke rupe sadi se do 50% visine kocke. Pri sadnji listovi ne treba da dodiruju zemlju jer bi mogli da trule.
Posle sadnje (5-7 dana) zalivanje je umereno (20 mm vode) kako bi se stimulisao razvoj korena, a zatim obilno (30 mm) ali ređe (nivo 65-70%PVK). Po sunčanom danu zaliva se ujutu, ali tako da se biljke ne vlaže jer bi vlaženje podstaklo razvoj gljivičnih oboljenja. Relativna vlažnost vazduha održava se na 70%. Povećana relativna vlažnost dovodi do pojave gljivičnih oboljenja, a pri nižoj javljaju se ožegotine, koje se javljaju i pri visokoj koncentraciji soli u zemljištu.
Prihranjivanje – U fazi 6-7 listova salata se prihranjuje (30-40 g/m2 N dubriva) ili folijamo odgovarajućim tečnim đubrivima (vuksal, fertikare). Posle ukorenjivanja, odnosno 5— 6 dana posle sadnje, plitko se okopava (dubina do 5 cm), a zatim ponovo prihranjuje posle 10-15 dana (dok biljke ne zatvore redove).
Zdrava salata je rezultat izbora sorte i dobre primene agrotehničkih mera i regulisanja uslova uspevanja. Najkvalitetnija salata dobija se integralnom zaštitom tj. primenom preventivnih i agrotehničkih mera, a tek pri jakom napadu bolesti i štetočina koriste se pesticidi kratke karence.
Berba lisnate salate može biti sukcesivna (L. secalina), pojedinačnim ubiranjem listova ili se odseca cela lisna rozeta (mase 100-250 g). Kod glavičaste salate odseca se glavica sa listovima rozete kada dostigne masu od 200-400 g, zavisno od sorte i vremena proizvodnje. Salata se bere kada nije mokra i to sa odstranjivanjem donjih listova (rozete).
Berba salate može se produžiti za 15—20 dana ako se smanji temperatura u objektu do 4°C. Ubrane (odrezane) glavice mogu se čuvati u hladnjači na 0°C pri 90—95% relativne vlažnosti u toku 2—3 nedelje, a ako se koristi PE folija za pakovanje i 40-45 dana.
Prinos – Ostvareni prinos je veoma različit (od 1,5-4 kg/m ) u zavisnosti od vrste, sorte i vremena proizvodnje.