Biološke osobine
Spanać je jednogodišnja biljka kratke vegetacije (30-60 dana). Gaji se kao prolećni, jesenji i ozimi usev i u zaštićenom prostoru pre, posle ili izmedu neke druge povrtarske vrste. Veoma dobre rezultate daje pri pokrivanju agroteksrilom. Gaji se zbog zelenih listova koji se koriste kao salata i za varivo. List je bogat belančevinama (2,28%), a ističe se i sadržajem gvožđa (4 mg/100 g suve materije), zatim kalijuma i kalcijuma, a od vitamina beta karotenom. Spanać sadrži oksalnu kiselinu i često pri neodgovarajućim klimatskim uslovima i obilnom đubrenju azotom sadrži velike količine štetnih nitrata i nitrita. Nitrata i oksalne kiseline ima više u mladim listovima, a posebno je visok sadržaj u lisnim drškama.
Spanać, prema nekim autorima, vodi poreklo iz regiona Irana i Avganistana a prema drugim praforma spanaća je Spinacea tetranda, divlji spanać, koji raste na Kavkazu. U zapadnu Evropu dospeo je u XII veku. Razlikujemo var. inneimissa glatkim semenom i var. spinosa sa bodljikavim semenom. Sorte sa glatkim semenom najčešće imaju listove sa produženim lancetastim, okruglim ili tupo zaobljenim vrhom, slabo ili jako naborane površine i te sorte su otpomije prema prevremenom cvetanju. Sorte sa bodljikavim semenom brzo cvetaju, otpome su na niske temperature i imaju jako nazubljene listove. Razlikuju se listovi rozete koji se koriste za ishranu i listovi cvetnog stabla koji nisu jestivi.
U početku vegetacije obrazu je se lisna rozeta. Period formiranja listova je različit i zavisi od sorte. Kod ranih sorti rozeta se formira za 28-35 dana, srednje ranih za 36-42 dana, a kod kasnih za više od 42 dana. U zavisnosti od faze rasta i položaja u rozeti, oblik i veličina lista se menjaju, ali su karakteristične sortne odlike najviše izražene u tehnološkoj zrelosti. Veoma su značajni novostvoreni hibridi neutralne reakcije na dužinu dana ili hibridi kratkog dana, sa dugim vegetativnim rastom, što omogućuje njihovu proizvodnju i u toku dugog dana.
Spanać niče za oko 12—15 dana. Tokom prvih mesec dana vegetacije rast je usporen, a najintenzivnije obrazovanje listova je između 30-60 dana vegetacije. U jesenjoj setvi spanać prezimljava u fazi nekoliko listova, što znači da miruje u periodu decembar-februar.Nastajanjem dužeg dana i viših temperatura dolazi do izbijanja cvetnog stabla, kod ozimih sorti već krajem aprila, a kod prolećnih u drugoj dekadi maja. Spanać dobro podnosi niske temperature. Seme niče na temperaturi 3-4°C, a najbolje na 20°C. Optimalna temperatura za razvoj vegetativnih organa je 13-16°C, a generativnih 25°C. Kritična minimalna temperatura je 1°C, a maksimalna 30°C. Biljke u fazi prvih listova mogu uspešno da izdrže od -6 do -8°C. Dobro ukorenjene biljke pod snežnim pokrivačem mogu da podnesu i temperaturu do -20°C. Temperatura veća od 25°C ubrzava starenje biljaka i obrazovanje cvetonosnih stabala.
Svetlost – Potreba spanaća za svetlošću nije velika, zbog čega daje zadovoljavajuće prinose i kad se gaji kao međukultura. Spanać je biljka dugog dana. Sa dužim danom internodije se izdužuju, obrazuje se produženo stablo a kasnije i cvetovi. Ako mlade biljke u toku mesec dana rastu na temperaturi od 5-15°C, a pri 12 satnom danu, ranije će cvetati nego ako je temperatura u prvim mesecima bila iznad 15°C. Zbog toga brže cveta spanać sejan u jesen nego u leto. U toku zime gaje se sorte otpome prema niskim temperaturama, za prolećni period sorte sa dugim stadijumom jarovizacije i dugim fotoperiodom, a u letnjem periodu sorte sa dugim stadijumom jarovizacije ili neutralne na dužinu dana.
Voda – Spanać ima velike potrebe za vodom, pre svega zbog slabo razvijenog korenovog sistema i njegovog rasprostiranja u površinskom sloju. Spanać ima visok transpiracioni koeficijent a kratku vegetaciju u kojoj biljka stvara veliku vegetativnu masu. U nedostatku vlage sporo se razvija, brzo stari i posle formiranja 3-4 lista obrazuje generativne organe (na višoj temperaturi). Optimalna vlažnost zemljišta je 60-70% PVK, a vazduha 80-85%. Biološka svojstva spanaća su bitna za odredivanje vremena proizvodnje i regulisanje uslova u plastenicima.
Zemljište – Za uspešno gajenje spanaća neophodna su veomaplodna, srednje teška zemljišta, lako propustljiva i dobre strukture. Spanać ne podnosi kisela zemljišta, već ona bogata kalcijumom. Najpogodnije zemljište je sa ph6,5-7.
Spanać je najčešće prethodna, odnosno naknadna kultura, odnosno međuusev u plasteniku.
Djubrivo – Sa 10 t prinosa spanać iznosi iz zemljišta 50 kg azota, 20 kg fosfora, 40 kg kalijuma i 20 kg kalcijuma. Zbog opasnosti od nagomilavanja štetnog NO3, spanać se najčešće đubri sa 80-100 g/10 m2 azotnih, fosfomih i kalijumovih hraniva. Pri tom se koriste sporo razgradiva azotna dubriva, a dubri se pre setve. Za spanać je bolji amonijačni oblik azotnog đubriva jer smanjuje sadržaj oksalne kiseline i NO3, u listovima.
Sorte – Treba gajiti sorte sa bržim rastom (za plastenike), a za neposredno pokrivanje agrotekstilom sorte otpome prema niskim temperaturama. Za zimski period gajenja treba koristiti sorte sa nežnim lisnim drškama jer se tako smanjuje sadržaj štetnog N03. Najčešće se gaje sorte bolero, volter, sitra, prins, sprint, a za neposredno pokrivanje agrotekstilom ozime sorte tipa viraflaj (pri setvi u jesen i pokrivanju u proleće), kao i sorte koje sporo cvetaju (tiko, mazurka buterflaj i sorte tipa matador), a pogodne su za ranu prolećnu setvu i pokrivanje agrotekstilom.
Gajenje spanaća u plastenicima
Za gajenje spanaća u plastenicima sa ili bez grejanja odlučujuću ulogu ima ekonomičnost proizvodnje. Gajenje je uvek rentabilno ako je spanać međuusev u usevu paradajza, krastavca, ili paprike.
Prilikom planiranja vremena setve treba imati u vidu da sorte spanaća obrazuju rozetu za 28-42 dana.
Setva u plastenicima je gusta 20-25 g/m2 (razmak 10×10 cm), što uz brzo nicanje čini nepotrebnom međurednu obradu useva. U toku gajenja spanać uspeva na nižim temperaturama (10-15°C). Kada je moguće da se temperatura reguliše, onda se u toku zime i oblačnih dana održava na 10-15°C danju i od 5-8°C noću. Sunčanih dana dnevna temperatura može biti i 18°C, ali uz dobro provetravanje, inače preti opasnost od gljivičnih oboljenja.
Pri oblačnom vremenu povećano je nakupljanje NO3 Spanać je neophodno redovno zalivati svakih 7-10 dana (10-15 mm/m2), a slabo razvijen usev treba jednom prihraniti, bolje kompleksnim tečnim đubrivom, nego čistim azotom (koji najbrže povećava rast) zbog svojstva spanaća da nakuplja NO3 U zaštićenom prostoru treba gajiti sorte rezistentne prema Peronospora farinosa, a samo izuzetno (zbog kratke vegetacije) primeniti hemijsku zaštitu (alliete 80-WP), odnosno kidan protiv sive i bele truleži. Izuzetno može se koristiti i herbicid kerb 50-WP. Spanać se bere ubiranjem pojedinačnih listova. Ostavlja se aktivni vegetativni vrh (središnji deo biljke) koji dalje stvara listove, ili se bere cela rozeta. Prinos se kreće od 1,5-2,5 kg po metru kvadratnom.