Vlasac (rezanac, drobnjak) je botanički gledano dvogodišnji luk koji se gaji kao jednogodišnja, dvogodišnja ili višegodišnja biljka. Gaji se zbog nežnog mladog lista (masa biljke je 3-5 g). Ne obrazuje pravu lukovicu, ali se pravo stablo (“dance”) brzo grana tako da se obrazuje bokor od 10-40 biljaka već u prvoj godini, zavisno od načina razmnožavanja. Niče sporo kao i svi lukovi, obrazuje tanko lažno stablo sa 3-5 tamnozelenih cevastih listova (prečnika 0,4-0,8 cm). Listovi u drugoj godini brzo rastu, tako da posle mesec dana dostižu dužinu do 25 cm. Stabio se stalno grana dajući čvrst busen u obliku petokrake do osmokrake zvezde.
U godini setve, u toku leta, obrazuje se 10-30 grana- mladih biljaka. Jedna dvogodišnja biljka u toku vegetacije obrazuje 18-20 biljaka i tako se broj biljaka u bokoru svake godine uvećava. Pri višegodišnjem uzgoju vlasac ima širok busen sa preko 130 biljaka. Najčešće svaki izdanak – mlada biljka ima 2-3 lista. U drugoj godini izbija nežno cevasto stablo (25-50 cm dugo) sa ružičastom ili bledoplavkastom cvašću. Seme je sitnije od semena crnog luka, čvrsto, crne i naborane semenjače. Listovi odumiru u jesen (oktobar) i biljka (bokor vlasac) ulazi u period kratkotrajnog mirovanja. Ponovo intenzivno raste krajem februara i početkom marta.
Vlasac je dodatak jelima (siru, salati od paradajza), i specifičan je i kao začin u jelima sa mesom. Brzo grananje i rast listova omogućuju da se u toku..vegetacijc listovi vlasca režu (kose) 2-3 puta. Uz to, proizvodnja u zaštićenom prostoru, zatim proizvodnja uz neposredno pokrivanje agrotekstilom u toku februara i mogućnost gajenja u saksiji u domaćinstvu, daju prednost vlascu kao luku u celogodišnjoj po trošnji. Vlasac ima blag ukus i miris luka sa visokim sadržajem vitamina C (45- 130 mg/100 g sveže materije), bogat je kalijumom, kalcijumom, fosforom, magnezijumom i cinkom. Za razliku od cmog luka sadrži više proteina (3,6 g na 100 g suve mat.). Prijatan ukus daju jabučna i limunska kiselina. Specifičan ukus daje eterično ulje cistein sulfoksid zbog čega ima blaži ukus i miris. Eterična ulja daju vlascu fitoncidni efekat (baktericidni i fungicidni). Najkvalitetnije listove imaju sorte sitnolisnog vlasca (sorta filo) ili srednje krupnog (dominant, treibnoris), a najveći prinos daju krupnolisne sorte (vigor, grolan).
Vlasac, posebno odrasla biljka, dobro podnosi niske temperature (do -15°C). Niče već na 5°C ali brže i ujednačenije na 25°C. Za mladu biljku najpovoljnija temperatura je od 10—18°C, a cveta pri dugom danu i temperaturi od 22—25 C. Najbolje uspeva na srednje lakim, humusnim zemljištima sa vrednošću pH 6-7,5. Uz zalivanje u početnoj fazi razvoja i posle odsecanja listova vlasac daje visok prinos listova i mladog luka. Prinosom od 10 kg iznosi iz zemljišta 50 g N, 15 g P205, 55 g K,0, 18 g CaO i 6g MgO. Najčešće se đubri sa 150-200 g N, 50 g P205 i 200 g/10 m2 K,0 (dubrivo se daje kao osnovno i u jednom ili dva prihranjivanja, u zavisnosti od broja košenja).
Gajenje vlašca u plastenicima (zatvorenom prostoru) i na otvorenom polju
Vlasac se gaji na njivi kao rana kultura uz prekrivanje sa agrotekstilom, zatim kao redovna jednogodišnja, dvogodišnja lli višegodišnja kultura i u zaštićenom prostoru. Najkvalitetnije listove daju sitnolisne sorte,a najveći prinos krupnolisne.
Proizvodnja na otvorem polju – Na njivi vlašac se gaji direktnom setvom u leto (juni-juli) ili u proleće (mart). Za setvu je potrebno oko 5 kg/ha. Setva kao i sadnja rasada obavlja se na rastojanju redova, kod jednogodišnjeg useva od 15-20 cm, a kod dvogodišnjeg i višegodišnjeg od 25 cm. Rastojanje u redu, kod direktne setve je 2-3 cm, a kod višegodišnjeg useva razmak od 3-15 cm. Ostvaruje se proređivanjem posle prvog sečenja listova (prva berba). Rasad se sadi na rastojanje u redu od 10-15 cm.
Za ranu njivsku (baštensku) proizvodnju vlasac (posejan u leto) se u novembru ili u proleće prekriva agrotekstilom. Listovi vlasca se seku već u martu i aprilu. Posle pivog ubiranja listova skida se agrotekstil.
Za ranu njivsku proizvodnju bolja je proizvodnja iz rasada jer vlasac ranije dospeva (za 15-30 dana) u odnosu na direktnu setvu. U zavisnosti od vremena sadnje (jesen ili proleće) rasad se proizvodi na otvorenoj leji ili u toplom plasteniku, Za sadnju krajem septembra i početkom oktobra gusta setva je u avgustu na otvorenoj leji (600-1000 semenki na m2).
Proizvodnja u plastenicima – Za prolećnu sadnju gusta setva je krajem januara i početkom februara u toplom stakleniku ili plasteniku. Seje se 200-3000 semenki na m2 i potrebno je oko 3-4 kg/ha proizvodnje vlašca. Za ranu prolećnu proizvodnju kao i za proizvodnju u plasteniku najbolji je kontejnerski tip rasada koji posle sadnje ubrzano ukorenjava.
U proizvodnji rasada primenjuju se sve redovne mere nege. U proizvodnji na otvorenoj leji neophodno je održavati stalnu vlažnost zemljišta (70-80 % PVK) i po potrebi za vreme letnje žege biljke senčiti (nec mreže i sl.). U zimskoj proizvodnji rasada treba održavati temperaturu do nicanja 18°C danju i 14°C noću, a u fazi rasta danju oko 15°C i noću 10°C. Vlasac najbolje uspeva pri relativnoj vlažnosti vazduha od 60-70%. U fazi pojave drugog lista usev se prihranjuje tečnim dubri- vom (ferticare, vuksal i dr.). Rasad vlasca se u fazi 2-3 lista sadi na njivi ili zaštićenom prostom.
U plastenicima sa ili bez grejanja vlašac se može proizvesti direktnom setvom, zatim iz rasada, najbolje kontejnerskog tipa (prečnik saća 5-7 cm), ili pospešivanjem, jedno ili dvogodišnjeg bokora. Način proizvodnje zavisi od plana proizvodnje u plasteniku. Vlasac može biti predkultura za paradajz, papriku, krastavac ili se on gaji kontinuirano u toku cele godine i bez zagrevanja.
Pri proizvodnji direktno iz semena setva u plasteniku je krajem jula i početkom avgusta na rastojanju između redova od 10-15 cm i gusto (3-5 cm) u redu.
Zalivanje i nega – Vlasac se redovno neguje, zaliva svakih 3-5 dana (leti) odnosno 5-7 dana u jesen i zimi. U fazi tri piva lista vrši se prihranjivanje 2% azotnim đubrivom ili tečnim đubrivom. Folijamo prihranjivanje zbog nežnih i tankih listova daje manje efekte od prihranjivanja u redove. U letnjem i jesenjem periodu u plasteniku treba senčiti biljke i dobro provetravati objekte što se čini i u toku cele proizvodnje. Vlasac može da se gaji u plasteniku bez grejanja ali je rast usporen, jer je optimalna temperatura za rast oko 15°C, a noću 10°C. Medutim ako vlasac u plasteniku pre izrazito niskih temperatura razvije tri prava lista onda može dobro podneti i temperatum oko 0°C. U hladnim plastenicima uvek treba imati mogućnost postavIjanja dopunskog tunela (folija ili agrotekstil) što povećava temperaturu neposredno iznad vlašca. Prvo ubiranje listova moguća je u decembru-januaru.
U zaštićenom prostom, pri proizvodnji vlasca iz rasada, setva je u toku septembra u otvorenoj leji, ili u januaru i februaru, najbolje u kontejnerima sa prečnikom saća od 5-7 cm, uz sve redovne mere nege. U fazi drugog-trećeg pravog lista (za 30-45 dana) rasad se sadi u tunele, najbolje ako je moguće održati temperaturu od 10-15°C i uz redovno provetravanje, prihranjivanje tečnim dubrivima i zalivanje (10-20 mm) vlasac se može seći već od kraja novembra do januara, odnosno u martu i aprilu. Vlasac se sadi na rastojanju 10×35 cm (kao kratkotrajna kultura), odnosno na 20×10-20 cm kod celogodišnje kulture. Kad listovi dostignu dužinu oko 10-20 cm seku se iznad zemlje (minimum 5 cm) bez ozlede pravog stabla, od nosno busena. Po 10-12 biljaka (biljka je sa 2-3 lista) vezuju se u vezice i tako iznose na tržište. Prinos zavisi od vremena ubiranja i može iznositi u prvoj berbi 15- 20 kg/10 m2.
Najčešći način proizvodnje vlasca u zaštićenom prostom je pospešivanje u gajbama ili saksijama prcčnika do 15 cm. Za pospešivanje se koriste jednogodišnji ili dvogodišnji buseni vlasca koji su rasli na njivi. Za pospešivanje vlasac (busen) se vadi do polovina oktobra (pre jakih mrazeva), kada su listovi suvi a biljka se nalazi u fazi mirovanja (koje je duboko) i stave u gajbe ili saksije. Listovi se odstrane, a gajbe i saksije čuvaju u hladnjači na oko 0°C do -4°C do početka pospešivanja.
Za pospešivanje u plasteniku neophodna je temperatura od 20°C u toku prvih 14 dana pospešivanja, a zatim 15-18°C. Za pospešivanje je potrebno dosta svetlosti. Vlasac čuvan u hladnjači se pri pospešivanju u oktobru i novembru, pre unošenja u plastenik, tretira toplom vodom (38-40°C), a pri pospešivanju u decembru temperatura vode je oko 20°C. Za kasnije pospešivanje voda se ne koristi jer biljka sama izlazi iz perioda mirovanja. Toplom vodom biljke se zalivaju 3—4 dana posle sadnje (dok ne započne prorastanje).
Gajbe i saksije sa vlascem postavljaju se na stolove ili na zemlju plastenika i prekrivaju folijom. Pri pospešivanju u gajbama najčešće se stavlja 80-100 busena na nm2. Vlasac se redovno zaliva, prvo sa 20 mm a zatim sa 10 mm vode na m2 (jednom nedeljno) i održava relativna vlažnost vazduha na oko 80%. Za brži rast mladi vlasac dobro je prihraniti rastvorom azotnog dubriva (0,2%) iako vlasac raste dobro iz rezervnih materija lažne lukovice. U toku pospešivanja neophodno je redovno provetravanje. Vlasac se pri gajenju u gajbi seče, a vlasac pospešivan u saksiji prodaje se kao saksijsko povrće. Masa vezice vlasca zimi je manja (10 g), a u proleće oko 20 g. Listovi vlasca u vezici brzo gube vodu, smrežuravaju se. Međutim, već posle jednog sata držanja u svežoj vodi (2-3 cm duboko) vlasac usvaja vodu i vraća se svežina listova. Pri temperaturi 0-1 °C i relativnoj vlažnosti vazduha 95%, listovi vlasca (vezica) se čuvaju oko dva dana.