Biološke osobine
Mrkva se ređe gaji u zaštićenom prostoru, iako se uspešno proizvodi u tunelima za ranu prolećnu i pod agrotekstilom za prolećnu potrošnju.
Mrkva je dvogodišnja vrsta i za ishranu u svežem stanju (kao salata i varivo) koristi se zadebljali koren. Mrkva niče sporo (14 do 21 dan) čak i pri optimalnim uslovima, a ponik je nežna biljka. U toku vegetacije obrazuje rozetu listova i zadebljali koren. Koren je okruglog, cilindričnog, konusnog do vretenastog oblika. Kvalitetan koren ima narandžastocrvenu boju kore i središnjeg dela (srčike), prijatan miris koji potiče od eteričnih ulja. Koren je bogat šećerima, beta karotenom, mineralnim materijama i eteričnim uljem. Pri preobilnom đubrenju azotom i uz nedovoljno svetlosti u korenu se nagomilava štetan NO3(najviše u glavi korena i u srčiki).
Mrkva ima umerene potrebe za toplotom.
Niče na temperaturi od 3-4°C ali je optimalna 20°C. Za rast listova optimalna je temperatura 18°C a za odebljavanje korena 20-22°C. U fazi ponika podnosi blage mrazeve, a u fazi razvijene rozete i -10°C. Visoke temperature i nedostatak vode nepovoljno deluju na obrazovanje zadebljalog korena. Traži dosta svetlosti.
Kritični periodi u potrebi za vodom su nicanje, obrazovanje rozete i početak obrazovanja zadebljalog korena. U celini, zahteva umereno vlažno zemljište (60-70% PVK), a nagle promene vlažnosti nepovoljno utiču na razvoj korena. Mrkva dobro uspeva na lakim zemijištima, odnosno supstratima (pH 6,5-7,0) uz dobru drenažu. Đubri se na osnovu kontrole plodnosti zemljišta imajući u vidu da sa prinosom od 10 kg mrkva iznosi iz zemljišta 34 g N, 10 g P2,O5 i 50 g K2O.
Gajenje mrkve u plastenicima (zatvorenom prostoru)
Mrkva se najčešće gaji u niskim i poluvisokim tunelima. Zbog duge vegetacije nije najrentabilnija za gajenje u plastenicima i staklenicima. Najpogodnije su rane sorte (pariska) ili sorte tipa nantes. Setva može biti u jesen (septembar,oktobar) zimi (decembaiv januar i februar). Zemljište za gajenje mrkve treba da je dobre strukture, zato se u zemljište unose treset ili pesak i 1-2 kg zgorelog stajnjaka na m2 kao i 50 g azota i 100 g fosfora 120 g kalijuma i 50 g magnezijuma na 10 m2.
Sadnja – Seje se u redove sa razmakom izmedu redova 20 cm, a u redu, posle proređivanja (u fazi prvog lista), ostavljaju se biljke na rastojanju 5-8cm. Pri gajenju u širim objektima seje se u pantljike, sa razmakom između pantljika 50-60 cm. ZemIjište se posle setve zalije i na temperaturi oko 18°C mrkva nikne za 15-20 dana. U fazi 3-4 lista treba je prihranjivati sa po 20-50 g N i K đubriva na 10 m2. Za rast mrkve pogodna je temperatura oko 18°C, uz vlažnost zemljišta od 75% PVK (zaliva se svakih 10-12 dana sa 10-12 1 vode/m2). Međuredna obrada obavlja se 2-3 puta dok se rozeta listova ne razvije, tako da zatvori redove. Mrkva dospeva za 70-80 dana i sa 1 m2 dobija se 2-6 kg, u zavisnosti od uzrasta u vreme kada se koren vadi.
Veoma dobre rezultate daje rana proizvodnja mrkve uz setvu pred zimu i pokrivanje agrotekstilom u februaru, ili setva i pokrivanje agrotekstilom u februaru. Setva (sa 1,5-2 kg/ha) se obavlja mašinski (njiva) ili ručno (bašta) u 4 do 6 redne pantljike (zavisno od širine agrotekstila). Pred setvu se izvrši đubrenje, a posle po krivanja po potrebi zalivanje. Agrotekstil se skida 10 dana pre vađenja mrkve. Od herbicida se koristi treflan, a od bolesti može se razviti pepelnica (karatan), palež lista (maneb), a zbog upotrebe agrotekstila redja je pojava stetočina.. Mrkva pokrivena agrotekstilom daje veći prinos (do 20%) i vadi se 15-25 dana ranije.