U ishrani se koristi glavica u svežem stanju (salata, varivo), sušen, zamrznut i kiseli kupus. Ima visok sadržaj proteina i esencijalnih aminokiselina (lizin, metionin, cistidin i druge), kao i šećera, posebno monosaharida. Kupus se odlikuje i lekovitim svojstvima: koristi se za lečenje čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu i za srčana oboljenja.
Korenov sistem kupusa slabo je razvijen u odnosu na nadzemnu vegetativnu masu (prodire u dubinu 30-40 cm), žiličast je i slabe usisne moći. Stablo je skraćeno, rasprostire se od korenovog vrata do početka glavice (spoljašnje stablo), a unutrašnje stablo (kočan) se nalazi unutar glavice i njegova visina se izražava u procentima od visine glavice (<30%, 30-50%, >50% od visine glavice). Pravi listovi su prosti, sa kraćim ili dužim lisnim drškama. Najpre se obrazuju listovi lisne rozete (15-20 listova), a zatim Iistovi glavice kao rezultat aktivnosti vegetacione kupe koja se nalazi na vrhu unutrašnjeg stabla i zatvaranja terminalnog pupa i usporenog rasta stabla.
Rane sorte imaju manji prečnik rozete i glavice nego kasnije sorte.
S obzirom da je kupus skromnih potreba prema uslovima uspevanja moguća je proizvodnja tokom cele godine, i zato je i manja proizvodnja u zaštićenom prostorom tokom zime i ranog proleća u visokim tunelima i plastenicima. Veći značaj ima posebno rana proizvodnja.
Kupus ima izražene potrebe prema hranivima i u toku proizvodnje rasada. Razvija bujnu nadzemnu vegetativnu masu i daje visok prinos, te otud ima i povećane potrebe za hranivima. Đubri se zgorelim stajnjakom ili kompostom u količini 50-60 kg i 120-140 g NPK đubriva na 10 m2.
Potrebni uslovi za gajenje kupusa
U toku kasne jeseni i zime kupus se može uspešrio gajiti u tunelima, bez dopunskog zagrevanja,jer odrasle biljke u fazi razvijene rozete mogu podneti -5°C, a u fazi glavice -8QC, ali se bolji rezultati postižu u objektima sa grejanjem.
Za kasnu jesenju i ranu zimsku proizvodnju gaje se sorte duže vegetacije, koje se seju u junu-julu a sade u julu-avgustu u tunel (hladan, niski ili poluvisoki) ili biljke posađene na njivi u oktobm prekrivaju agrotekstilom i dospevaju u decembru i januaru. Danas postoji veći broj sorti (hibrida) pogodnih za ovu proizvodnju (predena, bartolo i dr.).
Za ranu prolećnu proizvodnju najpovoljniji su topli objekti u kojima se regulišu uslovi uspevanja zavisno od razvojne faze. Optimalna temperatura za nicanje kupusa je 18-20°C (niče za 3-4 dana), za proizvodnju rasada oko 18°C, što je optimum i za rast glavice kupusa. Viša temperatura (preko 25°C) usporava obrazovanje glavice. U fazi rasada kupus podnosi i do -5°C (kratkotrajno), a razvijena biljka u tehnološkoj zrelosti i -8°C, a neke sorte i -17°C. Veoma je nepovoljno smrzavanje i odmrzavanje glavice. Zato se moraju pravilno regulisati uslovi uspevanja i raniji prinos kvalitetnog kupusa. Proizvodnja ranog prolećnog kupusa vrši se u tunelima sa grejanjem a srednje ranog i kasnoprolećnog u objektima bez grejanja ili na njivi, uz neposredno pokrivanje agrotekstilom. Za prolećnu proizvodnju veću ekonomisu opravdanost ima gajenje ranih sorti (tip ditmar), npr. Parel, Atleta, Farao i sorte špicastog kupusa (npr. Duncan, Prospera) dok sorte duge vegetacije (od 140-170 dana) koje imaju prednost za zimsku proizvodnju u mediteranskom području na otvorenom polju.
Rasad kupusa za zaštićeni prostor proizvodi se u kontejnerima ili u saksijama na kvalitetnom supstratu, a rasađuje se u fazi sa 3—4 prva lista. Redja je proizvodnja gustog rasada (golih žila) sa 3-4 g semena/m2 koji se sadi u fazi 4-6 listova.
Sadnja – Sadi se na rastojanju 50-60 cm između redova i 35—40 cm između biljaka u redu. Posle sadnje obilno se zalije. U toku vegetacije zaliva se svakih 7-10 dana sa 15-20 1 vode/m2. U objektima sa grejanjem održava se optimalna temperatura od 18°C do 20″C za vreme sunčanih dana, odnosno oko 15°C za oblačnih, a noću temperatura treba da je niža za 4-5°C. U objektima bez grejanja, pri izrazito niskoj spoljnoj temperaturi može se vršiti dopunsko pokrivanje biljaka plastičnom folijom (dopunski tunel) ili, češće, neposrednim prekrivanjem agrotekstilom, bez noseće konstrukcije.
Zaštita od bolesti i štetočina – U toku proizvodnje kupusa primenjuje se po potrebi zaštita od bolesti i štetočina i izvrše se 1-2 okopavanja (uz blago ogrtanje useva pri prvom okopavanju, neposredno posle sadnje). Pored mehaničkog uništavanja korova moguće je suzbijanje korova herbicidima. Od herbicida mogu se koristiti stomp 330-E, treflan EC (pre sadnje), a posle sadnje goal i dr. U zavisnosti od mikroklimatskih uslova u objektu, mogu se javiti i oboljenja, odnosno mogu se pojaviti štetočine kupusa. Dajemo samo neka hemijska sredstva za zaštitu kupusa jer se prednost daje integralnoj zaštiti. Za sprečavanje oboljenja truleži korena i prizemnog dela stabla treba tretirati seme (TMTD župa S), protiv plamenjače koristi se ridomil (0,4-0,5%), bordovska čorba FL (3%), a protiv pegavosti gakogal (0,3-0,4%). Treba uvek birati sredstva sa kraćom karencom. Protiv buvača, velike štetočine mlade biljke, može se koristiti karate 2,5 EC (0,02- 0,04%), basudin 40 (0,1-0,2%), protiv kupusara preparatom na bazi Bacillius thurigiensis (Bactospeine WP, Novodor FC i dr.), protiv lisne sovice i lisne vaši beta-baythroide EC-0,25 (0,03-0,1%), zatim basudin 40 (0,02-0,05%) i protiv kupusne muve sistemin 40 (0,05-0,2%).
Prihranjivanje – Prvo prihranjivanje se vrši neposredno posle sadnje, a drugo pred početak formiranja glavice. U zavisnosti od stanja useva, može se primeniti folijamo prihranjivanje kompleksnim đubrivom (vuksal, fertigal, fertikare).
Vreme zrenja– Kupus dospeva za potrošnju u zavisnosti od sorte (najčešće za 100-110 dana) u fazi tehnološke zrelosti. Prinos varira od sorte i vremena proizvodnje i kreće se od 10-40 kg/10m2.