Bosiljak je cenjena začinska biljka. Osim kao začin, koristi se i kao sedativno sredstvo, kao antiseptik i kod probavnih smetnji, a i za ihhalaciju disajnih puteva. Eterično ulje eugenol koji se sadrži u biljci daje joj specifičan ukus i miris.
Bosiljak je jednogodišnja, zeljasta biljka, koja spade u porodicu usnatica, a može narasti i do 80 cm. Ima plitak koren, bele cvetiće. Kada se poseje seme niče za 7-14 dana.
Agroekološki uslovi za uzgoj bosiljka
Temperatura
Odgovara joj umereno topli klimat. Za nicanje semena je potrebna optimalna temperatura 18-20 stepeni C.
Voda
U vegetativnom periodu bosiljku je potrebno 600-650 mm2 padavina, što znači da mu treba relativno znatna količina vlage, a posebno za vreme klijanja, nicanja, te izbijanja izdanaka i u vreme pupanja.
Zemljište
Bosiljku pogoduju topla humusna, rastresita zemljišta, tipa černozema.
Proizvodnja bosiljka
Plodored
Najbolje je da se na istom mestu gaji svake dve do tri godine. Odlično uspeva nakon leguminoza. Vegetacijski period mu je od 170-180 dana ako je gajenje iz rasada.
Priprema zemljišta
U jesen treba obaviti duboko oranje na 35 cm, a u proleće se obrađuje površinski.
Đubrenje
Pri jesenjem đubrenju treba uneti 35-45 kg/ha fosfora i 80 kg/ha kalijuma. Pri startnom đubrenju u proleće potrebno je uneti 40-60 kg/ha azota i 18-20 kg/ha kalijuma. Nakon prvog košenja treba prihraniti zemljište sa 30-40 kg/ha azota. Ako je predusev đubren stajnjakom, nije ga potrebno unositi za bosiljak.
Setva/sadnja bosiljka
Najbolje je setvu, u područjima sa ranim mrazevima, obaviti početkom maja. U bezmraznim područjima sadnja se obavlja krajem aprila. Seje se na međureni razmak od 50 cm, a u redu 20-25 cm, na dubinu 0,5-1 cm u jamice sa po 3-5 semenki. Za 1 ha treba 2,5-3,5 kg semena.
Razmnožavanje bosiljka iz rasada
Sejanje se obavlja u nezagrejane leje koje trebaju biti pokrivene najlonom, polovinom marta. Seje se na međuredni razmak 10-15 cm, a na dubinu 0,5 cm. Da bi dobili rasada za 1 ha potrebno nam je 350-400 leja koje su zasejane sa 0,6-1,2 kg semena. Rasađivanje se vrši na međuredni razmak 40-50 cm i 25-30 cm u redu. Rasađene biljke treba dobro zaliti. Treba postići sklop biljaka 140000-200000 biljaka /ha.
Sadnja bosiljka može biti i u stanu, u saksijama. Najbolje mesto je balkon ili na prozoru. Sejanje semenki bosiljka u saksiju je orijentaciono sedam semenki u saksiji promera 10 cm. Sadnja rasada bosiljka treba biti u univerzalni supstrat u saksiji. Najbolje je ako je rasad već razgranata biljka. Treba ga zalivati svaki drugi dan, osim pri velikim vrućinama, kada je to svakodnevno potrebno. U saksiju treba staviti drenažni sloj pre stavljanja supstrata. Kada biljka bude visoka desetak centimetara treba odrezati vršni deo da bi se potaknuo razvoj bočnih izdanaka.
Nega
Potrebno je redovno održavanje useva, tj. redovno uništavati korov okopavanjem i kultivisanjem zemljišta, a time obezbeđujemo i aeraciju zemljišta. Prvi put treba okopavati 10-15 dana nakon rasađivanja, a drugi put 15-25 dana nakon prvog okopavanja.
Navodnjavanje je neophodno, ako je proizvodnja bosiljka intenzivnog karaktera, naročito u slučaju direktne setve. Može biti 3-6 navodnjavanja, zavisno od uslova, ali prvo navodnjavanje treba biti odmah nakon sejanja ili sadnje, a posle na svakih 10-14 dana. Naročito bitno je obezbediti vlagu: početkom grananja, kada se formiraju pupoljci i nakon košenja.
Zaštita
Protiv korova može se pre presađivanja koristiti herbicid na bazi prometrina, a u slučaju jače pojave preparati na bazi fluazifop-butila. Bolesti koje napadaju bosiljak su obično pepelnica i gljivice iz roda Alternaria. Treba tretirati preventivno fungicidima na bazi mankozeba ili cineba, svakih 8-10 dana. Poslednje tretiranje se sme izvesti tri sedmice pre košnje. Štetočine koje se pojavljuju su zemljišne, grčice i žičnjaci, i protiv njih tretiramo zemljišnim insekticidima.
Berba (košenje) bosiljka
Bosiljak se kosi dva puta godišnje, prvi put na početku cvetanja, u julu, a drugi put krajem septembra. Treba kositi na visinu 10-12 cm. Kosi se ručno ili kosačicama za travu. Ukupan prinos u jednoj godini je 6-8 t/ha herbe, ili 1,3-1,7 suhe iseckane materije. Sušenje se obavlja na temperaturi 35-40 stepeni C u sušarama. Može se sušiti i u prostorijama sa promajom, a berbu rasporediti u tanak sloj ili vezati u snopiće. Osušen se čuva u jutanim vrećama na hladnom i suvom mestu.
Žetva semena se izvodi u dve faze, počinje se sredinom avgusta, kada je sazrelo 50% plodova. Pokosi se, vezuje u snopove, suši i naknadno dozreva i onda se snopovi ovrše, seme suši, a potom se na propisan način dorđuje, pakuje i čuva. Očekivani prinos je 250-300 kg/ha.