Smilje, latinski naziv (Helichrysum italicum) sve je popularnije za gajenje na domaćim terenima jer ova lekovita biljka ima zaista veliki spektar primene i sve je traženija. Smilje prirodno raste i cveta u kamenu i kršu sredozemnih zemalja i to kasno u proleće.Tržište sve više potražuje smilje koje ima lekovito dejstvo u lečenju bronhitisa, astme, opekotina, psorijaze i vena. Smilje je takodje prirodni diuretik i ima protivupalno dejstvo. Proizvodnja smilja, tako polako, uz finu isplativost, ulazi na velika vrata sve zahtevnijeg tržišta ali i sa namenom za izvoz – medju domaće proizvodjače.
Ova mediteranska biljka može da dostigne visinu do 60 cm, a najbolje će uspevati ako joj obezbedite toplu poziciju i lako propustljivo tlo. Na istoj površini, smilje može da živi od 5 do 8 godina.
Uzgoj smilja
Smilje ima drvenast vretenast rizom iz koga se svake godine razvija nekoliko desetina stabljika sa cvetovima. Cvetovi posle oplodnje brzo sazrevaju, a cvetna loža se otvara i prosipa seme. Seme smilja je vrlo sitno, izduženo, mrke ili crne boje koje se raznosi vetrom. Smilje cveta od juna do septembra.
Priprema tla kreće sa oranjem krajem leta na dubini od oko 30 cm, zatim tanjiranje i gnojenje.
Osnovna nega smilja se sastoji od okopavanja, kultiviranja i prihrane. Uništavanje korova se obavlja ručno, a prihrana je jednom u toku vegetacije, u aprilu, pre cvetanja.
Sadnja iz semena u iznosu od 0,5 g/m2, daće 300-400 sadnica po kvadratnom metru. Sadnja se odvija u hladne leje u avgustu na dubini od oko 30 cm. Ako se sadi u proleće, parcela se ostavlja da izmrzne u toku zime a posle toga se pristupa površinskoj obradi, kako bi se dobilo što finije zemljište. Smilje zahteva redovno plevljenje, prihranjivanje i zalivanje.
Presađivanje treba obaviti u jesen ili rano proleće, dok je posle prve kosidbe, obavezno navodnjavanje.
Smilje je biljka otporna na niske temperature, odlično podnosi orezivanje, a preživeće i dugotrajnu sušu. Nedostatak svetlosti i toplote može se negativno odraziti na prinos i kvalitet smilja. Kao višegodišnja vrsta, smilje se ne gaji u plodoredu a na istoj parceli može opstati pet do osam godina. Optimalno zemljište za zasad smilja je ono koje je posle odredjene kulture, slobodno od korova.
Berba
Pri berbi (a to je kada su cvetovi najintenzivnije zlatnožute boje) se seku delovi biljke iznad prvih listova (dužine od 15 do 20 cm); Nakon toga, obavlja se sušenje u sušarama na temperaturi od 40 do 45°C; Ako želimo da dobijemo ulje, proces se odvija destilacijom uz pomoć vodene pare u okviru od 24 sata posle berbe.
Prinos
Po hektaru se može dobiti od 3,5 do 4 tone suvog cveta smilja. Takodje po hektaru, se može dobiti od 8 do 10 kilograma ulja.
Đubrenje
Kao i svaka višegodišnja vrsta, i smilje zahteva pažljivo djubrenje. Pri osnovnoj obradi zemljišta, treba dodati NPK đubrivo u količinama koje će biti određene na osnovu hemijske analize zemljišta.
Razmnožavanje smilja
Smilje se razmnožava semenom preko proizvodnje rasada. Na manjim površinama, moguće je razmnožavanje deljenjem starih busenova. Smilje se može razmnožiti i reznicama. Od odabrane zdrave biljke odrežite 5 – 10 cm dugačak izdanak. sa najmanje dva, a najviše pet pari listova. Upotrijebite vrlo oštar, čist nož i odrežite reznicu nekoliko milimetara ispod čvora s listovima. Biljke će brže razviti koren ako se površina reza uroni u prah za razvoj korena i višak praha otrese. Reznice utisnite u zemlju i oprezno učvrstite pomoću dva prsta, tako da stoje uspravno.
Rasad se uobičajeno proizvodi u hladnim lejema tokom leta. Setva se obavlja ručno, pazeći da se seme rasporedi ravnomerno. Posle setve, leje se moraju zaštititi od isušivanja i jakih sunčevih zraka. Možete koristiti trsku, slamu ili asure. Uz redovno zalivanje, tako da površina zemljišta ne ostane suva, seme će da nikne za 10-15 dana. Nakon nicanja omogućite što više svetlosti, sklonite zaštitu i redovno plevite.
Rasad smilja se u oktobru ili u martu presađuje na stalno mesto sa međurednim rastojanjem od 50-70 centimetara.