Celer (Apium graveolens) ima široku primenu u ishrani ali i lečenju nekih zdravstvenih tegoba. Njegova blagotvornost je poznata odavno – još u starom Rimu i antičkoj Grčkoj se obilno koristio kao hrana, lek, začin ali i afrodizijak. Najviše korisnih materija se nalazi u svežem celeru ili soku od sveže biljke.
Tru su osnovne vrste celera koja se mogu gajiti na našim područjima: beli, zeleni i celer s korenom koji liči na repu.
Uzgoj celera
Celer se može gajiti na otvorenom jer je ova biljka vrlo otporna i podnosi jake zime. Može se držati u vrtu tokom cele godine.
Za uspešno gajenje celera najbolje je plodno, srednjeteško zemljište, neutralne do slabo kisele reakcije, bogato humusom kako bi bilo propusno za kiseonik i vodu.
U predelima sa umerenom kontinentalnom klimom, celer najbolje uspeva na prosečnim dnevnim temperaturama od oko 20°C.
Važno: Celer se ne sme gajiti na istoj površini 4 do 5 godina.
Sadnja
Sadnja celera se obavlja krajem maja ili u junu a pre njega se na istoj površini preporučuje uzgoj nekog ozimog ili prolećnog povrća (salata, spanać, luk…)
Rasad se može gajiti na gredicama ili u kontejnerima što ima niz prednosti : omogućava ujednačen rast biljaka i ujednačenost presadnica. Supstrati za uzgoj treba da su sterilizovani i da ne sadrže uzročnike bolesti niti klijave semenke korova. Presađivanje treba vršiti sa supstratom na korenu kako bijke ne bi doživele stres i kako bi nastavile nesmetano da rastu.
Sejanje
Celer se može pikirati ili direktno sejati u kontejnere veličine oko 30 kubnih cm. Seme celera inače malo teže bubri i klija pa je dobro da se pre setve potopi u vodu na temperauri odoko 20°C, i da setako drži na svetlom mestu par dana.
Da bi seme što brže proklijalo, najbolja je temperatura od oko 25 stepeni i uz stalno održavanje vlage raspršivačem sa vodom. Kada mlade biljke niknu i razviju prve kotiledonske listove, temperatura se treba smanjiti na oko 18 stepeni iz provetravanje prostorije i redovno zalivanje. Ovakav režim održavanja treba praktikovati sve dok sadnica ne razvije 4 do 5 listova, a to se dešava za oko 10 nedelja posle setve.
Nega
Kontejneri sa mladim biljkama celera moraju biti malo uzdignuti, pa zati postavite cigle ili kamene blokove ispod njih. Ovako će biljke biti na višoj temperaturi a i koren će se ispravno razvijati.
Zalivanje je neophodno obavljati ujutro, a tokom dana biljke treba pomalo i orošavati. Za zalivanje je najbolje koristiti ili vodu iz bunara. Nemojte direktno sipati mlaz vode na mladu biljku celera. Koristite po mogućstvu automatska kišna krila s raspršivačima sitnih kapi vode, koja možete koristiti i za nanošenje i primenu nekih lisnih đubriva za prihranu kao što su Fertina P ili Kristalon.
Zaštita od bolesti važna je još od momentaizbora semena za setvu celera. Korištenjem kvalitetnog tretiranog semena i uzgojem u sterilizovanom supstratu, problema a vbolestima gotovoda neće ni biti tokom daljeg uzgoja. Pre presađivanja bilo bi dobro preventivno tretirati celer nekim fungicidom.
Takodje, oko 7 dana pre presadjivanja, otvarajte što ćešće prostoriju gde držite sadnice, kako bi se lakše prilagodile sunčevoj svetlosti koja ih očekuje na otvorenom prostoru. Pre samog presađivanja supstrat treba da je umereno navlažen kako bi se sadnice lakše vadile sa supstratom na korenu. Previše suve mlade biljke će se teže primiti nakon presadjivanja.
Zaštita od korova podrazumeva upotrebu preparata poput Glifomark (4.0-6,0 l/ha)ili Cosmic 36. Izbor herbicida u vreme njihove primene zavisiće od vrste korova (širokolisni ili uskolisni, jednogodišnji ili višegodišnji),od veličine korova tipa zemljišta i od načina uzgoja celera.
Pre presađivanja može se primeniti preparat na bazi trifluralina. Pre nicanja korova mogu se primeniti kontaktni herbicidi na bazi dikvata, glufosinata, glifosata i sulfosata.
Celer je inače osetljiv na primenu herbicida prie nicanja pa se oni češće koriste nakon nicanja korova, kada se mogu upotrebiti prometrin ili afalon.