Heljda je jednogodišnja biljka kratke vegetacije. Smatra se žitaricom radi karakteristika semena, iako botanički tu ne pripada.Na njenoj stabljici se u cvetanju pojavljuje mnoštvo mirisnih cvetova,za razliku od žitarica, pa je i medonosna biljka.
Agrotehnički uslovi za proizvodnju heljde
Najbolje uspeva na peskovitim zemljištima, ali uspeva i na lošijim zemljištima (podnosi kiselost do 5,5). Odgovara joj vlažnije područje(ali ne i česte kiše) i veće nadmorske visine. Ne podnosi temperature ispod -1 stepen C. Brzo raste pa nema problema sa korovima,jer ih brzo zaguši. Pogodna je za gajenje kao predusev zbog kratke vegetacije. Setva se obavlja kada prođu opasnosti od mrazeva, na koje je osetljiva, od 1.-15. maja.
Nakon setve procveta već za dvadesetak dana, ali samo cvetanje dugo traje, 30-60 dana. Potrebno je posejati 80-100 kg semena na jedan hektar. Setva se izvodi na 3-4 cm. Za vreme cvetanja joj ne odgovaraju visoke temperature ni suša.Gajenje heljde je pogodno i za proizvodnju meda. Proizvođači meda rado dovoze svoje košnice i tako potpomažu oplodnju, a time značajno i prinos heljde, a od heljde pčele proizvode vrlo cenjen med specifičnog ukusa. Sa 1 hektara heljde može se dobiti oko 90 kg meda. Zrna sazrevaju postepeno od donjih izdanaka. Žetvapočinje kada su zrna na donjim spratovima sazreli, a gornji se nalaze u fazi voštane zrelosti i ukupno ima 75% sazrelih zrna.
Problem u žetvi je osipanje semena. Što se tiče branja biljke, radi korištenja za druge namene,berba se obavlja u vreme cvatnje i treba se sušiti u hladovini gde je prozračno. Prinos zrna heljde je od 1,5-2 t/ha, a u postrnoj setvi i pri lošim uslovima čak i 0,5-1 t/ha. Prinos zelene mase je oko 15 t/ha. Pri skladištenju se,osim vlage, uzima u obzir i boja i miris omotača koja treba biti svetlo zelena. Kasnije ona potamni u skladištu. Prerada heljde može biti dvojaka: može se mleti celo zrno (integralno heljdino brašno) ili mleti oljušteno zrno. Za ljuštenje se koriste posebne mašine, odstranjeni omotač (sterilizovan) se koristi kao nus proizvod za proizvodnju jastuka.Ekonomski je više opravdana postrna proizvodnja heljde, nego proizvodnja kao glavnog useva.Najbolja pretkultura za heljdu je ozimi ječam ili ozimo krmno bilje, pošto se rano skida. Nakon toga zemljište treba plitko obraditi teškim tanjiračama ili frezama.Uzgoj heljde je moguć i na lošijim zemljištima, ali u slučaju da je zemljište izuzetno slabe plodnosti pre obrade se pođubri sa 200-300 kg/ha NPK 8:26:26 (ili 7:20:30.Azot se ne daje u prihrani radi poleganja, naročito ako je prethodni usev bio đubren. Ako je setva nakon pšenice, mora se obaviti odmah iza pripreme zemljišta, do prve dekade jula. Setva može biti uskoredna na 10-15 cm ili širokoredna na 40-50 cm, na dubinu 2-4 cm sa 50-90 kg/ha semena (200-300 klijavih zrna/m2). Vrste heljde (sorte): Darja, Siva, Bednja 4n.
Protiv travnih korova se tretira sa Dualom 960 Gold sa 1,2 l/ha, nakon setve. Postoje iskustva da se protiv širokolinih korova u u ranoj fazi tretiralo sa 0,5 l/ha herbicidima na bazi 2,4 D. Ta tretiranja se izvode samo u slučaju jake zakorovljenosti, jer sama heljda guši korove.Za zaštitu od bolesti i štetočina ne postoji ekonomsko opravdanje radi uobičajeno male prisutnosti (žičnjaci, buhači.
Od 100 kg semena treba da se dobije 65-70 kg brašna, oko 20 kg ljuske (omotač) i 15-tak kg mekinja. Brašno heljde u Srbiji dostiže cenu od oko 3 eura/kg u maloprodaji, ali je izuzetno zdrav proizvod i dobro se prodaje i zato postoji opravdana isplativost uzgoja heljde.
Heljdi se pripisuju lekovita svojstva: smanjuje nivo šećera u krvi pa je mogu koristiti dijabetičari, snižava pritisak i holesterol, povoljno utiče na kardiovaskularni sistem, umanjuje rizik od kancera, ne sadrži gluten pa je mogu konzumirati alergične osobe. Kaša od prekrupe heljde se preporučuje svima koji imaju velika intelektualna naprezanja, jer poboljšava koncentraciju i pamćenje. Sušena stabljika i cvet se koriste za pripremu čajeva.