Hmelj je višegodišnja povijušasta dvodoma biljka koja može narasti i do 6 metara. Upotreba je najviše za proizvodnju piva i za potrebe farmaceutske industrije i uzgajaju se samo ženske biljke. Raste u nizijama i pored reka, javlja se samoniklo pored puteva i polja, ali se uspešno uzgaja i plantažno.
Lekovitost hmelja je prepoznata ,osim u narodnoj medicini, i u farmaceutskoj industriji. U cvetu hmelja se nalazi lupulin koji ima sedativni efekat pa se koristi protiv nesanice, ali i kao diuretik. Hmelj usporava ispiranje kalcijuma iz kostiju pa se dobar protiv osteoporoze. Deluje opuštejuće i na mišiće probavnog trakta. Neki ga smatraju i blagim afrodizijakom.
Agroekološki uslovi za uzgoj hmelja
Kada temperatura bude oko 5 stepeni C počinje vegetacijski period. Temperatura ispod 7 stepeni C u aprilu nepovoljno utiče na biljku. U vreme cvetanja optimalne temperature su od 20 do 22 stepena C. Najpogodniji položaj za podizanje zasada je blago nagnut i osunčan. Redove treba orjentisati u pravcu sever-jug i ostaviti dovoljno međurednog prostora radi bolje iskorištenosti svetla. Nije zahtevan prema vodi, ali se u vreme formiranja zaperaka i u cvetanju treba osigurati vlaga (70-80 %), pa je u vreme suše poželjno navodnjavanje. Najbolje uspeva na černozemu i aluvijalnim zemljištima. Kiselost zemljišta treba biti od neutralne do blago kisele. Odgovara mu ocedno zemljište.
Proizvodnja hmelja
Plodored
Najbolje ga je uzgajati nakon strnih žita i višegodišnjih leguminoza, ali treba zemljište očistiti od korova. Ako se iskrči hmeljarnik, na isto mesto moše doći nakon pet godina, a do tada tu gajiti jednogodišnje ratarske kulture ili travno-detelinske smeše.
Obrada zemljišta
To zavisi od prethodne kulture. Ako je bila rana pretkultura, obavlja se oranje na 10 cm, tanjira se i drlja, a početkom avgusta se ore na 20 cm i ravna, te s jeseni se izvodi duboko oranje na 50-60 cm. Nakon kasnih kultura se odmah obavlja duboko oranje. Kod jesenje sadnje odmah iza oranja, treba zemljište potanjirati i poravnati i izvršiti pripremu za sadnju. Za prolećnu sadnju je potrebno nakon jesenjeg oranja ostaviti otvorenu brazdu koja će se zatvoriti krajem zime. Pred sadnju se vrši priprema zemljišta. Ako se izvodi sadnja u rupe, onda ih treba iskopati u jesen (dubina oko 60 cm).
Đubrenje hmelja
Đubri se stajnjakom i mineralnim đubrivima. Ako je zemljište kiselo treba izvršiti kalcifikaciju. Orjentaciono se daje: 150-200 kg/ha azota, 100-300 kg/ha fosfora i 200-250 kg/ha kalijuma. Pri jesenjoj sadnji se pola količine zaore u leto, a druga polovina u jesen pri dubokom oranju. Za prolećnu sadnju dajemo 1/3 u letnjem oranju, 2/3 pri dubokom oranju, a 1/3 pri pripremi za sadnju.
Sadnjom u rupe koristi se manja količina đubriva, jer se stavlja u njih. Đubri se svake godine prema trenutnoj plodnosti zemljišta, ali orijentaciono to je: 100 kg/ha azota, 60-80 kg/ha fosfora i 100-120 kg/ha kalijuma.
Sorte hmelja: Saviljski golding, Aroma, Robusta i druge.
Sadnja hmelja
Vegetativni prostor za jednu biljku je od 2 do 4 m2, pa je najčešće korišten razmak 200×100 cm. To obezbeđuje sklop od 5 000 biljaka/ha. Razmak 180×140 cm daje 3 968 biljaka/ha. Sadnja na razmak 170×140 cm daje 4 220 biljaka/ha, 240×130 cm daje 3 205 biljaka/ha, a sadi se i na 200×200 cm. Praktičniji su veći razmaci sadnje. Pre sadnje se postavlja armatura, koja je neophodna (vertikalni i horizontalni stubovi), jer biljka je teška oko 10 kg. Rupe za sadnu su dubine 25 cm, a širine 25-30 cm. Na dno se prvo treba staviti kompost ili zreo stajnjak, zatim sloj rastresite zemlje, a onda 1 ili 2 sadnice. Oko biljke se napravi udubljenje u koje se može sakupljati voda. Sadnja se može obavljati u oktobru ili krajem marta ili početkom aprila.Nega
Sadnice je potrebno ogrtati kada budu visoke 70-80 cm. Potrebna je prihrana i kultiviranje. Kada završi vegetacija treba orezivati biljke na 1 m visine. Nakon toga se đubri stajnjakom i polovinom fosfora i kalijuma i 1/5 azota i vrši se zagrtanje biljke plugovima. Krajem zime ili s početkom proleća đubri se sa ostatkom planirane količine đubriva. Zatim se radi rezidba da se odstrane izdanci koji su uz samu glavu čokota. Od sredstava za zaštitu hmelja može se koristiti: herbicidi Diqua, Dual gold 960 EC,Mission, insekticidi Chess 50 WG, Karate Zeon, fungicidi Bordoška čorba, Thiovit Jet, Kossan WG, Champion i drugi.
Berba
Kada šišarke dobiju žuto-zlatnu boju, sa belim prugama i lepljive su, onda su u tehnološkoj fazi beru se, ručno ili mašinski. Pošto imaju dosta vlage moraju se sušiti u posebnim sušarama. Sa 10 % vlage se presuje u bale.
Prinos hmelja je 2000-2500 kg/ha. Ekonomisti koji su izračunavali isplativost uzgoja hmelja i navode da je prihod u odnosu na rashod u prvoj godini veći za 1,5 puta, a u punom rodu 3,5 puta, te zaključuju da je to isplativa proizvodnja.