Facelija, latinski nazuiv (Phacelia tanacetifolia Benth.) je jednogodišnja biljka poreklom iz Amerike, dok se kao medonosna biljka u Evropi gaji od 19 veka.
Pošto relativno dobro može da podnese mrazeve, i temperature i do -8 °C. u našim krajevima moguće je njeno gajenje u najtoplijim predelima sa blažim zimama. U optimalnim uslovima uzgoja, facelija može da postigne visinu do oko 90 cm.
Osim što je medonosna i važna za pčelarstvo, fecelija je i dekorativna biljka. Ona dugo i obilno cveta plavo ljubičastim cvetovima.
Proizvodnja u uzgoj fecelije u ekonomskom smislu
Fecelija se gaja za različite namene: kao biljka za pašu pčela, za silažu, seno, za proizvodnju ekološkog djubriva i kao zaštitni usev.
Najčešće se gaji kombinovano kao medonosna biljka i zaštitna kultura. Kao prirodni insekticid je vrlo poželjna. Nedavna istraživanja su pokazala da je uzgoj facelije kao međuuseva smanjio broj repine nematode u zemljištu za 20 do 30 odsto. Ipak, ovi procenti variraju od istraživanja do istraživanja.
Kao krmna kultura je takodje poznata i to zbog velikog učešća lisne mase – više od 50 posto. Pošto daje malo sena, češće se koristi u zelenom, svežem stanju, a po hranljivosti je slična slabijoj detelini.
Fecelija kao zaštitni usev
Tokom svoje vegetacije fecelija potroši značajne količine kiseonika (i do 150 kg po hektaru). Ona u kratkom periodu formira relativno veliku nadzemnu biljnu masu (prinos je od 3 do 5 tona suve materije po hektaru). Usled tako visokog sadržaja kiseonika u biljci, nakon zaoravanja izuzetno brzo se razgrađuje u zemlji. Zato se zaorava dve nedelje pre setve naredne ozime kulture, odnosno kasno u jesen ako je naredna kultura jara.
Uslovi proizvodnje i tehnologija
Facelija nije jako zahtevna u biljka, može da podnese skoro sve tipove tla, iako će najbolje uspevati na lakšim zemljištima. Ipak, zato što ima sitno seme, fecelija traži vrlo kvalitetno pripremljeno tlo za setvu.
Seje se na dubinu od 1,5 do 2 cm, širom ili u redove sa razmakom do oko 20 cm. Pošto seme neće klijati na direktnoj sunčevoj svetlosti, ne sme ostati na površini. Za setvu se obično koristi od 5 do 10 kg semena na hektar površine, a sve u zavisnosti od roka setve i kvaliteta tla.
Za uzgoj facelije za zeleno gnojivo, seje se nešto više semena. Ako se seje u junu, najbolje je da se tlo posle setve povalja, da bi se osigurao bolji kontakt semena sa zemljom. Djubrenje useva ne obavlja se mineralnim gnojivima jer ova biljka ima dobar korenov sistem.
Cena semena fecelije je oko 800 dinara za kilogram, mada cena može da varira u zavisnosti od vrste biljke.
Kada nikne, biljka brzo raste tako da po definiciji “guši” sve korove. Ako je usev jako zakorovljen jednogodišnjim ili višegodišnjim travnatim korovima, koristite za njihovo suzbijanje graminicide kao što Fusilade super, ili forte i Focus ultra.
Paša pčela
Dugo i obilno cvetanje koja traje i do mesec dana, fecelija je značajan izvor nektara i polena za pčele i druge brojne korisne insekte i predstavlja odličan materijal za pčelinju pašu.
Uzgoj facelije može da obezbedi od 100 do 450 kg meda po hektaru i to vrlo visokog kvaliteta. Ako pak želimo duži period cvetanja fecelija se može sejati sve do septembra (jesenja setva) u vremenskim razmacima od 3 do 4 sedmice.
Proizvodnja nektara i koncentracija šećera u cvetu facelije raste u jutarnjim satima a maksimum je oko podneva. Popodne počinje opadanje. Pčelama je fecelija najprivlačnija od 11 do 16 sati. Ipak, produkcija nektara značajno varira u zavisnosti od klimatskih uslova. Optimalne temperature za feceliju su od 16 do 24 °C.
Zemljište koje odgovara feceliji
Februar je najbolji mesec za setvu i nicanje, ali to možete uraditi sve do kraja marta. Zemljište treba da ima dovoljno vlage za klijanje i nicanje. Mlade biljčice podnose niske temperature, a kada niknu, sporo se razvijaju. Znajte da će samo snažne biljke moći da izdrže sušne periode. One biljke koje kasno niknu, slabije će se granati i daće manje nektara.
Količina nektara zavisi i od vrste fecelije. Sorta „Julija“ jedna je od onih sa najviše nektara. Najbolje je sejati na jednom lokalitetu samo jednu sortu, da se ne bi desilo ukrštanje što može smanjiti produkciju nektara.
Korovi i pesticidi
Zaštita od korova: Većinu korova, zbog brzog rasta, facelija sama preraste i uguši ih Od herbicida se mogu koristiti na primer Afalon W, Linurex 50–WP i tečni Liron.