Uzgoj belog luka u Srbiji obično se odnosi na ozime sorte sa krupnom glavicom i manjim brojem čenova, i one prolećne sitnih lukovica, većim brojem češnjeva. Najpoznatije domaće sorte su novosadske i palanačke. Većina gajenih populacija su visoko specifična za pojedina agroekološka područja, odnosno imaju uzak areal gajenja u kojem se uspešno proizvode.
.
Uslovi za gajenje belog luka
Beli luk nije zahtevan po pitanju temperaturnih uslova. Klija na od 3 do 5 stepeni, koren raste na deset, nadzemni deo biljke na oko 17 stepeni, a rast čenova i dozrevanje lukovica na od 20 do 25 stepeni.
Sadnja je najbolja u rano proleće , a ako se ostavi za kasnije periode, koren je slabiji, manja nadzemna masa a manja je i veličina čenova. Kada je reč o svetlosti, najbolja pozicija za uzgoj belog luka je ona zasenjena.
Navodnjavanje i zalivanje: Beli luk je osetljiv na nedostatak vlage koja mu je najpotrebnija u periodu od dve nedelje nakon sadnje , za vreme intenzivnog rasta listova i pri početku formiranja čenova.
Zemljište: Beli luk traži plodno zemljište i lako dostupna hraniva. Djubrenje zavisi od kvaliteta zemljišta a okvirne potrebe su : od 80-100kg/ha N, 60-80 kg/ha P2O5, 40-80 kg/ha K2O. Tokom glavne obrade zemljišta, unosi se NPK djubrivo u odnosu 1:2:3. Organska proizvodnja zahtevaće organska djubriva.
Za sadnju se koriste krupni čenovi. Par dana pre sadnje, vrši se dezinfekcija sadnog materijala kako bi se sprečio razvoj i širenje bolesti. Primenjuju se fungicidi tokom 15-ak minuta a nakon toga se vrši sušenje ili sadnja. Sadnja je moguća osim ručnom metodom i mašinski. Prosečni razmak pri sadnji je od 30-40 cm između redova i 8-10 cm u jednom redu.
Setva: Količina semena za setvu zavisiće od veličine češnjeva i za prolećnu setvu je od 800-1200 kg/ha, a za jesenju od 1 200-1 600 kg po hektaru.
Nega useva podrazumeva međurednu obradu, navodnjavanje, prihranu, a neophodna je i zaštita od bolesti, štetočina i korova.
Suzbijanje korova se vrši nakon sadnje a pre nicanja, preparatima na bazi pendametilena. Ako je dezinfekcija sadnog materijala bila odgovarajuća, manje su mogućnosti za razvoj, inače čestih bolesti , kao što su plamenjača, bela trulež, rđa i trulež korena i stabla. Poželjno je u preventivno tretiranje u rano proleće protiv lukove muve.
Berba i vadjenje belog luka
Beli luk se vadi kada polegne nadzemna masa, ali ne i kada se skroz osuši. Vađenje se obavlja ručno ili mašinski. Jesenji beli luk vadi se početkom jula a prolećni krajem jula. Posle vađenja luk se suši a zatim i čisti.
Isplativost po pitanju prinosa veća je kod belog luka “jesenjaka”.
Mladi beli luk može se uspešno gajiti u plasteniku. Rasadjivanje U te namene se koristi ozimi i cvetajući beli luk. Nakon lakog utiskivanja čena u zemljište, na rastojanju od oko 10 cm u redovima, nasipa se sloj zemlje, izravna se i zalije. Da bi rasadjivanje bilo uspešnije, češnjevi se dezinfikuju rastvorom benlejta ili ditana.
Prinos zavisi od sorte, vremenskih uslova, poštovanja pravila uzgoja i od toga da li se beli luk gaji na otvorenom ili u plasteniku. Prinos po hektaru za jesenji beli luk je od 6-12 tona, a prolećnog od 2-4. Osušeni, zreo i zdrav beli luk treba čuvati na temperaturama od 8-12˚C, a može i u hladnjačama.