Lubenica, latinski naziv: Citrullus lanatus L. je jednogodišnja zeljasta biljka. Ima snažan koren koji može da ide u dubinu i 2 do 3 metra, razgranato stablo sa vrežama i žute cvetove koji traju jedan dan, osim ako nije nastupila oplodnja i u tom slučaju, cvetovi traju još koji dan.
Naravno, lubenica se gaji zbog plodova a sam uzgoj lubenica je najčešće iz rasada, ali se može i direktno gajiti iz semena. Gajenje lubenica je moguće na otvorenom polju, u plastenicima i kombinovano.
Rane sorte uspešno se gaje u plasteniku bez ili sa povremenim grejanjem.
Proizvodnja lubenica – agroekološki uslovi
Kalemljena lubenica će dati veći prinos i veće primerke plodova, pa se. kad god možete, radije opredelite za kalemljenje ovog povrća. Minimalna temperatura da bi seme klijalo je 15 °C, a najbolja je 30 °C. Ako su temperature niže od deset stepeni, biljka postaje neotporna na neke bolesti, počinje da žuti i teško će se oporaviti čak i ako se uslovi gajenja poprave. Lubenica je poznata kao biljka koja voli jako svetlo, pa će oblačno vreme, naročito tokom rasta ploda, negativno uticati na krajnji prinos.
Tokom faza razvoja stabla, cvetanja i zametanja plodova potrebno je lubenici obezbediti dovoljno tečnosti. Za normalan rast i razvoj lubenice treba od 300 do 400 kubika vode po hektaru, u zavisnosti od vremenskih prilika. Ipak, iako je vlaga jako važna tokom perioda rasta plodova, 15 do 20 dana pre zrenja, navodnjavanje se mora prekinuti.
Zemljište za gajenje lubenica trebada je duboko poorano na jesen, a ovom povrću najviše odgovaraju aluvijalna i glinasto peskovita zemljišta uz Ph vrednost od 5,0 – 5,5.
Predusevi i obrada zemljišta
Za lubenice, dobar predusev mogu biti paprika, paradajz, krompir, leguminoze i trave. Zemljište treba da ima minimum 2,5 % humusa, pa je tako osnovna mera u osnovnoj gnojidbi: zaoravanje 30-50 tona po hektaru stajskog gnojiva.
Pre setve ili sadnje, poželjno je da se usitni gornji sloj zemlje u manje grudice vrtnom frezom, kako bi tlo zadržavalo vlagu i bilo oslonac mladim biljkama i korenu.
Zaštita od korova je neophodna, jer korov može negativno uticati na rast biljke.
Prihrana
Prihranjivanje lubenice obavlja se 10 dana posle presađivanja u fazi do 50 posto mase prva dva ploda. Za vreme formiranja grana, lubenicu treba prihraniti KAN-om u količini od 150-170 kg/ha u dva navrata.
Napomena: Prihrana se vrši pre navodnjavanja, a treba paziti u da gnojivo ne padne na list, jer će doći do paleži. Zbog toga je najbolja metoda – sistem zalivanja kap po kap, gde se gnojivo sve sa vodom unosi u zonu korena.
Načini uzgoja lubenica
1.Uzgoj u niskim tunelima – sa razmakom od oko 80 cm u redu,seje se seme ili se sade lubenice, a onda se nalik niskom tunelu, nasad pokrije plastičnom folijom. Polovinom maja kada je biljka zaštićena od mrazeva, folija se skida a ovakav metod uzgoja omogućava 10-15 dana ranije plodonošenje biljke.
2.Gajenje sadnica – Seme se seje u tresetne kocke ili kontejnere dimenzija 8-10 cm uz temperaturu potrebnu za nicanje: od 22-25 ºC. Kada biljčice niknu, temperatura se smanjuje na 15 C da bi se opet podigla u fazi 2-3 lista na 20-23 ºC tokom dana i oko 15 stepeni noću. U fazi 6-8 listova kada koren ispuni prostor u loncu, biljka je spremna za presađivanje.
Berba i prinosi
Nakon što od sadnje prodje 80-95 dana – lubenica je zrela. Berba se odvija ujutru, sečenjem drške ploda, a u zavisnosti od sorte, prinos koji se može ostvariti je izmedju 20 i 60 tona po hektaru.