Pitoma nana, latinski naziv (Mentha piperita) kao lekovita biljka , sve je popularnija za gajenje, a tržište je konstantno, jer je nana višenamenska biljka, pa je isplativost gotovo izvesna. Uzgoj nane najčešći je zbog dobijanja i distribucije lišća, a radi dobijanja čaja ili etarskog ulja nane koje sadrži od 50 do 70% mentola.
Postoje brojne vrste ove biljke, ali samo pitoma nana ima dobro poznata lekovita svojstva, prvenstveno po organe za varenje. Pitoma nana je višegodišnja biljka sa razgranatom stabljikom koja može da naraste i do metar u visinu. Berba se odvija tokom cvetanja a to je u julu mesecu.
Razmnožavanje
Nana se razmnožava stolonima, odnosno žilama. Pitoma nana ne razmnožava se semenom, jer je u pitanju hibrid dobijen višestrukim ukrštanjem drugih vrsta nane. Na domaćim prostorima, može se gajiti na istom zemljištu od jedne do tri godine, a nakon toga potrebno je preseliti je na drugu parcelu.
Proizvodnja nane – uslovi
Temperatura: Nana nije zahtevna biljka po pitanju toplote, ali niske temperature neće podneti pa će nadzemni delovi stradati na temperaturi nižoj od nule. Takodje, nani ne prija duža suša, jer joj je vlaga potrebna, kako bi se dobro razvio sistem podzemnih stabala – stolona.
Zemljište: Najviše joj prijaju rastresita, plodna, baštenska zemlja. Obrada zemljišta vrši se što ranije i što dublje uz odstranjivanje korova.
Priprema zemljišta počinje u jesen kada se površinski sloj poravna i otvaraju brazde dubine oko 10 cm. uz rastojanje između brazdi od 70 cm. Zatim se primenjuje mineralno (NPK) djubrivo u količini od 200-400 kg po hektaru.
Sadnja: Stoloni za razmnožavanje se uzimaju od jednogodišnje kulture i to neposredno pre sadnje. Stoloni se čiste od zemlje a za jedan ar je potrebno oko 15 kilograma stolona.
Nana se sadi u jesen, kada prodju prve jesenje kiše, kako bi zemlja bila dovoljno vlažna, a ako se presadjivanje vrši u proleće, najbolje je to učiniti što ranije.
Dalja nega nane
Tokom vegetacije nane, neophodne su naredne mere nege: okopavanje, prihranjivanje i eventualno navodnjavanje. Okopavanje je važno jer obezbeduje da zemljište ostane rastresito i čisto od korova. Nani nikako ne prija sabijeno tlo.
Nana se prihranjuje se azotnim đubrivom u 2-3 etape i u količini od 100-200 kg po hektaru. Navodnjavanje je važno tokom letnjih toplih dana da bi se biljka dalje razvijala i da bi se formirao drugi otkos.
Žetva nane
Žetva nane odvija se tokom jula kada biljka počinje da cveta. Berba je najbolja po lepom i suvom vremenu. Pokošena nana šalje se na sušenje. Ako je reč o manjoj proizvodnji, može da se suši prirodnim putem, u zaštićenom prostoru, dok se sušenje većih količina vrši se u sušarama, pri temperaturi izmedju 35 i 40 stepeni. Za kilogram suvog lišća nane potrebno je oko 9 kg sirovog nadzemnog dela biljke. Sa jednog hektara dobija se 1200-2 000 kg lišća.
Primena nane
Od nane se koriti list a nekadai njeni nadzemni delovi, koji sadrže etarsko ulje i čist mentol.
List nane sadrži 1-2% etarskog ulja, zatim tanin, gorke materije, flavonoid… Etarsko ulje sadrži estre, mentol, menton, mentofuran … Kvalitet ovog ulja zavisi od njegovog mirisa i ukusa odnosno od koncentracije slobodnog i vezanog mentola.
List nane je dobar spazmolitik, pozitivno utiče na varenje, lučenje žuči, a ima i umirujuće pa i dezinfekcijsko dejstvo.
Nana se koristi i kao začin aima i veliku primenu i farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji. Nana je čest sastojak bombona, pasti za zube, šampona, sredstava za ispiranje usne duplje…
Pakovanje i čuvanje suve nane: List nane ima rok trajanja od godinu dana. Treba ga čuvati i pakovati u papirnim kesama ili jutanim vrećama. Etarsko ulje je najbolje čuvati u bocama od tamnog stakla.