Korovske biljke
Prava retkost je naći njivu ili voćnjak u kojima nema bar jedne korovske biljke – od kojih su u Srbiji najčešći divlji sirak, palamida, ambrozija i zubača. Ove samonikle biljke mogu biti prava napast jer postoje jako otporne vrste, koje mogu biti i otrovne i opasne po krajnji prinos i zdravlje kulture koja se gaji u voćnjaku, u povrtnjaku ili na njivi. Osnovna preporuka je prevencija, a kada do zakorovljavanja dodje onda se mora izabrati pravi pesticid.
Predstavljamo osnovne karakteristike nekih korovskih vrsta koje su zastupljene u našim krajevima, a tu su i njihovi latinski nazivi i predložene mere suzbijanja.
Divlji sirak (Sorghum halepense).
Ovo je korov koji se lako razmnožava semenom ili putem rizoma. Samo jedna biljka može da proizvede na stotine semenki koje sposobnost klijanja zadržavaju više godina. Često ga možemo naći u kukuruzu.
Najveći problem našim poljoprivrednicima stvara divlji sirak koji se razmnožava korenom. Suzbija se herbicidima za koje je najvažnije da se dobro zalepe za list biljke kako bi ušli dalje u biljku do korena i tako omogućili da se korov potpuno osuši. Pošto sirak ima dlačice na listu, ovo može biti problem kod upijanja herbicida pa se preporučuje upotreba okvašivača kako bi herbicid bolje prijanjao za list divljeg sirka.
Palamida (Cirsium arvense)
Ova korovska biljka odlikuje se korenom koji može da bude i do 7 puta veći od nadzemnog dela biljke. Zbog toga je najbolje da se suzbija u samom korenu. Dve su najpoznatije vrste palamide – osetljiva i otporna. Otporna Palamida često je imuna na većinu herbicida, bodljikava je i sa masnim zelenim lišćem. Kada biljku tretiramo hemijom, list se zaista blago deformiše, ali se takodje i brzo oporavlja.
Ambrozija (Ambrosia artemisiifolia)
Ambrozija je jednogodišnja korovska biljka koja može da dostigne i visinu od metar i po. Stablo ambrozije liči na žbun i obraslo je gustim dlačicama. Pošto se lako bokori i razmnožava, to ume da bude problem u njenom suzbijanju. Pošto daje veliki broj semenki koje se lako raznose vetrom, razmnožavanje je vrlo brzo a sama biljka je aktivna rastom skoro tokom čitave godine. Prvi tretman pesticidom je važno obaviti onda dok je ambrozija još mlada i visine do 3 cm, jer ako krene da bokori – suzbijanje je teže.
Veliki je izbor kvalitetnih herbicida za suzbijanje ambrozije na našem tržištu. Prvi tretman je potrebno uraditi nakon setve, a prskanje preko lista treba podeliti u dva odvojena tretmana.
Zubača (Cynodon dactylon)
Ova korovska biljka je višegodišnja i razmnožava se svojim čvrstim spratnim rizomom i semenkama. Puzeći stolon biljke može da naraste do 1 m iz koga se razvijaju izdanci i vegetativni korenovi. Vrlo je štetna vrsta pošto je jako vitalna i lako se širi. Suzbijanje zubače je najbolje vršiti u početnim fazama razvoja korova i to sistemičnim herbicidima. Pošto može značajno smanjiti prinos važno je pravovremeno delovati kvalitetnih pesticidima.
U proteklih desetak godina, u domaćim njivama, značajno su proširile i sledeće vrste korova:
Cigansko perje ili divlji duvan (Asclepias syriaca)
Ovo je višegodišnja zeljasta biljka,i dosta je ima u Panonskoj niziji. List ove biljke je sličan listu duvana, ali je mesnat i lepljiv. Cogansko perje može da dostigne visinu od metar do dva metra, dok koren ide u dubinu i više od dva metra. Odgovaraju joj sunčana mesta, peskovito i plodno zemljište posebno pored reka. Razmnožava se semenom i rizomima a javlja se u žitaricama – soji, kukuruzu i pšenici. Divlji duvan je poznat kao žestok korov jer se teško uništava i efikasne su isključivo mehaničke i agrotehničke mere dok tretman herbicidima ne pomaže.
Obična iva (Iva xanthifolia)
Obična iva je jednogodišnja zeljasta korovska biljka koja se lako širi na oranicama, a naročito stvara probleme u kukuruzu, šećernoj repi, soji i suncokretu. Može da poraste u visinu i preko 2 metra. Razmnožava se semenom a njeno suzbijanje, da bi bilo efikasno, mora biti sistemično i sveobuhvatno. Na parcelama se primenjuju agrotehničke i hemijske mere koje se prilagodjavaju uzrastu biljke.
Džinovska ambrosia (Ambrosia trifida)
Ova jednogodišnja zeljasta korovska biljka raste i preko 3 metra u visinu a u odnosnu na običnu ambroziju, pored visine, razlikuje se i po listovima koji su troperasti. Niče od sredine aprila pa sve do kasnog leta. Razmnožava se lako semenom jer jedna biljka može da da čak 150.000 semenki, koje zadržava sposobnost klijavosti i do 40 godina!
Prisutna je u soji, šećernoj repi, suncokretu i kukuruzu. Za njeno uništavanje, koriste se herbicidi koji se upotrebljavaju za suzbijanje obične ambrozije.