Bolesti paradajza delimo u više grupa u odnosu na izazivače: Bakterijske bolesti, gljivične, viroze, bolesti koje izazivaju štetočine, neparazitske bolesti i bolesti koje nastaju kao posledica nedostatka hranjivih materija.
Plamenjača paradajza
Gljiva napada list, stabljiku i plodove biljke. Na listu se javljaju pege nepravilnog oblika koje su na početku svetlosmeđe a posle potamne i nekrotiziraju, dok su peteljke lista još zelene. Na stablu se javljaju pege kod peteljke lista a na plodu se javljaju manje tamno obojene i ulegnute pege. Unutrašnjost ploda nije zahvaćena.
Izvor infekcija su zaražene biljke krompira, a bolesti odgovara vlažno i toplije vreme kao i bujnije biljke paradajza jer se u njima gljivice lakše zadržavaju. Zaštita paradajza je najbolja preventivno.
Ova bolest čini velike štete u proizvodnji paradajza. Parazit se pri povoljnim uslovima za razviće bolesti brzo širi i uništava najveći deo lisne mase biljaka. Na listu se javljaju vodenaste svetlozelene pege pa list bude ubrzo zahvaćen nekrozom. Potpuno opadanje listova sledi za 10 do 14 dana. Plodovi opadaju. Zaraza kreće od donjih listova odakle sebrzo širi na ostale delove biljke. Ako paradajz gajite na otvorenom, znajte da hladno i vlažno vreme pogoduje plamenjači. Temperature niže od 7°C su nepovoljne za ravoj plamenjače a razmaci između tretiranja mogu biti veći u periodu bez kiše i u slučaju da je prosečna temperatura viša od 25°C.
Savetuje se gajenje manje osetljivih sorti/hibrida paradajza, i mere zaštite preparatima: Bakrocid-50, Antrakol, Cineb S-65, Dithane M-45, Ridomil MZ, Equation Pro, Tattoo.
Tretiranje Sodom bikarbonom
Soda bikarbona se može kod paradajza primeniti u prevenciji i lečenju plamenjace i ostalih gljivica jer ima fungucidno dejstvo. Na deset litara vode, stavi se oko 50 grama sode bikarbone i tim rastvorom se biljka prska.
Koncentrična pegavost paradajza
Prenosi se semenom na kojem izazivač bolesti može preživeti i do 18 meseci. Koristite fungicide na bazi propina i metirama.
Siva trulež
Ova bolest je karakteristična je za paradajz koji se gaji u zaštićenim prostorima – u plasteniku gde je njegova osetljivost u uslovima povišene vlage i slabe osvetljenosti, veća.
Stvaranjem uslova za razvoj gljive, ona ulazi u tkivo biljke kroz oštećena mesta i tako može i inficirati plod. Potom se javlja trulež plodova koja može da zahvari veći deo ili celi plod. Gljivice posebno vole da napadaju mlade biljke paradajza.
Preventiva je kontrola i regulisanje relativne vlage vazduha i tla u zaštićenim prostorima, dok hemijsko tretiranje u cilju zaštite od bolesti treba početi tokom prvog cvata. Koriste se fungicidi na bazi iprodiona i vinklozolina.
Bolesti korena paradajza
Plutavost korena paradajza je karakterictična za zaštićene prostore bez plodoreda, gde se duži niz godina uzgaja samo paradajz. Trulež korena je takodje gljivična bolest pored bolesti sa istim izazivačima, a to su : pegavost lista (lat. Septoria lycopersici), pepelnica (lat. Leveillula taurica) i uvenuće (lat. Verticillium dahliae, lat. V. albo –atrum i lat. Fusarium oxysporum f. sp. lycopersici).
Siva pegavost
Prepoznaje se po brojnim sitnim okruglastim pegama po površini lista. U sredini pege su crne tačke a
esto dolazi i do spajanja pega. Javljaju se uvrnuti listovi koji se posle suše i opadaju.
Prvi simptomi zaraze javljaju se na donjem, starijem lišću a bolest se posle širi na gore ka vršnom delu biljke. Vlažno vreme sa čestim kišama pogoduje ovoj bolesti pa mere zaštite treba početi još tokom proizvodnje rasada. Preporučena hemijska zaštita: Antrakol i Dihtane M-45.
Crveni pauk
Crveni pauk se javlja na naličju lista, gde ispreda svoju paučinu izmedju glavnih nerava. Lišće zato dobija bledozelenkastu boju. Preporučuje se održavanje visoke relativne vlažnosti u zaštićenom prostoru. Od hemijskih preparat preporičuje se primena akaricida uz strogu primenu uputstva za upotrebu!
Gusenice sovica
Kao preventiva je dobra višekratna obrada zemljišta i blagovremena setva. Hemijske mere treba primeniti u slučaju da na jedan kvadratni metar ima više od jedne gusenice. Treba koristiti preparat na bazi Tiometoxama.
Grinje
Paradajz je veoma atraktivan za baštensku grinju (Tetranychus urticae Koch) kako u polju, tako i u plastenicima. Na visokim temperaturama, grinje se brže razmnožavaju i razvijaju, pa prirodni neprijatelji,kao šti su na primer buba mare (borba sa grinjama na prirodan način, bez hemije ) nisu u stanju da spuste brojnost grinja ispod pragova štetočine, . U suzbijanju grinja treba koristiti što selektivnije akaricide.
Zaštita paradajza koprivom
Kopriva je odlino prirodno sredstvo u borbi protiv biljnih vaši. Iseckajte svežu koprivu, prelijte hladnom vodom i pustite da odstoji 2 dana. Posle toga, biljke se prskaju 5% rastvorom dobijene tečnosti.
Tretiranje bordovskom čorbom
Bordovska čorba je fungicid i baktericid koji se više od veka koristi za suzbijanje bolesti mnogih biljaka. Dobro prijanja uz biljku, sporije se spira, i zato se primenjuje u jesen i rano proleće kada ima mnogo padavina i kada ima dejstvo i posle kiše. Oprez: Primena bordovske čorbe pri visokim temeperaturama može prouzrokovati žućenje i opadanje lišća paradajza.
Za pripremu 100 litara jednopostotne bordovske čorbe potreban je plavi kamen – 1 kg. i 1,2 – 1,3 kg gašenog kreča, 0,40 kg negašenog kreča ili 0,55 kg hidratizovanog kreča. Tretiranje paradajza – maksimalno 2 puta u sezoni.