Korijander, latinski naziv (coriandrum sativum), je jednogodišnja zeljasta biljka, poznata još od davnina, dok je njen ozbiljniji uzgoj počeo u 16. veku. Potiče iz Južne Europe i sa Srednjeg Istoka.
Plod korijandera sadrži eterično ulje pa se primenjuje kao začin. Nekada se u ishrani koriste listovi, stablo pa i koren.
Korijander se esto koristi u industriji likera, peciva i suhomesnatih proizvoda, ali najveće trežište za njegovo plasiranje je kozmetička industrija. Eterično ulje korijandera upotrebljava se u proizvodnji parfema.
Osobine biljke
Stablo korijandera je uspravno a na vrhu razgranato. U zavisnosti od sorte i uslova za gajenje, može biti visoko od 30 do 100 cm. Prizemni listovi su skupljeni u rozetu iz koje se potom razvija stabljika. Cvetovi su beli ili rože boje i skupljeni su u vidu štitaste cvati. Plodovi korijandera su okrugli, veličine od 1,5 do 5 mm. Plod sadži dve sjemenke a prema njihovoj veličini, razlikujemo dva varijeteta – sitnozrni i krupnozrni korijander.
Uslovi gajenja
Korijanderu prija umereno topla klima iako su čak i mlade biljke otporne na niske temperature i ne šteti im mraz ni temperature u rasponu od -3 do -5 °C . Ipak, zrelije biljke, neće podneti niske temperature. Preporučuje se uzgoj u staništima gde su temperature pogodne u smislu vegetacije biljke koja traje od 90 do 120 dana.
Korijander nema velike zahteve za vodom osim u fazama intenzuvnog rasta stabljike i tokom cvetanja. Moguće je gajiti korijander i na dosta siromašnom zemljištu. Najviše mu prijaju slabo kisela do slabo alkalna zemljišta.
Ipak, mora se gajiti u plodoredu a na isto zemljište može se vratiti posle dve do 3 godine. Najbolja je sadnja korijandera nakon strnih žitarica. Sam korijander je pogodan kao predusev jer prilično rano napušta zemljište.
Jesenja priprema tla, podrazumeva oranje na dubini od 30 cm. Pošto je korijander vrlo osetljiv na korove tokom rasta mladih biljka, vodite računa. Predsetvena pripema zemljišta obavlja se na proleće.
Korijandar ne traži dosta prihrane. Osnovna gnojidba najbolja je kalijumovim i fosfornim gnojivima Pre setve se može dodati 100 kg/ha azotnog gnojiva KAN.
Razmnožavanje i setva
Razmnožavanje korijandera je isključivo semenom. Ako sejete na plodnijem zemljištu, neka međuredni razmak bude od 40 – 50 cm, a za prosečno plodno zemljište, razmak među redovima je 25 – 30 cm. Seme se seje na dubini od 3 cm.
U domaćim uslovima setva korijandera vrši se s početkom proleća, i znajte sa kasnija setva uzrokuje manji prinos.
Najčešće je 70 biljaka po metro kvadratnom a primenjuje so oko 20 kg semena po hektaru.
Berba i prinosi
Korijander neujednačeno cveta i sazreva pa zato jedna biljka može na sebi imati i zrele i tek zametnute plodove. Kosidba se obavlja u onda kada plodovi dobiju tamnožutu boju, a stabljika slamnatožutu. Zeleni plodovi se ne beru jer će svoj neprijatan miris preneti na ulje. Kosidba se vrši na 10 do 20 cm iznad zemlje. Prinosi korijandera su od 1.000 do 1.500 kg/ha.
Uticaj korijandera na zdravlje
Pored toga što se koristi kao začin, korijander čiji je narodni naziv živica, zatim paprica i hajdučuca, ima dosta pozitivnih dejstava na zdravlje. Gogat eteričnim uljima, vitaminom C, proteinima, i organskim kiselina, a njegovo ulje sadrži linalol, pineol, borneol, limonen i geraniol.
Ova biljka je dobro prirodno sredstvo za čišćenje organizma od toksina i teških metala. Veže za sebe atome toksina i teških metala i izbacuje ih iz tela. Pošto sadrži gvoždje, pomaže u lečenju anemije, pa ga stavljajte u supe i čorbe ili koristite kao dodatak namazima.
Kiseline iz korijandera mogu da pomognu u smanjivanju holesterola u krvi a zahvaljujući stimulativnom delovanju na endokrine žlijezde, pomaže u pravilnoj asimilaciji šećera u krvi, što je pogodno za dijabetičare. Korijander pomaže process probave, a pomaže i kod dijareje uzrokovane bakterijama i gljivicama. Takodje, sveži listovi korijandera povećavaju apetit.Blagotvoran je za zdravlje kože, očiju i jetre.