Home Povrtarstvo Zelena salata – lisnato povrće koje se gaji cele godine

Zelena salata – lisnato povrće koje se gaji cele godine

by admin

Zelena salata, latinski naziv (Lactuca sativa), familija glavočika, je jednogodišnja biljka koja se gaji za ishranu, i iako ima više varijeteta, sve su jako ukusne, bogate mineralima i vitaminima. Najpoznatiji varijeteti su lisnata salata, salata za rezanje, rimska, šparglasta i glavičasta salata.

Sveža zelena salata sadrži najviše ugljene hidrate , zatim protein, ulje, celulozu i minerale, najviše kalijuma. Lišće salate je sadrži i vitamine i hlorofil.

Zelena salata pogodna je za gajenje tokom cele godine ( na otvorenom i u plasteniku) a pošto ima kratku vegetaciju od 35 do 90 dana, gaji se kao glavni i kao međuusev. U Srbiji je najzastupljenija proizvodnja glavičaste salate – puterice.

Zelena salata 1

Uslovi za uspešan uzgoj

Najvažnije je izabrati adekvatnu sortu za određeni period gajenja. Od toga zavise zarada i isplativost uzgoja salate. Ako se na primer gaji prolećna sorta zimi, salata neće da zavije glavicu, dok, u slučaju da zimsku sortu gajite na leto ili proleće, salata jako brzo obrazuje cvetno stablo.

Još jedan važan uslov su temperaturni uslovi. Odgovarajuća temperatura za zavijanje glavice je 16 C. Salata može da podnese i mrazeve i niske temperature ali će tada kvalitet ploda biti manji.

Setva

Jedan gram sadrži izmedju 800 do 1200 semena salate. Klijavost traje 4 do 5 godina a niče za svega 5 do 7 dana. Salati odgovaraju kisela ili neutralna zemlišta polurastresita i sa malom količinom soli.

Rana prolećna proizvodnja kreće setvom od 15 – 30. oktobra u negrejanim plastenicima, ili 1-15 decembra u grejanim. Salata će stići za berbu krajem februara, početkom marta. Nemojte nedostatak svetlosti nadoknadjivati povećanjem temperature.

Kasno prolećna proizvodnja počinje setvom krajem decembra i početkom januara, a za berbu pristiže krajem marta i početkom aprila. Proizvodnja može da prođe i bez grejanja, ali sa obaveznim prekrivanjem agrilom.

Letnja proizvodnja salate se odvija na otvorenom. Setva je od maja do jula, kada salata stiže od jula do polovine septembra. Za ovu proizvodnju birajte salatu koja ne ide u cvetno stablo.

Jesenja proizvodnja je moguća u zaštićenom i na otvorenom prostoru. U zaštićenom prostoru setva je od polovine avgusta do polovine septembra, a proizvodnja na otvorenom podrazmeva setvu od polovine jula do polovine avgusta.

Zimske proizvodnja podrazumeva setvu od polovine septembra do polovine oktobra a salata pristiže krajem decembra do polovine januara.

Sadnja

Rasad se pravi u lejama, tresetnim kockama, jiffy pločicama ili u kontejnerima a primenjuje se naturalno ili pilirano seme. Salata traži zemlju koja mora biti plodna, humusna i nezaražena.

Setvu u redove, obavlja se sa 1 do 3 gr semena po kvadratnom metru. Pravilniji raspored pri setvi je moguć mešanjem semena sa peskom. Za mesec dana od nicanja, mlade bijke su spremne za rasadjivanje.

Održavanje rasada

Proizvodnja rasada salate traje od 4 do 6 nedelja u zavisnosti od vremenskih uslova i vrste rasada.

U periodu rasadjivanja, biljke traže đubrivo sa većim procentom fosfora. U slučaju zimske salate, rasad se mora provetravati uz spuštanje temperature, dok je pri letnjoj proizvodnji rasada obavezno senčenje.

Zelena salata 2

Rasadjivanje

U odnosu na način proizvodnje rasada, razlikuje se tehnika rasađivanja. Ako je rasad u kockama, kocke se ulažu do 1/3 u zemlju. U slučaju da je rasad u čašama, tada se ulaže u zemlju do 2 cm dubine. Pre rasađivanja treba zaliti i kocke i zemlju, a nakon rasađivanja zemljište sa 4 do 5 mm vode u kojoj smo rastopili fosforno đubrivo.

Robusnije sorte salate sa većom glavicom imaju veće listove rozete, i rasađuju se na razmak 25×25 ili 25×30 cm. Sitnije sorte rasađujemo na 20×25 cm što je 20 biljaka po metru kvadratnom. Rasadjivanje se može obaviti ručno i mašinski. Na većim površinama sadnja se može obavljati u višeredne trake a malč folije daju odlične rezultate.

Bolesti zelene salate

Ponekad je moguće da se lisne drške salate osuše na krajevima i dobijaju mrku boju. Ovo se dešava kada naglo nastupi sunčano vreme nakon oblačnog, u uslovima veće vlažnosti. Ova pojava se prevenira učestalijim zalivanjima ali sa manjom količinom vode.

Kada rubovi unutrašnjih listova postanu crne boje i sluzavi to znači da biljci nedostaje svetlost.

Problem rešava provetravenje a nekada grejanje plastenika.

Preporučujemo