Soja, latinski naziv: Glycine max (L.) Merrill, potiče iz Azije i vodeća je uljna i belančevinasta biljna kultura. Gaji se zbog zrna koje se upotrebljava kao izvor jestivih ulja (sadrži od 18 do 24 posto ulja) i belančevina (35 – 50 %), u ishrani ljudi i stoke i kao sirovina brojnih grana industrije.
Sojino zrno se u prehrambenoj industriji primenjuje za proizvodnju tofu sira, sojinog mleka, pljeskavica, viršli, hleba, poslastica… Lecitin iz sojinog ulja ima koristi se u pekarskoj, konditorskoj, farmaceutskoj, tekstilnoj i hemijskoj industriji.
Soja je jako dobra zamena za meso jer u ljudskoj prehrani može da zadovolji do 30 % potreba za belančevinama.
Uzgoj soje svoju isplativost može pronaći i u proizvodnji zelene mase za uzgajivače stoke, za seno i silažu dok se dehiriranjem soje mogu dobiti briketi, granule i zeleno brašno.
Karakteristike biljke
Koren soje je vretenast, velike apsorpcjske moći. Na njemu rastu žive bakterije koje su u simbiozi sa bijkom i snabdevaju je kiseonikom. Koren soje raste sve dok raste nadzemni deo biljke.
Proizvodnja soje uglavnom se zasniva na sortama koje imaju uspravnu i čvrstu stabljiku, visine 80 – 120 cm.
Gornji deo biljke soje pokriveni su sa mnogo sitnih dlačica sive, bele, žute ili smeđe boje. Listovi su bledozeleni do tamnozeleni i postaju žuti tokom zrenja. Cvetovi soje mogu biti beli, lila i kombinovani. Plod soje je mahuna srpastog, okruglog ili spljoštenog oblika. Mahune daju do pet zrna, zelene su boje, a tokom zrenja – postaju žute pa i crne.
Uslovi za gajenje soje
Soja klija na minimalnoj temperaturi od 6 do 7 °C, a niče na 8 – 10 °C. Biljka cveta na temperaturi od 17 do 18 °C. Najbolje temperature za rast i razvoj su od 20 do 25 °C.
Veliki broj sorti soje traži 10 i više sati mraka dnevno, neke čak 12 do 13 sati. Ako su dani duži soja ne može da udje u generativnu tazvojnu fazu.
Tokom perioda klijanja seme soje mora da apsorbuje vode više od polovine sopstvene mase kako bi proklijalo. Od nicanja do cvetanja, soja može da izdrži kratkotrajne suše, ali prinosi će biti nešto niži. Sarastom bijke, rastu i potrebe za vodom. Soju možete uspešno uzgajati i u suvijim zemljištima ali je potrebno da prosek dobro rasporedjenih godišnjih padavina bude od 600 – 700 mm.
Soji najviše prijaju duboka, strukturna, plodna tla, bogata humusom, sa dobrim vodo-propusnim karakteristikama in a kojima se ne stvara pokorica. Povoljna pH reakcija je 7.
Soja je dobar predusev za brojne ratarske kulture a na jednom zemljištu se može ponovo gajiti posle 2 do 4 godine.
Djubrenje soje
Od cvetanja pa do stvaranja mahuna, potrebe soje za hranivima se povećavaju. Maksimalne doze azota i kalijuma potrebne su u fazi cvatnje i formiranja mahuna, a fosfora i sumpora tokom formiranja i nalivanja zrna.
Da bi proizvela 100 kg suve materije , soji treba 6 – 9 kg natrijuma, 4 kg fosfora i 4 kg kalijuma. Na plodnijim zemjištima gnojidba se obavlja u količini od 30 do 60 kg/ha azota, 60 – 90 kg/ha fosfora i 40 – 60 kg/ha kalijuma.
Soja dobro reaguje na gnojidbu stajskim djubrivom koje je zaorano na jesen, pod zimsku brazdu.
Setva i nega zasada soje
Najsigurnija setva soje je na temperature površinskog sloja zemlje od 8 do 10 stepeni. Soja se može sejati u maju, junu pa i početkom jula. Može se sejati na uske i široke redove, u trake, u kućice, a i kao postrni usev. Setva se obavlja uglavnom na redove sa razmakom od 45 – 50 cm.
Međuredni razmak treba da bude od 24 – 30 cm.
Mehaničke mere (međuredna kultivacija, ručno plevljenje korova, prihrana azotom) i hemijske (suzbijanje korova i zaštita od bolesti i štetočina) su obavezne mere za uspešan uzgoj soje.
Prva kultivacija vrši se kada soja tek nikne a druga kada je soja visine od 20 – 30 cm.
Zaštita soje – herbicidi i prskanje
Herbicidi koji se koriste za prskanje soje, uglavnom su iz grupe pesticida koji se koriste i usevu kukuruza i šećerne repe. Selektivni sistemični herbicidi za suzbijanje jednogodišnjih travnih i širokolisnih korova bazirani su na aktivnoj materiji s-metolahloru. Deluje na sirak iz semena , uklanja korove kao što su veliki muhar, mali muhar, svračica i klasača. Redukuje korove medju kojima su štir obični, ambrozija, lubeničarka njivska, dvornik ptičiji, veliki dvornik, tušt, pomoćnica i čičak.
Za aktivaciju zahteva kišu. Na vlažnom zemljištu dovoljano je 10 l/m2 kiše, a na suvom zemljištu – 15 l/m2 za zadovoljavajuću efikasnost. U soji se primenjuje se u količini od 1,4 l/ha na zemljištimasa 1,5 – 3% humusa i od 1,5 l/ha na jako humoznim zemljištima.
Žetva soje i prinosu po hektaru
Kombajn pre žetve treba pripremiti za što manje gubitke, pošto je sojina slama nepovoljnija za vršidbu, a zrno je zatvoreno u mahuni. Optimalni prinosi soje mogu biti i 5 tona po hektaru.