Tov pilića — 08 November 2012

Tovni pilići se mogu držati u posebnom objektu ili u posebnoj prostoriji neke ekonomske zgrade (štala, šupa, kačara, ambar i sl.). Ako je u pitanju tov manjeg broja pilića na okućnici za potrebe domaćinstva, često se za tu svrhu koriste i podesno adaptiraju tavani, podrumi, koševi, garaže, plastenici i druge manje ili više podesni objekti. U nekim slučajevima se koriste i razni provizorni objekti, naročito za tov odraslijih pilića, kojima više nije potrebno zagrevanje.

Osnovni uslovi koje mora da zadovolji svaki objekat ili prostorija za tov pilića su suvoća, provetrenost, obezbeđenje potrebne temperature i vlažnosti vazduha, osvetljavanje, čistoća (mogućnost lakog i detaljnog čišćenja, pranja i dezinfekcije) i zaštita od ulaska nezaposlenih osoba, odnosno pristupa domaćih i divljih životinja (naročito grabljivica i drugih ptica koje žive slobodno u prirodi i glodara).

Objekti za industrijsku proizvodnju većeg kapaciteta najčešće su posebno zidani ili montirani (metalne ili drvene konstrukcije sa zidovima i krovovima od industrijskog panela različitog tipa). Zavisno od korisne podne površine, različite su širine i dužine. Najčešće se podižu objekti, širine 12 i dužine 84 m, korisne površine od 960 m i 48 m pretprostora, sa podnim sistemima za 15000 do 18000 brojlera u proizvodnom ciklusu. Projektuju ih i grade specijalizovane firme, striktno poštujući sve propisane zakonske, zoohigijenske i preventivno veterinarske mere, koje, zbog ograničenog prostora, ovde nije mogućno izložiti.

Za manje kapacitete proizvodnje grade se manji objekti slični onima za velike farme ili se prilogađavaju već postojeći objekti ili prostorije u raspoloživim objektima. Bitno je da se ispune već navedeni osnovni uslovi i oni koji će se sada nešto detaljnije izložiti.

Objekti za neindustrijsku proizvodnju obično su manjeg kapaciteta. Ako se koristi ekstenzivni sistem, objekti moraju biti negde unutar ili na ivici ispusta (pašnjaka) ili moraju biti pokretni. Ukoliko su to objekti za tov odraslih pilića, kojima više nije potrebno zagrevanje, mogu biti jeftiniji, improvizovani objekti od lokalnog materijala, ili modifikovani plastenici.

Podni prostor je veoma značajan za efikasan tov i obično se izražava kao naseljenost, odnosno gustina naseljenosti (tj. Broj pilića ili kilograma žive telesne mase na 1 m kvadratne površine poda). Na početku tova može se staviti 40 do 50 pilića/1 t2 podne površine, ali na kraju tova ne sme biti više od 34 žive telesne mase pilića/1 m kvadratni poda. Drugim rečima, broj iilića no 1 metar kvadratni zavisiće od njihove završne te – lesne mase. Ako se tov završava prosečnom telesnom masom od 1, 8 kg, na 1 metar kvadratni naseli se skoro 18 pilića; ako se tov završava prosečnom telesnom masom od 2 kg (što je u nas najčešći slučaj) , na 1 metar kvadratni može se staviti 17 pilića. Ukoliko se tov završava u žarkim letnjim danima, bolje je na – seliti manji broj pilića. Navedeno se odnosi na savremene kvalitetne objekte sa tzv. Kontrolisanim ambijentom, tj. Sa dobrom ventilacijom i klimatizacijom. Koriste li se objekti sa prozorima i prirodnom ventilacijom, na kraju tova ne sme biti više od 25 k§ žive telesne mase/1 metar kvadratni, što pri završnoj masi od 2 kg znači najviše 12 do 13 pilića/1 metar kvadratni.

Temperatura je drugi bitni činilac za uspeh u gajenju i tovu pilića. Pilići se izvode bez sposobnosti da regulišu telesnu temperaturu, te im je prvih nedelja neophodno obezbediti toplotu. Prvog dana pilićima je potrebna temperatura od 35°C, drugog dana 32°C, od 3. Do 7. Dana 30°C, druge sedmice 26 do 28°C, treće nedelje 24 do 25°C, četvrte nedelje 23°C, a kasnije 20°C. Umesto termometra, ponašanje pilića najbolje pokazuje da li im temperatura odgovara. Ako su ravnomerno raspoređeni po zagrevanoj površini i normalno se ponašaju, temperatura im odgovara.

Ako se gomilaju ispod grejnog tela i pište, hladno im je; ako beže od grejnog tela, šire krila i dahću, njima je pretoplo. Ako se sklanjaju sa nekog dela zagrevane površine, smeta im promaja.

Provetravanje postaje sve značajnije kako pilići rastu, jer se u prostoriji povećava količina štetnih gasova (amonijak, ugljendioksid i dr.) , vodene pare i prašine, što sve treba izbaciti. U zadnje 2 do 3 sedmice tova iz prostorije je nužno odstraniti i suvišnu toplotu koju pilići stvaraju, i tako sprečiti preteran porast temperature koji u vreme žarkih dana može izazvati toplotni udar i uginjavanje pilića. Potrebe za svežim vazduhom iznose 4 do 5 metara kubni  svežeg vazduha na sat po 1 kg žive mase pilića ili 70 do 90 metara kubni vazduha na sat po 1 kg utrošene hrane dnevno. Ove su najveće potrebe, a minimalne su višestruko manje (npr. Na početku tova, kada je daleko značajnija toplota). Pri veštačkom provetravanju na 1000 metara kubni vazduha/sat treba obezbediti otvor za ulaz svežeg vazduha površine oko 0, 3 metara kvadratni.

Relativna vlažnost vazduha prve tri sedmice gajenja pilića treba da iznosi 55 do 60%, a kasnije 60 do 70%. Suviše suv vazduh prvih dana može da dovede do isušivanja pili – ća, a previše vlažan do kvašenja i slepljivanja prostirke.

Osvetljavanje određenog trajanja i jačine takođe se mora obezbediti tovnim pilićima. Prvih nekoliko dana osvetlja – va se dnevno 23 do 24 sata, jačine 5 w/m2 površine poda. Kasnije se svetlosni dan može skratiti i do dužine prirodnog dana, a smanjuje se i jačina svetlosti na 0, 5 do 1 w/m2. To se postiže reostatom, zamenom sijalica ili smanjenjem njihovog broja. Na velikim industrijskim farmama znatne ušte – de struje se postižu primenom periodičnog osvetljavanja, npr. 1 sat svetlosti pa 3 sata mraka.

Prostirka je veoma značajna kao činilac okoline u podnom sistemu držanja. Pravilo je da se ona menja za svaki turnus pilića i da se prostre u sloju debljine 3 do 5 cm leti i 5 do 8 cm zimi. Za prostirku se može koristiti šuška mekog drveta, seckana pšenična ili ražena slama, seckana kukuruzovina, pozder, prekrupljene kočanke kukuruza, ljuske suncokreta, bundeve, kikirikija i sličan materijal koji je dostupan, jeftin i koji dobro upija vlagu.

Prostirka mora biti suva i zdrava; nikad se ne sme koristiti materijal koji je truo i miriše na buđ, koji sadrži ostatke raznih hemijskih preparata (pesticida) i koji je na makoji način sumnjiv.

Tokom tova prostirka se mora održavati u rastresitom stanju. Vlažna i ulepljena prostirka, naročito oko pojilica i hranilica, niže je temperature i pilići je izbegavaju, jer na njoj gube više telesne toplote. Na ovakvim mestima javljaju se pilići sa prolivom, golim grudima ili sa grudnim plikovima. Do vlaženja prostirke može dovesti veliki rastur vode (neispravne ili neregulisane pojilice) , loše provetravanje, prevelika naseljenost, niska temperatura i visoka relativna vlažnost vazduha, visok sadržaj soli, masti i nekih drugih sastojaka u hrani, kao i neke bolesti (gamboro, kokcidioza i dr.). Ako se na nekim mestima pojavi ulepljena i ukvašena prostirka, ona se mora ukloniti iz prostorije i zameniti novom i zdravom.

Treba računati da je za 1 m2 površine poda potrebno 3 do 5 kg šuške mekog drveta ili 2, 5 do 4 kg seckane slame.

Ispust (pašnjak) je neophodan činilac okoline u skoro svim tipovima ekstenzivne proizvodnje pilića (izuzetak je tip „ekstenzivno u živinarniku”, koji nije ekstenzivan u pravom smislu te reči). Za ispust se može iskoristiti već postojeći pašnjak, voćnjak, ledina, površina pod niskim grmljem, šumarak, strnjište, ugar, neobrađeno ili zapušteno zemljište i sl. U našim uslovima, većina proizvođača pilića u ekstenzivnom sistemu biće u situaciji da koristi jedno ili više pomenutih zemljišta. Ako time ne raspolažu, moraju da zasnuju poseban pašnjak za piliće, što je predmet specijalizovanih stručnjaka agronoma i što zahteva posebnu mehanizaciju.

Kad se bira teren za ispust, na kojem će se gajiti pilići, treba imati u vidu da on bude na peskovitom ili krečnjač kom zemljištu, ocedan, dobro osunčan, ali i sa hladovitim mestima. Moraju se svakako izbegavati teški, glinoviti i podvodni tereni. Manje barice treba nasuti ili isušiti prikladnom drenažom.

Pilići imaju prirodnu potrebu za skloništem – zaklonom, pa im se on na ispustu mora obezbediti, ako se želi da oni ne nrovode vreme u živinarniku. Zaštitu od jakog sunca, vetra, kiše i grabljivica, pa i osećaj sigurnosti, pilići će imati ako se na ispustu nalazi drveće, žbunje, živa ograda, nasipi, kameni zidovi, stene i sl. Ako takvih objekata nema, moraju se od priručnog materijala napraviti pokretne nadstrešnice, ispod kojih će se rasporediti hranilice i korita sa peskom za čeprkanje i perušanje. Dopunsku zaštitu pilićima pružiće bale slame, ograde od pruća i sl.

Ponekad se oko ispusta podiže ograda. To se čini zbog toga da se pilići zaštite od grabljivica (lisice, tvorovi, jazavci, psi lutalice, kobci i sl.) i lopova, s jedne strane, i da oni ne nanose štete baštama, povrtnjacima, različitim kulturama, s druge strane. Ako oko ispusta postoji ograda, drveće na ispustu ne sme biti blizu ograde da je pilići ne bi sa drveća preletali. Ograda koja štiti od grabljivica i lopova veoma je skupa. Zbog toga proizvođači sa malim jatima pilića često prihvataju rizike da svoja jata drže na neograđenom ispustu ili primenjuju male pokretne živinarnike sa odgovarajućim malim ispustima čiji se položaj često menja.

Kad se okonča tov pilića, ako ima mesta sa slepljenim đubretom, korišćeni pašnjak treba pograbuljati i pokositi visoku travu koja bi mogla da stvori seme.

Mogu se na pašnjak pustiti goveda, ovce ili koze, koje će tu visoku travu popasti. Trava se kosi i na pašnjaku na kojem su pilići, ako ona raste brže nego što je pilići mogu popasti. Pilići ne pasu visoku travu, pa ona može da kvasi njihove noge i perje na nižim delovima tela, što nije poželjno.

Kada pilići oslobode pašnjak, a druga stoka ga ne koristi, dobro je da se pospe krečnjakom, naročito ako je zemljište glinovito ili kiselo.


Share

About Author

admin

(0) Readers Comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>