Supstrati, najčešće smeše više komponenti organskog ili neorganskog porekla, sa ili bez prirodne zemlje, moraju (kao 1 prirodno zemljište) imati dovoljno pristupačnih hramva sa normalnom koncentracijom zemljišnog rastvora; dobre vodnovazdušne osobine; optimalnu kiselost; u supstratu ne sme da ima patogena i štetnih materija a uz to treba da se koristi duže vreme. Supstrati moraju biti prilagođeni vrsti i načinu gajenja povrća u zaštićenom prostoru.
Za proizvodnju povrća koristi se više vrsta smeša – supstrata.
Za zemljišne smeše se koriste zemlja, organska i mineralna đubriva, treset, pesak ili sintetički materijali (vermikulit, perlit) u vidu granula, zatim slama i strugotina. Ove smeše koriste se za proizvodnju rasada, za pravljenje hranljivih kocki, kao i za gajenje povrća u tunelima i plastenicima. Organo-mineralne smeše sadrže 40-60% treseta, 20-30% lakog peskovitog zemljišta i 20-30% zgorelog stajnjaka ili komposta.
Koriste se za proizvodnju rasada. Veoma je dobro da se nekoj od osnovnih organskih materija doda zeoplant (25—30%). Zeoplant je zeolit oplemenjen N, P, K, Ca i Mg. . .
Mineralno-organsku smešu čini zemlja iz oraničnog sloja laksih tipova zemljišta kojoj se dodaju organska đubriva (10-40 kg/m2).
Sintetičke (veštačke) mešavine su smeše treseta ili drugih organskih matenja sa vermikulitom ili perlitom sa kamenom vunom ili su čisti sintetički supstrati (kamena vuna, npr. grodal, mineralna vuna i dr.). U ovim supstratima biljke usvajaju hraniva iz hranljivih rastvora koji ga povremeno vlaže.
Čisti pojedinačni supstrati (organski i sintetički) koriste se za proizvodnju rasada, za ožiljavanje reznica, prorastanje lukovica lli tamo gde nema kvalitetnog prirodnog zemljišta. Tako se za ožiljavanje koriste pesak, treset, kompost, tresetne, saksije i perlit.
Fizička I hemijska svojstva osnovnog supstrata opređerjuju njegovu ulogu, pravila mešanja i udeo u hranljivim smešama. U jednostavnim mešavinama (tzv. proporcionalne mešavine) svojstva su odredena zapreminskim odnosom komponenti, odnosno njihovim osobinama. Pri spravljanju smeše primenjuju se metod dodavanja (bez interakcije) i metod zamene i popunjavanja (npr. materijalu velike poroznosti dodaje se matenjal fine strukture i mogućnosti supstitucije). Supstrati mogu biti fizički, hemijski neaktivni i fizičko, odnosno hemijski neaktivni.
Fizički je aktivan ako zadržava pristupačnu vodu za biljke, a hemijski je aktivan ako omogućuje anjonsku i katjonsku razmenu. Prema fizičko-hemijskim svojstvima supstrata određuje se tehnologija gajenja posebno navodnjavanja i đubrenje. Najčešće se razlikuju supstrati za proizvodnju rasada (prirodni supstrati) i za gajenje povrća, kad se, pored prirodnih, koriste i sintetički supstrati.
U zemljišnim smešama osnovu čini čista, nezakorovljena, humusna zemlja (tzv. baštenska zemlja) bez ostataka pesticida. Veoma često koristi se ledina (ledinska zemljišta, busenjača), koja se dobija ljuštenjem prirodnih ili gajenih travnjaka. Zemlja se ljušti plugom u sloju oko 8 cm. Ovako dobijene ledinske ploče slažu se u prizmu širine 2-3 m i visine 1,5-1,8 m (trava se okreće na travu). Radi ubrzanja razgradnje dodaju se svež stajnjak i krečni prah i to naizmenično između slojeva zemlje. Prizma se zaliva osokom ili razmućenim stajnjakom. U toku godine se ova prizma prelopata 2—3 puta i posle 1—2 godine zemlja se koristi za mešavinu. Ako ovako pripremljena zemlja ima kiselu reakciju dodaje se kreč i to u zavisnosti od pH vrednosti.
Baštenska zemlja i ledinska zemlja učestvuju u smešama od 40-75%.
Hranljivu vrednost zemljišnim smešama daju zgoreli i poluzgoreli stajnjak, kompost(običan, specijalni ili glistenjak) i toplolejska zemlja.
Svež stajnjak, kao organsko đubrivo, pre upotrebe, prolazi kroz prirodnu biotermičku obradu. Slaže se u obliku kupe, proizvoljne dužine a širine 3-4 m i visine 2-2,5 m. U prisustvu vazduha termofilni mikroorganizmi dovode do sagorevanja (mineralizacije) pri čemu najviša temperatura, tzv. jara, može biti 50—70 C. Na takvoj temperaturi uništavaju se mnoge štetočine.
Za zemljišne smeše koristi se poluzgoreli odnosno zgoreli stajnjak. Kvalitet stajnjaka zavisi od vrste domaćih životinja, način ishrane, načina ishrane, prostirke i dužine fermentacije. U proseku zgoreli stajnjak sadrži od 17—20 % organske materije, 0,5-0,9% N, 0,15-0,30% P:05 0,5-0,8% K20, 0,06-0,6% CaO i 0,02-0,2%
MgO i najčešće je slabo kisele do neutralne reakeije. U zemljišmm smešama zgoreli stajnjak ili kompost čine 20-40%.