Intenzivna proizvodnja brojlera je odigrala u čitavom svetu veliku ulogu u poboljšanju ishrane ljudi kvalitetnim i jeftinim mesom. Odlučan uticaj na veoma brz razvoj te proizvodnje imala su iskustva stečena u SAD a preneta posle 2. Svetskog rata u Evropu.
U našoj zemlji intenzivno živinarstvo započinje 1962 – 1965, u okvirima zadruga i PIK – ova, uvozom hibrida i tehnologije bez okvirnih programa razvoja. Razumljivo je što je prisutnost samo nekih faza u proizvodnji pilećeg mesa, bez organizacijskog jedinstva i dovoljno stručnjaka, dovela do zastoja u razvoju. Taj zastoj, ali i sticanje iskustva, prevaziđen je tek 1975. I on je koren osobenosti stanja našeg industrijskog živinarstva: njegov sezonski i regionalan karakter, što, sa aspekta principa industrijskog živinarstva i ekonomike proizvodnje i danas čini velike teškoće.
Donošenjem Programa razvoja živinarstva u našoj zemlji od 1975. Do 1985. Godine, kojim je pokušano da se otklone nedostaci i da se živinarstvo uskladi sa osnovama intenzivne proizvodnje na industrijskim osnovama, proizvodnja živinskog mesa je počela da se razvija. Rezultati realizacije Programa su se ogledali u izgradnji reprodukcijskih centara i finalnih faznih pogona, tehnološkoj povezanosti i ekonomskoj isplativosti.
Osećajući značaj proizvodnje pilećeg mesa za stanovništvo, državni organi tog vremena su finansijskom pomoći u godina ma 1982 – 1985. Bitno uticali da se postigne onaj stepen razvijenosti koji je Srbija i SR Jugoslavija i imala do 1990. Godine. Nastankom jugoslovenske krize stanje se u intsnzivnoj proizvodnji pilećeg mesa u SR Jugoslaviji naglo pogoršalo usled posledica uvedenih sankcija. Prestao je uvoz reprodukcijskog hibridnog materijala i rad dedovskog centra teškog tipa koji je snabdevao naše reprodukcijske farme. Istovremeno su iskrsli problemi oko uvoza lekova, komponenata i aditiva za stočnu hranu, i ono važno, prekinule su se organizacijske niti tehnološke povezanosti.
Posle značajnog pada od 1990. Do 1995, proizvodnja pilećeg mesa je počela da raste. Taj rast bi svakako bio i brži i veći da nije stalno bilo raskoraka između proizvodne i prodajne cene uslovljenog stalnim povećanjem cena energenata, stočne hrane i drugih elemenata. Bez obzira na događaje iz 1999. I druge teškoće, zabeležen je rast proizvodnje živinskog mesa i prešao je 150. 000 t godišnje, uz porast i potrošnje koja je prešla onu iz 1989. Godine od 12, 8 kg mesa po stanovniku.
Proizvodnja pilećeg mesa ima perspektivu, jer se širi asortiman produkata od pilećeg mesa. Trajni proizvodi su danas, a sve govori i u budućnosti, veoma traženi. Pogotovo su traženi delikatesni proizvodi koji dolaze iz ekstenzivne proizvodnje (sa pašnjaka po sistemu „Label rounge”) , bilo da su sveži trupovi ( „rosteri” – pečenci) , konfekcionirani delovi ili prerađevine (kroketi, frikadele, pljeskavice, viršle, kobasice, salame, dimljeni polutke, pašte te, jela u limenkama, druge konzerve sa dodatkom povrća i mesnim nareskom).