U proizvodnji pilećeg mesa koriste se tri sistema ili načina držanja: podni, baterijski i ekstenzivni.
Podni sistem se najčešće primenjuje, kako u intenzivnoj (industrijskoj, masovnoj) proizvodnji, tako i u proizvodnji sa malim jatima na okućnici. Podrazumeva držanje pilića na betonskom (ređe zemljanom) podu koji je pokriven prostirkom. Ako se na gazdinstvu za držanje pilića koristi već postojeće prostorije ili objekti, podovi mogu biti i drugačiji (daska, cigla i sl.).
U nekim zemljama se u manjoj meri, a više za potrebe ogleda, koriste podovi od rešetke ili žičane mreže koji se u prvim danima gajenja pilića pokrivaju papirom, plastičnom folijom ili nekom vrstom tkanine.
Pilići se praktično ne gaje neposredno na podu, već na sloju prostirke kojom je pod pokriven. O prostirci će se na odgovarajućem mestu izneti detaljniji nodaci. Treba istaći da se prostirka po pravilu ne menja u jednom proizvodnom ciklusu, već se iz objekta ili prostorije uklanja tek po završetku proizvodnje i iseljenja pilića.
Baterijski (kavezni) sistem se retko koristi u proizvodnji na velikim industrijskim farmama. Glavni razlozi za malu primenu metalnih ili plastičnih baterija za držanje pilića u tovu su visoki troškovi ulaganja u baterije i pojava plikova na grudima pilića, koji im značajno umanjuje vrednost. Međutim, u proizvodnji pilećeg mesa sa manjim jatima na okućnici, baterije se češće koriste, jer omogućavaju da se u skučenom prostoru gaji znatno veći broj pilića nego na podu.
U nas se često koriste i baterije ili kavezi napravljeni po metodi „uradi sam”od drveta i žičane mreže, a ponekad izrađeni i od starih metalnih kreveta ili drugih delova iskorišćenog i rashodovanog nameštaja. Štetni efekti baterijskog sistema u ovom slučaju se ne ispoljavaju, jer se pilići u kavezima drže samo prvih nekoliko nedelja, dok im je potrebno zagrevanje, a kasnije se raseljavaju u druge pros – torije na pod ili na ispust.
Ekstenzivni (pašnjački) sistem podrazumeva gajenje pilića na tradicionalan, starinski i „prirodan” način, na ispustu obraslom travom (pašnjaku). U zaista starinskom vidu koristi se u toplijoj sezoni (od proleća do jeseni) u ponekim seoskim dvorištima sa malim jatima pilića koje izvode i koje prvih nedelja vode kvočke. Nešto se više pri – menjuje držanje pilića na ispustu, ali tek u kasnijoj fazi tova (počev od 4 do 5 nedelja uzrasta) , posle gajenja u toploj prostoriji (na podu ili u baterijama). O ispustu (pašnjaku) će se nešto detaljniji podaci izneti na odgovarajućem mestu.
U tesnoj vezi sa sistemima proizvodnje (načinima držanja) su i vrste (tipovi) pilećeg mesa, odnosno tipovi tova. Uglavnom se mogu podeliti na industrijske i neindustrijske, i ovde će se izložiti u sažetom vidu.
Industrijska proizvodnja (proizvodnja brojlera) obuhvata: lake brojlere ( „jednoporcijske” piliće) , standardne brojlere, brojlere odvojene po polu (kokice i petliće) i teške brojlere (piliće pečence dobijene tzv. Produženim tovom).
Laki brojleri (“jednoporcijski” pilići) se dobijaju tovom pilića brojlerskog tipa do oko 1 k§ žive mase, tj. Do uzrasta 25 do 28 dana. Prednost ovog kratkog tova je manja smrtnost pilića i vrlo povoljna konverzija hrane (1, 3 do 1, 4) , a nedostaci nepotpuno iskorišćavanje tovnih mogućnosti jednodnevnog pileta i premlado, vodnjikavo meso i neoformljene, još hrskavičave kosti. Ovaj skraćeni tov se organizuje na poseban zahtev ugostitelja kojima su potrebni trupovi spremni za roštilj, mase 650 do 700 g, tzv. „jednoporcijski” pilići.
Standardni brojleri se dobijaju tovom pilića brojlerskog tipa do oko 1, 8 do 2, 1 kg žive mase, tj. Do uzrasta oko 6 nedelja. Konverzija hrane u našim uslovima treba da bude 1, 8 do 2, 0 a smrtnost pilića do 5 do 7%. Pri klanju, standardni tov obezbeđuje trupove spremne za roštilj, mase 1, 3 do 1, 5 k§, što se u našim uslovima najviše traži. Zbog toga će u daljem tekstu najviše podataka biti baš o ovoj vrsti proizvodnje pilećeg mesa.
Brojleri odvojeni po polu mogu se proizvoditi u onih tipova brojlerskih hibrida, u kojih je posebnim genetskim postupkom omogućeno da se jednodnevni pilići muškog i ženskog pola razlikuju po dužini letnih i pokrivnih krilnih pera. Za piliće različitog pola selekcijske firme, koje ih proizvode, preporučuju i različite programe ishrane. Svrha ovog postupka, koji u nas nije primenjen u značajnijoj meri, je da se na racionalniji način proizvode pilići željene telesne mase, koji su, pored toga, i nešto ujednačeniji.
Teški brojleri (pilići pečenci) dobijaju se tza produženim tovom pilića brojlerskog tipa (najčešće petlići) do oko 2, 8 do 3, 5 kg žive mase, tj. Do uzrasta 7 do 8 nedelja. Trupovi ovih pilića su namenjeni pečenju ili iskošćavanju radi dalje prerade pilećeg mesa. Ranije su u V. Britaniji ovakvi pilići prodavani pod tradicionalnim imenom „kopuni” (iako nisu bili kastrirani, jer je kastracija bila zabranjena) , a cena im je bila viša od cene ćurećeg mesa.
Neindustrijska proizvodnja tovnih pilića u zemljama Evropske unije obuhvata piliće hranjene posebnim hranivima i piliće u različitim oblicima ekstenzivnog sistema (ekstenzivno u živinarniku, slobodan ispust, tradicionalan slobodan ispust, neograničen slobodan ispust i organska proizvodnja).
Pilići hranjeni posebnim hranivima, ako je reč o žitaricama, moraju dobijati najmanje 65% težine u formuli hrane žitarica, ali najviše 15% nusproizvoda žitarica. Ako se navodi podatak o jednoj posebnoj žitarici, ona mora biti zastupljena sa najmanje 35% u korišćenoj formuli hrane a najmanje 50% ako je u pitanju kukuruz. U slučaju mahunarki i zelenih biljaka, one treba da sačinjavaju najmanje 5% težine u formuli hrane koja se daje pilićima u većem delu perioda tova, a u slučaju mlečnih proizvoda, oni treba da sačinjavaju najmanje 5% težine u formuli hrane koja se daje pilićima u završnoj fazi tova.