Uzgoj koza postaje sve popularnija praksa u državama bivše SFRJ. Proizvodnja i prodaja mleka, mesa ili sira, može doneti značajnu zaradu, u vreme kada blagotvornost ovih proizvoda postaje sve poznatija.
Isplativost je još veća ako se uz gajenje koza, razmotri mogućnost prodaje jaradi. Plodnost koze zavisi od vrste, ali je to u proseku oko 1,8 jaradi po kozi, pa se njihovom prodajom (za dalji uzgoj ili meso), može ostvariti solidna zarada.
Dobit od kozarstva biće još veća, ako u proizvodnju uvedemo jače rase poput alpino koza, naravno kao i proširenjem farme i ekonomičnijom organizacijom rada na farmi.
Ekonomičnost proizvodnje, zavisi od brojnih faktora kao što su veličina stada, izgradnja objekata za smeštaj, ali i od toga šta je osnova proizvodnje (za mleko, meso, jarad, proizvodnja sira) i koliko je tržište razvijeno.
Ishrana: Najbitniji uslov za uspešan uzgoj koza je da im se obezbedi hrana tokom cele proizvodne godine, od čega uglavnom i zavisi za koju vrstu koza ćemo se odlučiti i u kolikom broju. Najbolje je ako postoji mogućnost da se obezbedi dovoljna količina kabaste hrane sa sopstvenih površina zemljišta (naročito u zimskom periodu). Dodatni plus će biti ako odgajivač već poseduje zemljište za proizvodnju žitarica. Proizvodnju poskupljuje nabavka hrane po višim cenama na tržištu. Tokom leta, neophodno je da se planira mogućnost ispaše koza po okolnim terenima (štalsko-pašni sistem uzgoja-na otvorenom i u zatvorenom prostoru).
Koze zahtevaju specijalnu ishranu, ne vole prljavu hranu,a seno i lisnata hrana su pogodni kao i odredjena zrnasta hrana. Osetljive su na naglu izmenu hrane, kao i na količinu hrane. Voda namenjena kozama mora da bude u čistim sudovima. Tokom vrelih letnjih dana, preporučljivo je davati vodu u kraćim intervalima, a tokom zime, ako postoji mogućnost – blago zagrejanu vodu.
Ishrana koza je inače najveći trošak u odgajivanju i najviše utiče na reprodukciju, proizvodnju mleka i razmnožavanje. Posebno treba voditi računa o hrani u periodu mlečnosti koze, i kasnoj skotnosti.
Ishrana utiče i na brzinu rasta jaradi kao i njihovo zdravlje, pa su tako koze koje se nepravilno hrane sklonije da dobiju neke bolesti.
Kozama je neophodna energija, proteini, vitamini, celuloza i voda. Pašnjaci i brst su najekonomičniji izvor hrane za koze. Koze su inače prirodni tragači i biraju biljke, dok je seno osnovni izvor hrane za koze u zimskim mesecima. Od minerala, za koze su najvažniji su so, kalcijum i fosfor. Vitamini su potrebni u manjim količinama i to A,E i D.
Često će biti potrebno da kozu hranite i žitaricama, onda kada stočna hrana ne može da zadovolji potrebe za ugljenim hidratima i proteinima (žito, ječam, zob, ovas, raž sojine ljuske…)
Objekti za držanje koza: Vrsta objekta najviše zavisi od rasnog sastava koza kao i od sistema uzgoja .
Stariji objekti se mogu prilagoditi uz obavezno obezbedjenje opreme za ishranu i napajanje koza. Koze traže društvo pa zato treba držati najmanje dve koze, ili kozu držati uz ostale životinje. Koze takodje traže poseban zaklon bez vlage i promaje ali sa ventilacijom jer traže svež vazduh.
Ako kože čuvate u ogradjenom prostoru, obezbedite visoku ogradu , jer su sklone penjanju.
Ako je proizvodnja opredeljena ka mleku i mesu, preporuka je da se opredelite za uzgoj naše domaće bele koze, kao mlečnog tipa.
U našim uslovima koze se uglavnom gaje u brdsko-planinskim, manje razvijenim područjima sa oskudnim ili skromnim izvorima hrane. Sve je više odgajivača koji gaje 20, 30 i više koza.
Uzgoj koza u Srbiji, nije podrazumevao neki poseban selekcijski rad pa je i proizvodnja mleka veoma različita zavisno od hrane i nege. Domaće bele koze i neki tipovi meleza domaće balkanske koze i sanske, malo su brojnije u odnosu na klasičnu čistu domaću balkansku kozu. Švajcarske rase koza koje su sporadično uvožene u našu zemlju, uticale su na oplemenjivanje domaće koze. Melezi sanske koze davali su bolje proizvodne rezultate u smislu mlečnosti, plodnosti i veće telesne mase pa je tako nastala domaća bela koza koju je najbolje gajiti “u čistoj krvi” uz primenu selekcije na mlečnost. Inače, koza se lako navikava i prilagodjava novim uslovima gajenja.
Nega koza podrazumeva da ih redovno proveravate i čistite kako ne bi dobile neku od infekcija.
Parenje i razmnožavanje koza
Rasplodni period kod koza poinje nakon godinu dana i u period parenja ulaze na jesen, mada ovo može varirati kod različitih vrsta.
Koza obično ojari jedno jare, dok neke sorte mogu dati i blizance ili čak više jaradi. Koze su skotne oko 150 dana i jare na svet dolazi na proleće. Kod parenja je važno da koza bude zdrava i da o njenoj ishrani konsultujete veterinara. Tokom skotnosti, kozu mogu da napadnu razne bolesti pa zato vodite računa o redovnoj godišnjoj vakcijaciji.
Kozu koja je spremna za parenje prepoznaćete po karakterističnom ponašanju, ispuštanju specifičnih zvukova i po interesovanju za jarca. Na kraju, bilo bi dobro da konsultujete veterinara o tome da li skotnost koze može ugroziti njeno zdravlje.