Krompir je u našim krajevima visoko rasprostranjena povrtarska vrsta zbog svoje izuzetne mogućnosti adaptacije različitim zemljištima i klimatskim uslovima. Ipak, tokom njegovog uzgoja i upotrebe, potrebno je pravilno ga zaštititi od raznih bolesti i štetočina.
Pored neadekvatnog uzgoja i nepovoljnih klimatskih uslova, bolesti spadaju u najvažnije faktore koji utiču na kvalitet ploda. U nastavku ovog teksta pročitajte sve o sezonskim bolestima i onima koje nastaju kao posledica manjka hranljivih elemenata, kako biste znali pravilno da zaštitite krompir.
Sezonske bolesti krompira
Bolesti krompira tokom sezone mogu i ne moraju biti vidljive golim okom. Zato, bilo da se radi o stonom, stočnom ili industrijskom krompiru koji se koristi za čips, pomfrit i pire krompir, neophodno je voditi računa o transportu i skladištenju.
Šuplje srce krompira
Simptomi ove bolesti se mogu videti golim okom i to na krtoli krompira. Već u početku, početni simptomi se mogu uočiti u vidu malih pega braon boje koje se nalaze bliže centru krtole.
Ove pege se vremenom povećavaju i postaju šupljine. Njihova veličina nije univerzalna, može da varira i uglavnom postoji jedna centralna šupljina oko koje se pojavljuju pukotine. Tkivo koje se nalazi oko pukotine u početku je rozikasto, a kasnije postaje braon boje.
Smatra se da se ova promena na krtolama krompira nastaje usled uslova izuzetno intenzivnog rasta i razvoja. Krtole koje imaju više od jedne crne šupljine raspoređene po celom tkivu bile su izložene ekstremnim temperaturama.
Ukoliko tokom uzgoja, skladištenja, transporta ili hlađenja dođe do povrede krtole, može doći do nastanka šupljeg srca.
Mere zaštite:
- sprečiti nejednak i nagli porast krtola;
- uništavanje cime na vreme će sprečiti prekomeran rast krtola;
- krtole vaditi po potpunom uništavanju, kako bi se smanjilo vreme izlaganja visokim temperaturama u tom periodu;
- primenjivati adekvatne količine vode za zalivanje i đubriva;
- tokom skladištenja obezbediti odgovarajuću cirkulaciju vazduha, kako bi se sprečila pojava visokih temperatura.
Crno srce krompira
Kod ove bolesti, simptomi nisu uočljivi golim okom. Tek u retkim situacijama može doći do pojave ružičastih ili crnih vlažnih mrlja na površini krtola. Ono što je karakteristično jeste pojava crnog srca u centru krtole.
Ovakvo tkivo sa promenjenom bojom je uglavnom ograničeno u odnosu na zdravo tkivo i kada se isuši postaje čvrsto i kožasto. U kasnijim fazama kada se tkivo isuši, mogu se formirati i šupljine.
Ako se krtole seku neposredno pre povređivanja, boja tkiva je normalna. Međutim, po dospevanju u dodir sa vazduhom, tkivo postaje rozikasto, sivo, braonkasto i na kraju crno.
Uslovi koji mogu dovesti do pojave crnog srca su: poplava polja, ekstremno visoke temperature, loša ventilacija u skladištu, pregrevanje tokom transporta, dugoročno skladištenje u uslovima gde je temperatura oko 0 stepeni ili pri izloženosti temperaturi od 41-43 stepena u trajanju od dva sata.
Mere zaštite:
- izbegavati visoke temperature i obezbediti dobru ventilaciju tokom skladištenja;
- ne dozvoliti porast temperature iznad 16-21 stepen prilikom transporta;
- ne skladištiti ga u gomilama visine preko 2 metra ukoliko nema dobre aeracije;
- tokom vađenja krompira, ukalnjati krtole što pre iz toplih, lakih zemljišta;
- uklanjati krtole odmah po vađenju ukoliko se to radi pri toplom vremenu.
Manjak hranljivih elemenata
Kada biljka ima manjak hranljivih elemenata, dolazi do pojave poremećaja koji se ispoljavaju raznim simptomima.
Ukoliko se javi nedostatak azota kod krompira, manifestuje se slabim porastom, uspravnim položajem i hlorozom biljke. Lišće je bledo, žuto i sitno, a bočni izdanci su slabiji ili potpuno izostaju.
Sa druge strane, prekomerne količine azota dovode do produžavanja vegetacije i povećavaju uslove za razvoj plamenjače. Takođe, dovode i do stvaranja krtole sa šupljim srcem.
Nedostatak kalijuma se ispoljava u izuzetno tamnozelenoj boji lišća i bledožutim pegama po ivici lišća koje potom poprima tamnosmeđu boju na mestima na kojim lisno tkivo odumire.
Usled nedostatka magnezijuma dolazi do pojave žute boje na donjem lišću. Zelena boja polako nestaje u vrhu i na krajevima listova, a oni postaju lomljivi i opadaju. Moguća je i pojava nekroze u centru liske.
Nedostatak kalcijuma se ispoljava u vidu uvijanja listova prema gore. Margine su isprva hlorotične, a kasnije i nekrotične. Ukoliko je u pitanju jak nedostatak kalcijuma, lišće je naborano, a vrh stabljike i koren prestaju da rastu.
Kada biljci nedostaje mangan, pojavljuje se žućkasto tkivo između nervature lista, a zatim i mnogobrojne crne tačkice duž nerava lista.
Kako bi se sprečio nedostatak ovih hranljivih elemenata, potrebno je redovno vršiti analizu zemljišta i pravilno unositi đubrivo koje sadrži sve ove elemente.
Pored ovih, postoje i brojne bolesti krompira izazvane raznim štetočinama. Nadamo se da vam je ovaj tekst bio koristan za uspešno sprečavanje i prepoznavanje ovih bolesti kod krompira.