Rasa svinja mangulica

0

Mangulica je naša najvažnija i brojno najrasprostranjenija rasa svinja. Naročito je rasprostranjena u ravnijim žitorodnim krajevima u kojima se kukuruz gaji u većoj meri.

Postala je po prilici pre oko 100 godina od naše šumadinske svinje. Ona ima dosta kratko zdepasto telo. Glava je dosta teška i srazmerno kratka sa kraćom ili dužom njuškom. I crnim rilom, srednje, velikim i klempavim oborenim ili poluoborenim ušima. Vrat je kratak i mišićast. Trup je više pljosnat sa malo ispupčenom  šarenastom  leđnom linijom. Sape su obično uzane i malo strme. Rep je obrastao kratkom dlakom sa kićankom na kraju. Noge ima srednje duge i ne baš jake a kosti su 0bično dosta fine i slabe. Obrasla je po celom telu i to leti kratkim i pretežno pravim, a zimi gustim. I dužim kovrdžavimčekinjama, Prema boji kože i čekinja razlikujemodva ustaljena tipa varijeteta: belu i lasastu mangalicu

Prva je obrasla po celom telu. Čekinjama prljavo bele boje koja prelazi u žućkastu boju. Druga je obrasla zatvoreno mrkom a po. Trbuhu i unutrašnjem delu nogu poljavo belim čekinjama (liči na lastavicu po kojoj je i dobila ime, ma da neki smatraju da je ime dobila po lasici). Rasprostranjenija je bela mangalica i to uglavnom u Banatu, Baranji i severnom delu Srbije. Lasasta mangalica (buđanovka, sremica) gaji se uglavnom u Sremu i Mačvi. Ona daje nešto veći procenat masti nego bela mangalica. Pored ova dva tipa postoji i crna manga – lica, ko, ja je obrasla po celom telu zatvoreno mrkim čekinjama. Ona se gaji u sasvim malom broju.

Mangulica je prilično primitivna rasa. Slabe je plodnosti, dosta kasno stiže za priplod, prilično slabo iskorišćava hranu i dosta sporo se goji. Prasi prosečno oko 5 prasića u jednom prasenju. Međutim, ima zapata u kojima se duže vremena vrši selekcija tj. Odabiranje za priplod potomstva od najboljih roditelja; obraća se veća pažnja ishrani i nezi priplodnih, naročito mladih grla, u kojima prosečna plodnost iznosi, oko 7 pa čak i 8 prasića na jedno prasenje. &ma slučajeva da pojedine krmače u ovim boljim zapatima oprase i deset, pa nekad i jedanaest prasića u jednom prasenju.

Mangalica se može upotrebiti za priplod tek kad navrši godinu dana starosti. Međutim, u boljim zapatima ženska grla mogu se pripustiti i u starosti od 10 meseci. U tov se obično stavljaju grla kad navrše 13—15 meseci, ma da je bolje stavljatiihu tov nešto ranije. To Je moguće naročito kod onih zapata u kojima se sprodovi selekcija (odabiranje) i u kojima se posvećuje potrebna pažnja ishrani mladih grla.

U pogledu načina iskorišćavanjahrane postoji znatna razlika između grla pojedinih zapata. Tako selekcionieana grla iz boljih zapata troše oko, 5 kg. Zrnaste hrane za povećanježive mere za 1 kg., dok primitiv. Na grla iz lošijih zapata trebaju oko 6 kg, a kadkada i više. Dobro. Utovljena, ili kako se to kaže zrela grla, teže 180 do 200 kg. Starija dobro utovljena grla mogu dostići i znatno veću težinu. Zrela grla daju preko 60% masti od klanične težine koja iznosi 85 – 90% od žive mere dobivene merenjem posle gladovanja od 24 časa. Prbsečna težina utrobe, krvi dlake i papaka iznosi oko 20 kg. Mast i slanina mangalice su dobrog kvaliteta ali meso nije najboljeg ukusa. Kod kuvanja i pečenja njegov volumen (zapremina) ‘se jako smanjuje – skuplja. Meso je tamne boje, ima krupna vlakna (kao kod divlje svinje) i dosta je posno tj. Nije izmešano (mramorirano) sa slojevima masti.

Mangulica je vrlo zdrava i otporna a uz to i vrlo skromna životinja te je radi toga neobično podesna za naše još uvek većim delom primitivne prilike uzgoja. Ovo naročito važi za one krajeve u kojima se gaji kukuruz u većim razmerama, jer je on dobra hrana za tovljenje mangalice. Isto tako mangalica je podesna za držanje na paši, a odlično iskorišćava i žir. Gde ima velikih hrastovih i bukovih šuma i kad žir rodi mangalica se može dobrim delom ugojiti žirom posle čega je treba još kraće vreme dotoviti kukuruzom ili ječmom.

Boljom ishranom, negom i odabiranjem za priplod najboljih grla ova rasa se može znatno poboljšati i od nje postići veće koristi. Prilikom odabiranja za priplod treba ostavljati grla sa kratkom i širokom glavom, kratkom njuškom, kratkim i muskuloznim (mišićavim) vratom, dugim trupom, dubokim i širokim grudnim košem, širokim leđima, sa dobro razvijenim plećkama, širokim sapima, jakim nogama srednje dugim i sa pravilnim stavom nogu.


Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!