Mangulice su vrsta prasića, po vrsti su jako bliski rođaci sa divljim svinjama. Poslednjih godina uzgoj mangulica u Srbiji postao je unosan posao.
Uzgoj mangulica Srbija je pretežno preuzela od svojih suseda, Mađarske i Austrije, zemalja koje se nekoliko decenija unazad uspešno bave ovim poslom. Iako je u početku uglavnom Vojvodina preuzela ovaj posao, kvalitetni proizvodi i solodna zarada stimulisali su provrednike i iz drugih krajeva naše zemlje da se bave ovim poslom. Zanimljivo je da je mangulica još u devetnaestom veku bila jedan od glavnih izvoznih proizvoda u Srbiji.
Danas, Stara planina važi za odlično područje za uzgoj ove specifične vrste prasića. Pošto su bliski divljim svinjama čije je meso kvalitetno zbog prirodne ishrane, mangulicama je potrebno slično okruženje. Prvo, potrebno im je dosta prostora, tako da ih ne možete zadovoljiti jednim klasičnim oborom za prasiće.Veliki broj uzgajivača nastoji na tome da okruženje u kojem ih uzgajaju bude što sličnije prirodnom, s obzirom da su divlje mangulice živele u šumama, pašnjacima, pa čak i močvarama. Dosta se pazi na njihovu ishranu, jer im ne prija veštačka hrana, koja je puna pesticida, od čega čak mogu i da uginu. Dakle, najbolja je prirodna hrana kako bi meso bilo kvalitetno – žir, kurukuz, ječam, šargarepe, jabuke….
Iako je dosta skupo, meso mangulice je traženo, zbog ukusa i zbog niskog sadržaja holesterola. Mangulica ima 75% manje masnoće od obične prasetine, a 50% manje od govedine. Pored ukunih kobasica i pršute, dosta se traže slanina i mast, a od krzna se prave četke, takođe veoma kvalitetne.
Mangulice se prase dva puta godišnje, a mogu oprasiti do sedam prasića, koji prva dva meseca moraju da doje.