Izgradnja svinjca – kako napraviti svinjac za svinje?

0

Izbor mesta: Svinjci se ne smeju podizati na podvodnom terenu i na zemljištu koje teško. propušta vodu. Dobar svinjac treba da leži oko 30 cm. iznad zemlje, da pod ne bi bio mokar za vreme kiša. Ako takvog mesta nema, onda ga treba stvoriti nasipanjem. Vlažni svinjci nisu dobri za uzgoj. Prasad u njima zakržljaju i podležu raznim bolestima.

Način građenja: Svinjci se prave obično tako da su otvoreni prema jugu, a zaštićeni prema severu. Oni treba da zaštite svinje od zimske hladnoće i od letnje žege i treba da su prostrani, svetli i suvi. Suv vazduh je jedan od najvažnijih uslova za zdrav podmladak.

Visina svinjca ravna se prema ukupnoj površini i prema broju svinja.Općenito ne treba da je veća od 2—2.30 m. Suviše visoki svinjci su hladni, jer su svinje malene i daju mnogo manje toplote nego velike životinje n. pr. goveda.

Zidovi. Ne valja svinje uzgajati u svinjcima od cementa ili od kamena. I najmanje strujanje vazduha kroz cement ili kroz kamen je potpuno isključeno, a da bi se još više onemogućilo provetravanje, obično se u ovakvim svinjcima i pojedina odelenja ograđuju jedan od drugog 1,50 m. visokim zidom, koji je također obložen cementom. Vazduh u takvim svinjcima je uvek ustajao i pokvaren. Svinjsko đubre i mokraća brzo se rastvaraju i pri tom se stvaraju nezdravi gasovi koje udiše svinja, jer je njen nos blizu poda. Sem toga, ovakvi zidovi, su uvek vlažni. Voda koja se isparava taloži se na njima u obliku kapljica. Vlažan vazduh spreava prirodno isparavanje životinja i omogućava razvijanje klica, bolesti.

Ako se ipak, iz kakvih god razloga, svinje moraju držati u ovakvim svinjcima, onda treba zidove obložiti drvetom da bi se životinje odelile od hladnog zida. Sem toga, da bi se umanjila vlaga i omogućilo provetravanje treba sprovesti veštačku ventilaciju (provetravanje). Ven tilacija treba da je tako udešena, da dovodi svež i odvodi upotrebljeni vazduh, a da pri tom ne nastaje promaja.

Mnogo su bolji zidovi od opeke, jer dozvoljavaju pristup spoljnjeg vazduha. Ovo vredi samo u tom slučaju, ako opeka ni spolja ni iznutra nije obložena cementom.,

U novije doba sve više se upotrebljavaju drveni zidovi. Izrada im je vrlo jednostavna: napravi se od greda kostur, a onda se grede oblože daskama spolja i iznutra tako, da između njih ostane prazan prostor od 30 do 40 cm. Ovaj prostor se ispuni strugotinom ili nekim drugim lošim sprovodnikom topline, kao što je n. pr. pleva od ječma, smesa slame i ilovače i sl. Takvi zidovi su topli, a ipak propuštaju vazduh. Ako je svinjac tako građen, onda nije potrebna veštačka ventilacija.

Pod treba da je nepropustan, suv i topao i da se lako može čistiti. Sem toga, ne sme biti suviše gladak.

Ako propušta tekućinu, onda prodire kroz njega mokraća i zemlja pod njim je trajno vlažna. U ovakvim svinjcima oseća se uvek neprijatan miris. Ako se pojava neka zarazna bolest, klice bolesti se teško uništavaju, jer prodru u zemlju, gde stvaraju leglo zaraze i prestavljaju opasnost po zdravu stoku..

Zato je vrlo važno da je svinjac odozdo zaštićen od vlage i hladnoće. Ovo se postiže na taj način, da se ispod poda naspe 25 do 30 cm. debeo sloj pepela ili šljake sa sitno istucanim drvenim ugljem. Ispod šljake neki meću još sloj komadića od stakla, radi zaštite od pacova. Preko šljake se najpre položi 10 cm. debeo sloj betona izmešanog sa šljakom ili sa pepelom, a onda sloj asfalta, a tek na ovu podlogu stavlja se pravi pod, koji može da bude od raznog materijala.

Pod od betona je suviše hladan. Bolji je pod od opeke u cementu ili u asfaltu. Dobre su ploče od pečene gline, naročito ako su u unutrašnjosti šuplje. Ni opeka ni pečena glina obično nisu dovoljno trajni. Najbolje ali i najskuplje su ploče od tzv. haricita, ali se kod nas ne prave. To je masa koja se sastoji iz sitnog pluta pomešanog sa . asfaltom i sredstvima za impregniranje. Ovakav pod nepropustan je, a uz to je topao, mekan i trajan.

Slabe strane hladnog poda mogu se izbeći obiljem prostirke. Mnogo je bolje obložiti pod daskama Pod od dasaka može da bude nepokretan ili pokretan. Nepokretan pod pravi se od debelih dasaka, Takav pod je mekan i topao, ali propušta tekućinu. Da bi se to izbeglo, lepe se pukotine između dasaka mešavinom od asfalta. Pokretni pod pravi se tako da se daske mogu u svako doba izvaditi i očistiti. Ovakvi podovi su dobri jedino ako imaju nepropusnu podlogu. U oborima koji imaju pod od betona treba bezuslovno životinjama stvoriti toplije ležište na taj način, da se jedan deo poda, obloži daskama.

Tavanica ne treba da je masivna, jer inače ne dozvoljava provetravanje i na njoj se slaže voda u obliku kapljica. Najbolje je i ovde drvo, jer propušta vazduh. Zimi, da bi bilo toplije, prostre se po tavanu sloj slame.

Prozori. Svinjci za priplodne svinje moraju biti svetli. Zato prozori treba da su dovoljno veliki. Njihova veličina da iznosi, po mogućnosti 1/10 do 1/15 površine poda. Prozori treba da su okrenuti prema jugu.

Najbolji su prozori sa gvozdenim okvirom, koji se otvaraju gornjom stranom prema unutra (donja strana je pričvršćena), tako da se hladan vazduh, koji dolazi iz vana prvo penje gore i zagreje se pre nego pada dole. Gvozdeni okviri moraju se češće bojiti, da ne bi zarđali. Ako se s njima postupa kako treba, drže se veoma dugo.

Unutrašnji izgled svinjca

Svinjci se sastoje iz više odeljenja (boksova) duž kojih ide hodnik. Veći svinjci imaju dva reda odeljenja, tako da glavni hodnik deli svinjac po dužini na dve polovine.

Svinje se drže ili u pojedinačnim ili u skupnim odeljenjima. U skupnim odeljenjima drže se priplodu namenjene mlade svinje, mlade krmače i bremenite krmače. U pojedinačnim odeljenjima drže se krmače koje se prase i nerastovi. Do 5 meseci starosti mogu se nerastovi držati i u zajedničkoj prostoriji za mlade nerastove, kao što se mlade krmače i nazimad drže i hrane zajednički. Posle toga, treba ih odeljeno držati, hraniti i negovati.

U svinjcima za prašenje (prasilištima) treba da je broj odeljenja od prilike za polovicu manji od broja krmača. Krmača se stavlja u prasilište (najpre samo preko noći) jedan mesec pre prasenja i ostane tamo dok ne odbije prasce t.j. dva meseca posle prašenja. Ako računamo poprečno dva prasenja godišnje, onda to znači da jedna krmača ostane u odeljenju za prašenje 2 put po 3 meseca, dakle ukupno 6 meseci godišnje.

Jalove i tek odskora suprasne krmače stavljaju se u zajednička odeljenja.

Odeljenja su razdvojena jedno od drugog zidovima ili nekim drugim pregradama. Kao što je već rečeno, masivni zndovi nisu dobri, jer onemogućavaju provetravanje. Potpuno je dovoljno, ako obore odelimo jakim letvama, drvenim ili gvozdenim šipkama. Na taj način svinje dobiju više vazduha i svetla, a manji su troškovi građenja. Iskustvo uči, da je prednost zračnih svinjaca veća nego opasnost prenošenja zaraze iz jednog odeljenja u drugo.

Ograde koje dele pojedina odeljenja ne treba da su visoke. Dovoljna je visina 0.80 do 1 m. Kod nerastova se one prave nešto više obično 1.20 m.
U prasilištima treba da je ograda između odeljenja u donjem delu tako gusta, da prasad ne mogu kroz nju prolaziti.

Na prednjoj strani odeljenja, prema hodniku, stave se vrata. U odeljenjima koja služe samo za pojedine životinje, ugradi se pored vrata korito. Korita za hranjenje prasadi i korita za hranjenje krmača treba da su tako postavljena, da su što lakše pristupačna iz hodnika, radi lakšeg hranjenja i čišćenja.
Iz svakog odeljenja vode vrata u sunčane ispuste.

Veličina odeljenja. Odeljenje za prašenje treba da je veliko 4—5m2, bolje da je nešto veće nego manje. U prostranim odeljenjima lakše je održavanje čistoće, sem toga, manja je opasnost gnječenja prasadi.

Tamo gde se drže krupne rase svinja prave se velika odeljenja za prašenje tako da im dubina iznosi 3.60 m. Od toga otpada na jasle 0.50 m., na prostor za jelo i prostor za vršenje nužde 1.20 m., i na ležište 1,90—2 m. Širina odeljenja iznosi 1.90—2 m. Za ležište se odredi jedan deo odeljenja, koji se odvoji na taj način, da se popreko kroz odeljenje položi brvno i samo se u zadnjoj polovini pospe prostirka. Tako se manje rasipa slama i ne dospeva u drugu polovinu odeljenja. Životinje se brzo naviknu da vrše nuždu, U prostoru gde nema slame i drže svoje ležište čisto.

U nekim svinjcima stavlja se između svaka dva odeljenja za prašenje po jedno odeljenje za prasad. Veličina odeljenja za prasad je obično ista kao i odeljenje za prašenje, da bi se i ono u slučaju potrebe, moglo upotrebiti za krmače. Ova odeljenja za prasad razdele se po sredini tako, da jedna polovina služi za prasad jednog, a druga za prasad drugog prasilišta. Odeljenja za prasad spojena su sa odeljenjima za prašenje pomoću malih otvora, kroz koje mogu proći samo prasci. Ovde dobijaju prasci i dopunsku hranu, da ju krmača ne bi pojela.

Da bi se izbeglo gnječenje prasadi dobro je da se odeljenje za prašenje snabde zaštitnim šipkama za prasad. Ove šipke pričvrste se tako da leže vodoravno i da su od poda i od zida udaljene po 20 cm. Obično se naprave dve ovakve šipke tj. sa svake uzdužne strane odeljenja po jedna.

U skupnim odeljenjima za priplodne svinje računa se za svaku životinju 1,5—2m2 prostora.’Veličina pojedinačnih odeljenja za mlade nerastove treba da iznosi 1,6 x 2,5 m.

Pod odeljenja treba da je viši od hodnika svinjca najmanje za 20 cm. Ovo je potrebno radi lakšeg provetravanja. Sem toga usled uzvišenog položaja ostaje odeljenje ubek suvo. Pod se pravi obično sa žljebom i tako nagnut, da bi mokraća mogla oticati najkraćim putem. Pad treba da je usmeren prema vratima, a ne prema koritu. Računa se 5 cm. pada na 1 metar.

Ispod vrata nalazi se plitko udubljenje u koje se sleva mokraća, a odatle teče u kanal za mokraću koji je položen između odeljenja i hodnika. I kanal za lokraćumora imati dovoljan pad (obično 1 cm. na 1 m.). Kanal se pravi, uvek otvoren. Inače se začepi, a često postane i leglo za pacove.

Korita. Drvena korita nisu dobra, jer se ne mogu dobro čistiti. Ostaci hrane ostaju u pukotinama i kutićima, uskisnu i kvare svežu hranu. Jeftina i dobra korita su iz glazirane gline (poluporcelana). Dugačka korita treba da su razdeljena na više pregrada. Uglovi i pukotine moraju biti glazirani. Rub korita prema hodniku mora da je viši nego prema unutrašnjosti. Razmak gornjih rubova (dakle širina korita) treba da iznosi 40 cm. Ako korito služi samo za jednu svinju, onda se računa dužina 40—50 cm. U skupnim odeljenjima računa se 35 cm. dužine korita na jednu svinju.

Za prasad nisu dobra velika korita. Njihova korita treba da su niža i manja.

Hodnik treba da je prevučen cementom. Širok je obično 1.25—1.40 m., a ako su odeljenja s obe strane, onda i do 2 m. Hodnik treba da ima blag nagib prema postranim kanalima.

Vrata. U odeljenjima gde se drži samo jedna svinja mogu vrata biti na istom zidu gde je korito. U odeljenjima koja služe za više svinja treba to izbegavati.

Kuhinja za svinje treba da je odeljena od svinjca nepropusnim zidom, da vodene pare ne mogu prodreti u prostorije u kojima su svinje.

Svinjci-kolibe. Vrlo praktične za priplodne krmače i za nerastove pokazale su se jednostavne kolibe od drveta, pokrivene slamom. Svaka koliba ima ispust. Vrata koja vode u ispust pričvršćena su samo na gornjem delu tako, da svinje mogu u svako doba iz kolibe u ispust i obrnuto. Pri tom se opaža da svinje najveći deo godine provode u ispustu. Šta više i za vreme najveće hladnoće trčkaraju napolju. Na taj način nastoji se svinje očvrsnuti i učiniti ih otpornim prema bolestima.


Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!