Čišćenje i dezinfekcija zaražeiih sviljaca i predmeta

0

Đubar, prostirku ostatke hrane i drugu grubu prljavštinu treba, po potrebi iza prethodne dezinfekcije, odstraniti i sakupiti u dvorištu ili na nekom drugom mestu unutar zaraženog kruga, gde će se spaliti, zakopati ili desinfikovati. Tekuću prljavštinu skupiti u jamu za osoku ili neku drugu jamu. Ako su zidovi od zemlje, onda treba i sa njih skinuti gornji sloj i s njim postupiti kao sa đubrem. — Ako je pod od zemlje, treba odstraniti njegov gornji sloj u dubini od najmanje 10 cm. I svaki drugi pod, koji propušta tekućinu, treba izvaditi, a sloj zemlje iznad poda, u koliko je navlažen tekućim izlučivanjima, treba odstraniti. Sa iskopanim materijalom treba postupiti kao sa đibrem. — Ako pod ne propušta vlagu, onda ga treba dobro očistiti. Isto tako treba postupiti i sa zidovima, stubovima (pregradama) i odvodnim olucima. Sve navedene predmete, kao i korita, vrata itd. treba temeljito izbri . sati vrućim rastvorom sode (3 kg. sode za pranje u 100 lit. vruće vode) ili vrelim ceđom (lukšijom).

Čišćenje alata, odela i drugih predmeta treba vršiti na sledeći način:

1) Predmete male vrednosti, ako mogu da gore, treba spaliti.
Drvene sudove i prevozna sredstva treba vrelim rastvorom sode ili ključalom ceđu (lukšijom) temeljito izribati.
Sudovi i predmeti od željeza i drugog metala, ukoliko se ne desinfikuju vatrom, moraju se izaprati vrućom vodom.

2) Predmete i delove od kože ili od gume treba očetkati sapunicom.

3) Odela i druge predmete od tkanine očistiti četkom
ili sapunicom.
U zaraženom dvorištu treba najpre skupiti đubre, a onda ga spaliti, zakopati ili desinfikovati.

ciscenje zarazeiih sviljaca

Dezinfekcija zaraženih svinjaca i predmeta.

Prostirku, đubar, ostatke hrane i ostalu nečistoću, koja je prilikom čišćenja odstranjena, treba sagoreti, zakopati ili desinfikovati.

Osoku i prljavu vodu treba desinfikovati pomoću kreča, gustog krečnog mleka, hlornog kreča ili gustog hlorno- krečnog mleka. Pri tom treba upotrebiti najmanje jedan deo kreča ili hlornog kreča ili tri dela gustog krečnog ili hlorno-krečnog mleka na sto deloza osoke odnosno prljave vode, sve dobro izmešati, a onda ostaviti da stoji najmanje dva sata.

Zidove, stajski pribor (korita, stubove, pregrade, vrata itd.), pod i odvodne kanale treba premazati hlorno-krečnim mlekom, rastvorom kaporita ili kreolina. Dvorišta i zaražena mesta na paši treba politi razređenim krečnim mlekom, hlorno-krečnim mlekom ili nekim drugim odgovarajućim desinfekcionim sredstvom. Za vreme zime (ako je temperatura ispod 0°SC) može se upotrebiti rastvor kreolina, kome je dodana kuhinjska so ili sveže gašeni kreč u prahu (da se rastvor ne bi smrzao).

Izbor sredstva za dezinfekciju. Pri izboru desinfekcionog sredstva mora se uzeti u obzir priroda i izdržljivost klica svake pojedine zaraze, kao i sastav predmeta, koji želimo da desinfikujemo. Kod toga se treba pridržavati pravila, da se zarazna materija sigurno mora uništiti, a da se bez nužde ne uništavaju predmeti na kojima se ona nalazi.

Drvene predmete, prevozna sredstva kojima su prevažani leševi, đubar i prostirku bolesnih ili uginulih životinja treba, već prema njihovoj vrednosti, sagoreti, opaliti na plamenu ili na žaru ili premazati rastvorom kreolina. Predmete iz željeza ili drugog metala treba opaliti ili premazati rastvorom kreolina. Predmete* od kože, naročito obuću i predmete od gume, treba. nekoliko puta temeljito natrljati krpom, namočenom u rastvor kreolina. Komade odela treba ostaviti 24 sata u rastvoru kreolina ili ih skuvati u vodenoj pari. Odela, koja su samo malo zaprljana, mogu se desinfikovati na taj način, da se navlaže rastvorom kreo lina, a onda se vlažno četkaju.

Životinje treba oprati desinfekcionim sredstvima propisanim za odnosnu vrstu zaraza. Naročito brižljivo treba oprati ona mesta, na kojima su koža i papci bili zaprljani izmetom ili drugim izlučivanjima. Ruke i druge zaražene delove tela treba temeljito očetkati rastvorom kreolina, a posle 5 minuta oprati toplom vodom i sapunom.

Razlikujemo zaraze čiji uzročnik se lako uništava i koje se prenose, u glavnom, samo putem bolesnih životinja i zaraze koje se prenose posrednim putem. Među prve spada, u prvom redu besnilo, a među druge crni prist, slinavka i šap, svinjska kuga i zarazna uzetost svinja. Dok kod prvih nije važan izbor desinfekcionog sredstva. jer deluju i najblaža, kao na pr. kreč, kod drugih moramo biti mnogo oprezniji, jer kod njih o izboru desinfekcionog sredstva i o pravilnom sprovodjenju desinfekcije ovisi često uspeh celog suzbijanja bolesti. Zato ćemo kod svake pojedine zaraze spomenuti i desinfekciono sredstvo, koje najbolje deluje protiv te zaraze.


Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!