Zagrevanje zemljišta sa i bez dopunskog prekrivanja koristi se za ranu proizvodnju. Zemljište se zagreva toplom vodom ili vodenom parom. Viša temperatura zemljišta utiče na povećanje temperature prizemnog vazduha (za 2-5 °C) što sprečava oštećenje biljaka od mraza. Ovaj način zagrevanja je posebno efikasan kada se koriste prirodni izvori tople vode ili gasa, tople vode iz industrijskih pogona, ili voda iz prethodno zagrevanog staklenika lli plastenika.
Za zagrevanje se koristi voda temperature od 45-60°C koja se provodi sistemom cevi ispod površine zemljišta na dubini 40-60 cm. Pri gajenju manje osetljivih vrsta (salata, spanać) razmak cevi je od 100-120 cm, za paradajz i papriku 70-80 cm, za krastavac i lubenicu 40-50 cm. Ispod cevi se stavlja sloj peska, odnosno nekog izolacionog materijala, debljine 15-20 cm. Pri korišćenju vodene pare cevi su perforirane, sa padom od izvora grejanja i postavljaju se na rastojanju od oko 100 cm i na dubinu 20-40 cm. U zavisnosti od temperature vazduha para se pod pritiskom od 0,5 atmosfera pušta 2-4 puta u toku dana i tako zagreva zemljište a kondenzacijom pare održava se vlažnost zemljišta. Pri pritisku povećanom 3—5 puta koristi se smeša vazduha i pare temperature 60-70°C. Kada se biljke prekriju folijom ili agrotekstilom stvoreni su uslovi za raniju proizvodnju.
Neposredno pokrivanje biljaka zagrevano na zemljištu perforiranom PE folijom ili agrotekstilom ubrzava rast i razvoj povrća. Na pripremljenom zemljištu (obrada, dubrenje i herbicidi) seje se ili sadi u jesen (za zimske vrste i sorte), odnosno u proleće (vrste sa manjim potrebama za toplotom 30 dana ranije a toploljubive vrste 15 dana od uobičajenog termina). Zimske vrste prekrivaju se početkom februara, a jare odmah posle setve i sadnje. Na manjim površinama povrće se gaji na baštenskoj leji, a na njivskim površinama u redovima ili pantljikama. Različite širine agrotekstila omogućavaju da se postavlja i mašinski. Pri postavljanju agrotekstila treba se držati uputstva (da pravilna strana bude iznad biljaka, ako je obmuto postavljena izostaje pozitivan efekat, slično aluminijskoj foliji kada se koristi u domaćinstvu). Agrotekstil se postavlja labavo da bi se biljke nesmetano razvijale a bočne strane se ukopaju 10-20 cm (zavisno od širine agrotekstila) i to ručno ili mašinski (razvlači se agrotekstil i kopaju bočne brazde u koje se zagrću njegove ivice).