Jedan od osnovnih činilaca uspešne proizvodnje jagode je korišćenje sortno čistog, kvalitetnog i zdravog sadnog materijala.
U našoj zemlji se još uvek ne pridaje dovoljno značaja proizvodnji kvalitetnih živića iako se godišnje posadi oko 10 miliona živića. Kod nas se još uvek proizvode i koriste za sađenje živići iz rodnih zasada, što je krajnje pogrešno, a u isto vreme daje objašnjenje za izuzetno male prinose (od 3, 2 sLja) , koji se u našoj zemlji ostvaruju. U rodnim zasadima postoji mogućnost da se živići izmešaju sa sejancima, koji su vrlo heterogeni (i ne predstavljaju sortu, već njenu R| generaciju) , te je ovaj način proizvodnje živića neprihvatljiv i sa aspekta autentičnosti i čistote sorte.
Da bi se problem čistote sorte eliminisao treba masovnu proizvodnju živića organizovati u specijalnim ili standardnim matičnim zasadima. Za podizanje matičnih zasada jagode treba odabrati rastresito, humusno, umereno vlažno i nezakorovljeno zemljište, otvoreno ili na blagom nagibu, gde se može navodnjavati i mehanizovano obrađivati.
U pogledu kvaliteta i zdravstvenog stanja, sadni materijal jagode se svrstava u 4 grupe: superelitni, elitni, specijalni i standardni.
Proizvodnjom prve tri grupe sadnog materijala jagode se bave naučno istraživačke ustanove i specijalizovani rasadnici koji su opremljeni za ovakvu vrstu proizvodnje.
PROIZVODNjA SUPERELITNOG I ELITNOG SADNOG MATERIJALA
Da bi se stanje u proivodnji sadnog materijala jagode poboljšalo potrebno je u proizvodnji živnća jagode u potpunosti primeniti dole navedenu šemu za testiranje na patogene u cilju dobijanja zdravog sadnog materijala (Mratšnić Evica i sar. 1998).
Polazna tačka i osnova certifikacione šeme jeste testiranje materijala koji je odobren za ulazak u šemu kako bi se dobio predosnovni materijal (SEE) slobodan od patogena. Najvažniji testovi odnose se na virusne bolesti (svi virusi koji se javljaju na određenom području).
Biljke koje ulaze u ovaj proces treba da potiču iz nacionalnih projekata oplemenjivanja gde se daje garancija o originalnosti i čistoti sorte. Kada jagoda uđe u proces oslobađanja od patogena i testiranja, biljke se podvrgavaju periodu karantina. One se čuvaju u dobro izolovanoj staklari. U ovom periodu u određenim razmacima vrši se pregled biljaka na prisustvo štetočina i testiraju se na zarazne bolesti koje bi mogle ugroziti ostali prisutni biljni materijal.
Posle karantinskog perioda započinje normalna procedura testiranja i oslobađanja od patogena.
Sve biljke testiraju se pojedinačno pomoću:
Zeljastih domaćina
Jagoda kao indikator biljaka
Metodama ekstrakcije nematoda
Pomoću biljaka mamaka
Sumnjive biljke testiraju se na prisustvo bilo koje štetočine ili bolesti.
Ako se ustanovi da je odobren materijal zaražen potrebno je da se oslobodi od patogena putem termoterapije, kulture vrha meristema ili na neki drugi način.
Kada se pomoću gore navedenih metoda ustanovi da su odobrene biljke oslobođene od patogena, one se promovišu u osnovni materijal I (SE – super elita) i razmnožavaju se u staklarama slobodnim od štetočina u uslovima koji posebno obezbeđuju zaštitu od ponovne zaraze sa RN. Osnovni materijal I se umnožava do onog nivoa koji je potreban. Rezervna količina osnovnog materijala može se održavati. Osnovni materijal se zatim sadi u zasebna polja (slobodna od nematoda) gde se vrši intenzivna inspekcija »povremena provera« i testiranje na bolesti čime se dobija osnovni materijal II (EE). Osnovni materijal II se dalje gaji u iolju, samo sa certifikovanim materijalom uz inten – zivnu inspekciju i živići dobijeni od njega su certifikovane biljke kategorije »Elita« (E) , kojima se zasnivaju rodni zasadi.
SPECIJALNI SADNI MATERIJAL
Specijalni sadni materijal predstavlja trogodišnju reprodukciju elitnog materijala, koji je posađen u specijal – nim matičnjacima, po izolovanom blok sistemu. Veličina bloka može biti 1, 8 h 3 t ili 1, 8 h 1, 8 t, a razmak između blokova oko 60 st i živića u bloku 90 h 90 st ili 1, 2 h 1, 2 t, što omogućava mehanizovanu obradu i efikasnu zdravstvenu kontrolu.
U specijalnim matičnjacima može se proizvesti od 75000 do 250000 živića po hektaru, što zavisi od sorte i uslova gajenja.
Ako se pri kontroli zdravstvenog stanja primeti prisustvo bilo kakvih patogena, obavezno je rigorozno odstranjivanje obolelih biljaka. Bokore sa simp gomima viroza treba zajedno sa biljkama oko njih u prečniku od 2 t, izvaditi i spaliti. Na kraju vegetacije se od zdravih bokora koriste živići, a zatim čitav matični zasad povadi i spali.
Živiće od zdravih bokora ne treba odmah koristiti kao sadni materijal, već ih treba obavezno podvrgnuti termoterapiji, pa tek onda upotrebiti za sadnju.
Bokore zaražene nematodama ili bolestima korena treba iskrčiti, a zemljište dezinfikovati i nekoliko (3 – 4) narednih godina na njemu ne saditi jagodu.
Agrotehnika u specijalnom matičnjaku sastoji se od: održavanja zemljišta između blokova u obliku čistog ugara, đubrenja, navodnjavanja, od redovnog uništavanja korova i zaštiti od prouzrokovača bolesti i štetočina.
STANDARDNI SADNI MATERIJAL
U standardnim matičnjacima podignutim od specijalnog sadnog materijala, organizuje se masovna proizvodnja živića jagode dve do tri reprodukcije (godine). Ovu proizvodnju organizuju voćni rasadnici na svojim površinama ili stručne institucije u saradnji sa udruženim proizvođačima.
Ovi matični zasadi moraju stalno da budu pod stručnom kontrolom naučnih ustanova (fakulteta, instituta i dr.) koji se bave kontrolom zdravstvenog stanja i sortne čistote sad – nog materijala.
U standardnim matičnjacima živići se sade na rastojanju 90 – 100 st između redova i 40 – 50 st između biljaka u redu. U matičnjaku je obavezno uklanjanje cvetnih pupoljaka i blagovremena primena svih agrotehničkih mera, a posebno zaštita od bolesti i štetočina i korova.
U cilju proizvodnje što više kvalitetnih živića, stolone u vreme formiranja treba usmeravati u pravcu slobodnog prostora.
Živići se u matičnjaku mogu ožiljavati na samom mestu ili pikiranjem u pikirištu. Prvim načinom može se proizvesti 300. 000 – 1. 000. 000 živića po hektaru, a pikiranjem i do dva puta više.
Proizvodnja živića pikiranjem je skupa i zahteva dosta radne snage te se retko koristi, iako je dokazano da jagodnjak podignut pikiranim živićima daje veće prinose od jagodnjaka podignutog nepikiranim živićima.
Proizvodnja živića pikiranjem se preporučuje samo u slučaju razmnožavanja nove sorte ili kada je mala površina matičnog zasada, a potrebne su veće količine sadnog materijala.
Tehnika pikiranja vrši se tako što se nodusi (kolenca) na stoloni (sa rozetom lista i malo razvijenim žilicama) odvoje od matične biljke (režu) i sade u pikirište, koje je pripremljeno u obliku leja. U pripremljenim lejama, koje treba da su predhodno pođubrene kompostom ili zgorelim stajnjakom, prave se brazdice dubine 5 sš u koje se živići pikiraju (presađuju).
Razmak između redova u pikirištu treba da je oko 10 st, a između živića u redu 5 – 10 st. Pikiranje greba obaviti kada je zemljište dovoljno vlažno i to po oblačnom vremenu, rano ujutru ili uveče. Posle pikiranja živiće treba zaliti i pokriti tankim slojem slame ili nekim drugim materijalom. Posle presađivanja (a najbolje je to raditi od kraja juna do kraja jula) , živiće treba zalivati svaka 3 – 4 dana. Kasnije presađivanje (u avgustu) ne daje zadovoljavajuće rezultate.
Živići proizvedeni u standardnim matičnjacima koji služe za podizanje proizvodnih zasada jagode moraju biti: zdravi, neoštećeni, sveži, dobro razvijeni (sa najmanje 3 razvijena mlada lista, centralnim pupoljkom, roetom i korenom dužine najmanje 5 st). Žile korena treba da su sveže i na preseku bele boje.