Viljamovka
Viljamovka je sorta poreklom iz Velike Britanije. Spada u kasne, stare, krupne sorte kruške. Jedna je od najraširenijih sorata kruške na svetu. Sazreva oko 20. avgusta. Plodovi su krupni težine od 225 do 250 grama. Koriste se kao sveži ili za rakiju – Viljamovku i sokove. Kruškastog su oblika i imaju neravnine po površini. Boja ploda je svetlozelena, a sazrevanjem prelazi u limun-žutu. Na pokožici ima malih smeđih lenticela. Meso je sitnozrnaste i fine teksture, žućkastobelo, slatko i vrlo sočno, punog prepoznatljivog ukusa, muskatne arome.
Rano počinje da radja i daje reovne i visoke prinose. Srednje bujna je razgranata sorta, osetjiva na bakterijsku palež, krastavost i kruškinu buvu. Može se čuvati u hladnjači 4 do 5 meseci.
Zbog adaptivnosti , jer se može gajiti i do 800 m. nadmorske visine, odlične rodnosti i vrlo kvalitetnih plodova, spada u nezamenjive, najbolje sorte.
Konferans
Spada u najraširenije vrste kruške na svetu. Potiče iz Velike Britanije. Srednje je kasna jesenska sorta. Daje srednje krupne do krupne plodove težine od 190 do 240 grama u vidu izdužene tikvice, mutnozelene boje prijatne arome. Rano počinje da radja i pruža visoke i redovne prinose. Vrlo je osetljiva na bakterijsku palež, manje na krastavost i kruškinu buvu. U hladnjačama se čuva 6 do 7 meseci.
Pakamova kruška
Spada u stare sorte poreklom iz Australije. Najviše se gaji u južnoj hemisferi i spade u kasne jesenje sorte. Daje srednje krupne do krupne plodove težine 230 do 280 grama. Plodovi su kruškasti, grbavi, svetlozeleni do žuti u doba zrenja. Ima slatkokiselkasti ukus, prijatnu aromu i miris koji je slabije izražen.Rano počinje da radja i daje redovne i velike prinose. Osetljiva je na bakterijsku palež. U hladnjaama se čuva 7 do 8 meseci.
Junska lepotica
Sorta potiče iz Italije. Zri krajem juna i ima bogatu rodnost. Ovo je kruška sitnog ploda. Plodovi su težine oko 60 grama, izduženi, kruškasti i zdepasti, sa suvom glatkom kožicom svetlozelene do crvene boje. Meso ploda je bledožućkasto, slatko, sočno i vrlo aromatično, sa malo šećera. Potrebno je orezivanje zbog podsticanja bujnosti granja.
Julska šarena kruška
Spada u stare, letnje francuske sorte. Sazreva sredinom jula. Daje sitne do srednjekrupne, zelene, ovalne plodove težine 80 do 100 g. Peteljka joj je velika a meso je belo, mekano, slatko. Dobro se prilagodjava različitim klimatskim i pedološkim uslovima gajenja.
Trevuška kruška
Spada u stare francuske sorte. Daje zvonaste plodove početkom avgusta, teške oko 140 grama. Na osunčanoj strani ova žuta kruška je prekrivena jarkim crvenilom. Meso ploda je gotovo bele boje, sočno i ukusno. Uglavnom je stona sorta, a pogodna je i za izradu džemova, za rakiju, kompote…
Pastorčica, Kaluđerka
Ovo je stara jako rodna francuska sorta. Plodovi joj sazrevaju početkom oktobra. listopada. Ističe se velikom rodnosti. Rađa krupne tipične kruškaste plodove težine 180 do 250 grama. Meso kruške je sočno, čvrsto, bele boje, slatkokiselo, ali bez posebne arome. Neretko je uzduž ploda prisutna smeđa crta ili lagano udubljenje. Otporna je na prolećne mrazeve i sušu. Dugo se može skladištiti a da ne izgubi na kvalitetu.
Santa Marija
Santa Marija je srednje rana letna sorta koja radja polovinom avgusta. Daje plodove težine 150 do 250 g koji su spljoštenog oblika, limun žute boje. Plod ima ponekad kiselkast ukus jer ova kruška nema velike količine šećera. Stablo Santa Marije je jako bujno i vrlo rodno. Cvate srednje kasno. Dobri oprašivači su Fetelova, Košia, Viljamovka, Krasanka, Morettinijeva. Traži kasniju i blagu rezidbu. Plodovi su relativno male trajnosti i mogu se čuvati do dva i po meseca u hladnjačama. Može se kalemiti na dunju.
Etruska kruška
Etruska kruška spada u nove letnje sorte razvijena u Italiji. Sazreva početkom septembra dajući male do srednje plodove, prosečne težine 140 grama. Plodovi su izduženi svetlozeleni do svetložuti. Meso ploda je bele boje, fine teksture, delimino brašnjavo i topivo u ustima. Stablo je dosta bujno a rodnost bogata i redovna. Otporna je na bakterijsku plamenjaču.
Šampionka
Šampionka spada u domaće sorte. Daje veoma krupan plod, mase oko 300grama a nekad i 500 g. Ima svetlozelenu pokožicu koja je u zrenju limunastožuta. Meso je nakiselo, soćno i ukusno a plodovi pogodni za potrosnju u svežem stanju i za industrijsku preradu. Sazreva krajem septembra. Ima robusno, dobro razgranato stablo kasnog cvata. Sorta je otporna kako na sušu i mrazeve, tako i na čadjavu krastavost.
Vodenjača
Kruška vodenjača spada u domaće autohtone sorte. Plod joj je srednje krupan do krupan, mase oko 190 g. Ima nepravilni kruškast oblik i sočno meso slabe arome, ali slatko, pa privlači ose i stršljenove. Sazreva krajem septembra a plodovi se čuvaju par meseci. Vodenjača je otporna na kasnoprolećne mrazeve, na sušu, ne zahteva posebno zemljište, i nije osetljiva na biljne bolesti. Radja obilno.
Kruške stubašice
Safir i Dekor su medju poznatjim sortama stubašicama. Safir je veoma dekorativna letnja sorta sa sočnim plodovima žute boje koji su preliveni diskretnim rumenilom.Vreme zrenja kraj avgusta. Stablo raste u visinu od 2,5 m do 3m. a sadi se na rastojanju od 50 do 100 cm. Može se saditi u posude. Dekor je takodje veoma atraktivna, stubasta sorta kruške sa crvenim plodovima. Zri krajem avgusta a stablo raste u visinu od 2,5m do 3 metra. Sadi se na rastojanju 50-100cm. Kalemi se na dunji BA-29, kao i Safir.