Razmnožavanje je najznačajnija osobina svake vrste (bilo biljne ili životinjske). Na njoj počiva kontinuitet žive materije odnosno opstanak vrste i posle nestanka jedinke.
Jagoda se može kao i sve vrste biljaka (voćke) razmnožavati generativno (semenom) l vegetativno (kalemljenjem, delenjem bokora, živićima i kulturom meristema).
GENERATIVNO RAZMNOŽAVANjE
Razmnožavanje jagode generativno (semenom) je vrlo retko i primenjuje se samo pri oplemenjivanju (u procesu hibridizacije) , da bi se dobila prva generacija potomstva (tzv. Rj generacija) , koja se posle vegetativno razmnožava.
Seme jagode može da klija odmah po sazrevanju ploda, što znači da ne mora proći period stratifikovanja (izlaganja niskim temperaturama) da bi klijalo. Međutim, ono zadržava klijavost i posle nekoliko godina čuvanja u frižideru.
Praksa je pokazala da seme jagode brže klija i ima ujednačenije sejance, ako se čuva oko mesec dana u vlažnoj sredini, na temperaturi od 0 – 4 °S.
Ovako tretirano seme treba posejati u baštensku zemlju, pomešanu sa peskom i kompostom. Seme počinje da klija četvrtog dana i nastavlja sledeće tri do četiri nedelje. Pri optimalnoj temperaturi od 25 °S, procenat klijavosti iznosi 60 – 94%. Posle pojave prvog lista, sa tri liske, vrši se presađivanje sejanaca u leje, na rastojanje 5×5 sš. Prvih dve nedelje presađene biljke se ne smeju direkgno izlagati svetlosti, već ih treba zasenjivati.
Kada se razvije 4 – 5 listova, presađuju se na stalno mesto, na rastojanju 120 h 130 sš (kako bi se mehanizovano vršila obrada).
Juvenilni (mladalački) stadijum jagode traje 2 godine, a punu rodnost postiže u trećoj godini.
VEGETATIVNO RAZMNOŽAVANjE
RAZMNOŽAVANjE DELENjEM BOKORA
Ovaj način vegetativnog razmnožavanja jagode se ređe primenjuje, i to samo kod nekih jednorodnih i stalnorađajućih (remontantnih) sorti koje ne obrazuju stolone ili ih stvaraju vrlo malo.
Biraju se mladi i zdravi bokori koje pre deljenja treba intenzivno negovati, kako bi se dobilo što više vegetativne mase i dobro razvijen koren. Da bi se matični bokor dobro razvio, neophodno je uklanjati cvetove i plodove.
Bokor se deli sečenjem ili očenjivanjem. Najčešće u toku jeseni, vodeći računa da se matična biljka što manje povredi. Odvojeni delovi bokora treba da sadrže 5 – 10 žilica i 2 – 4 lista. Ovakve sadnice jagode se sigurno primaju.
Od dobro razvijenog bokora može se dobiti 5—10 biljaka, a ako se deli ceo bokor i do 20 – 25 biljaka.
Ovaj način rzmnožavanja jagode praksa je odbacila prvenstveno zbog opasnosti od širenja bolesti i štetočina, a zamera mu se i slabija razvijenost korena.
RAZMNOŽAVANjE KALEMLjENjEM
Ovaj način razmnožavanja jagode primenjuje se isključivo pri testiranju matičnih bokora na zaraženost virusima. Ovaj test zaraženosti novih biljaka virusima, izvodi se pri razmnožavanju jagode kulturom tkiva (meristema), posle termoterapije, kalemljenjem na biljke indikatore.
Kao indikatori koriste se zdravi sejanci šumske jagode.
RAZMNOŽAVANjE ŽIVIĆIMA
Ovo je jedan od najviše primenjivanih i najpraktičnijih načina za dobijanje sadnog materijala.
Većina sorti jagode imaju osobinu da iz pazuha lista daju stolone. Na svakom članku stolone po pravilu se razvijaju adventivni pupoljci, koji daju stablo sa lišćem i korenom, odnosno novu biljku (živić). Živići se u početku razvijaju na račun matičnog bokora, a kad razviju koren prekida se veza između bokora i živića.
Jedan bokor može dati prosečno 12 – 18 živića, što zavisi od sorte i uslova gajenja. Razvijenost živića se progre – sivno smanjuje sa njihovom udaljenošću od matičnog bokora.
Neke sorte jagode razvijaju veliki broj živića (do 1. 000. 000 živića po hektaru) , a druge znatno manje (oko 350. 0 – 400. 000 živića po hektaru).
Najveći broj najkvalitetnijih živića se dobija od jednogodišnjih matičnih bokora. Što je bokor stariji smanjuje se kvalitet i broj živića (u drugoj godini za 20%, a u trećoj do 40% u odnosu na prvu godinu – Šoškić M. 1998).
Proizvodnja živića je laka, brza i masovna. Međutim, živićima se vrlo lako prenose mnoge bolesti i štetočine, a naročito viroze.
RAZMNOŽAVANjE KULTUROM MERISTEMA
Ovo je najsavremeniji način razmnožavanja jagode. Naziva se još i razmnožavanje kulturom tkiva, kulturom t upgo, mikrorazmnožavanje ili mikropropagacija.
Ovaj način razmnožavanja otkriven je pre tri decenije i pomoću njega se mogu dobiti neograničene količine sadnog materijala jagode u laboratorijskim uslovima, gde je sortno i zdravstveno stanje potpuno kontrolisano.
Mikrorazmnožavanje se zasniva na sposobnosti biljnih ćelija da na veštačkoj hranjivoj podlozi i u aseptičkim uslovima obnove ćelije (reparacija) ili da proizvedu čitave biljke (regeneracija).
Poznato je da se jagoda posle dužeg perioda vegetativnog razmnožavanja zaražava virusima, a da se prinos zasada čije su sadnice proizvedene na komercijalan način i zaražene virusima mogu smanjiti i do 80%.
Proizvodnja sadnog materijala jagode kulturom meristema je najefikasniji način u borbi protiv virusnih obolenja.
Ova metoda se zasniva na činjenici da virusi nisu podjednako rasprostranjeni u celoj biljci. Vršni (apikalni) pupoljak stolone ne sadrži virus, čak i kada je ceo bokor zaražen.
S druge strane, tkivomeristem se može lako izolovati iz biljke i u sterilnim uslovima i na pogodnoj hranjivoj podlozi može lako da se regeneriše cela biljka.
Ovaj način razmnožavanja jagode odvija se u 8 faza:
1. Odabiranje biljaka koje želimo da razmnožimo,
2. Termoterapija,
3. Test infektivnosti biljaka posle termoterapije,
4. Isecanje meristema, posle termoterapje,
5. Izbor i priprema hranjive podloge i zasnivanje kul – ture,
6. Gajenje biljaka u stakleniku i prozvodnja super elitnog sadnog materijala,
7. Uzgajanje elitnog materijala,
8. Dalje negovanje biljaka.
Ovom metodom dobija se garantovano zdrav sadni materijal jagode. Metoda je brza i jeftina i obavlja se u specijalizovanim laboratorijama pri institutima ili velikim rasadnicima.