Živići jagode mogu se vaditi iz matičnjaka odmah posle njihovog formiranja.
Po pravilu, kod većine sorti jagode vađenje živića se obavlja od početka do kasno u jesen, a kod nekih sorti u julu i avgustu. Živići se mogu vaditi i u proleće, ali se oni ne preporučuju za prolećnu sadnju, već se čuvaju u hladnjači i sade u julu i avgustu.
Živići se mogu vaditi ručno i mašinski. Najbolje je da se to čini po oblačnom vremenu i umereno vlažnom zemljištu. Prilikom vađenja treba nastojati da se što bolje sačuva korenov sistem, da se što manje povređuje lišće i da ne dođe do oštećenja centralnog pupoljka.
Vreme koje protekne od vađenja do sadnje ili trapljenja (čuvanja u hladnjači) , treba da bude što kraće, jer je koren vrlo osetljiv na isušivanje. Sitne žilice mogu da se isuše za nekoliko minuta, ukoliko su direktno izložene suncu.
Izvađeni živići se klasiraju prema kvalitetnim kategorijama. Nedovoljno razvijene živiće treba vratiti u pikirište da bi se ožilili i normalno razvili. Oni se vade naredne godine i sade u julu ili avgustu.
Klasirani živići se stavljaju u sanduke jabučare ili polietilenske vreće i odmah upućuju za direktnu sadnju. Za duže transportovanje živiće treba svezati u snopiće (po 25 komada) i upakovati u sanduke jabučare, predhodno obložene polietilenskom folijom. Snopići se ređaju tako da žile budu dole, a lišće gore.
U slučaju da se živići ne sade odmah treba ih utrapiti ili čuvati u hladnjači.
Za trapljenje treba odabrati ocedno i sunčano mesto i iskopati jarak dubine 15 – 20 st i u njega staviti po 2 – 3 živića u grupi ili pojedinačno u redu. Nakon toga žile se prekriju umereno vlažnom i rastresitom zemljom, koja se dobro nagazi. Živići treba da su u zemlji 2 – 3 st dublje no što su bili u matičnjaku. Pri trapljenju živića treba napraviti plan rasporeda sorti u trapu. Ovako utrapljeni živići se čuvaju do proleća. Međutim, ovaj način čuvanja živića jagode je vrlo skup, pa se preporučuje samo onda ako nema mogućnosti za čuvanje u hladnjači.
U hladnjači se živići mogu čuvati do 10 meseci, mada je najbolje čuvati ih 4 – 6 meseci. Posle vađenja, sa živića treba ukloniti zemlju, klasirati ih i povezati u snopiće od po 25 biljaka, a zatim ih staviti u sanduke jabučare obložene mahovinom ili polietilenskom folijom ili u polietilenske kese (najviše do 500 komada).
Ovako pripremljeni živići se unose u hladnjaču i čuvaju na 2 °S oko 15 dana. Međutim, za duže čuvanje preporučuje se temperatura od 0 °S.
Ako se živići čuvaju u sanducima, koren treba prekriti vlažnim peskom ili tresetom i tada su najpodesnije temperature od – 3 do – 5 °S. Preporučuje se živiće pre unošenja u hladnjaču potpopiti u 1 % rastvor kaptana ili nekog drugog dezinfekcionog sredstva.
Živići čuvani u hladnjači, obično se sade u julu i avgustu, a u izvesnim slučajevima i rano u proleće.
Transport živića treba da se obavi brzo da biljke ne bi svenule. Živići na kratkim relacijama se prevoze traktorom, a na dužim kamionom, a živići koji su čuvani u hladnjači prevoze se isključivo kamion – hladnjačama, gde je obezbeđena normalna cirkulacija vazduha i odgovarajuća temperatura.
Bez obzira na način gransportovanja na odredišnom mestu živiće treba odmah raspakovati i dobro navlažiti. Ukoliko je došlo do svenulosti treba ih izvaditi iz ambalaže i koren potopiti i držati u vodi 12 – 24 časa, da se osveži, posle čega se živići mogu saditi ili trapiti.