Pri njivskom gajenju jagode, odnosno gajenju na otvorenom polju zemljište može da se održava na tri načina:
1. Klasično (u vidu jalovog ugara što je kod nas najčešći slučaj) ,
2. U vidu malča (pokrivanjem zemljišta organskim materijama.
3. Pokrivanjem zemljišta plastičnom folijom.
Njivsko gajenje jagode može biti uz navodnjavanje i bez navodnjavanja. U zavisnosti od dužine eksploatacije može biti: gajenje jagode kao višegodišnje kulture (3 – 4 godine) ili kao jednogodišnje.
Pri njivskom gajenju jagode moguća su pet načina sadnje: u prostim redovima, u pantljikama, u lejama, gajenje bez reda i gajenje jagode u kombinaciji sa drugim kulturama (povrćem).
Gajenje jagode u prostim redovima je najpogodniji način za velike površine, jer omogućava mehanizovanu obradu zemljišta i zaštitu. Rastojanje između redova je 60 – 80 st, a između biljaka u redu 15 – 40 st. Rastojanje će zavisiti od načina obrade zemljišta, bujnosti sorte, mogućnosti navodnjavanja i dr.
Gajenje jagode u pantljikama, praktično je udvajanje redova. Razmak između redova je obično 40 – 60 st, a između živića u redu 25 – 30 st. Sadi se obično u dve, ređe u tri pantljike. Rastojanje između pantljika je 80 – 100 st. Gajenjem jagode u nerekidnim redovima postiže se najveći broj biljaka po jedinici površine, čime se ostvaruje i najveći prinos. Ovaj način se danas najviše koristi kao osnova pri intenzivnom ga – jenju jagode.
Gajenje jagode u lejama se primenjuje samo u amaterskim zasadima. Za tu svrhu prave se leje široke 120 – 150 st, a dugačke prema potrebi. Između leja prave se staze široke 50 st. Jagode se u lejama sade u tri – četiri reda na rastojanju 40 – 50 st između redova, a u redu 25 – 30 st. Obrada je isključivo ručna.
Sadnja jagode bez redova, kao i sadnja u dvojnim bokorima (kućicama) je izrazito ekstenzivni način gajenja jagode, pri kome se postižu izuzetno mali prinosi.
Njivsko gajenje jagode sa pokrivanjem zemljišta plastičnim folijama u odnosu na klasičan način ima više prednosti:
Polietilenska folija (crna ili bela) , kojom se pokriva zemljište povoljno utiče na toplotni i vodni režim zemljišta, time što povećava toplotu i vlažnost i smanjuje njihovo kolebanje.
Folija ne propušta svetlost te sprečava rast korova, a povećava prinos jagode za 30 – 40%.
Povećava rast bokora i ubrzava sazrevanje plodova za 3 – 6 dana.
Plodovi ne leže na zemlji, ne prljaju se, čime se smanjuje njihovo trulenje za 70 – 100%.
Poboljšava se kvalitet plodova (bolje je obojen, ujednačenije krupnoće i čvrstine).
Berba je znatno lakša i brža, te su i groškovi berbe, obrade i navodnjavanja znatno manji.
S obzirom da jagoda na foliji treba da ostane najmanje 3 godine, zemljište treba predhodno dobro pođubriti sa oko 20 – 30 1/ća zgorelog stajnjaka i oko 700 – 800 kg/ha kompleksnog đubriva (10: 12: 26 + 1% Mg).
Posle đubrenja zemljište se ore ili rigoluje na dubinu 30 – 40 – 50 cm. Zatim se isitni, poravna i zastire folijom.
Postavljanje folije može biti ručno ili pomoću traktorskog uređaja, što je brže i folija bolje prileže uz zemljište. Pre postavljanja foliju treba perforirati. Danas je najviše u upotrebi RUS folija širine 120 st na kojoj se jagoda sadi u pantljikama sa 2 reda. Rastojanje između živića u redu je 20 – 25 cm, a između redova 40 cm, a između pantljika 90 – 100 cm.
U intenzivnom gajenju jagode uz ovaj način gajenja obavezno je postavljanje sistema za navodnjavanje kap po kap.
Jagoda se na foliji sadi od sredine jula do kraja septembra. Ukoliko se ranije posadi, sledeće godine će dati veći prinos i obrnuto.
Sadnja se obavlja pomoću sadiljke u otvorima na foliji.
Nega jagode na crnoj foliji sastoji se u folijarnom pri – hranjivanju vuksalom ili fertigalom (4 – 5 navrata u prvom delu vegetacije, prvo na početku cvetanja a zadnje posle završetka svih berbi) , u zaštiti od bolesti i štetočina, zakidanju stolona radi sprečavanja razvitka živića i u uklanjanju starog lišća.
Gajenje jagode u obliku špalira obavlja se takođe na otvorenom polju, i uglavnom u baštensko – amaterskim zasadima. Na ovaj način se gaje sorte sa visokim stablom (sonjaja humi, frapendula humi i dr.). Sadnja u obliku špalira i uz pritku vrši se na rastojanju između redova 1—1, 5 t, a u redu na 50 cm.