Šumadinska sviša gajena je ranije u vrlo velikom broju u Srbiji, naročito u Šumadiji po kojoj je i nazvana. Dok je Šumadija imala ogromne površine pod šumom ova svinja je imala vrlo povoljne uslove za gajenje. Držana je u glavnom po šumama gde se je hranila hrastovim. I bukovim žirom, te je onda obično kao takva napola ugojena užirena svinja izvožena u bivšu Austrougarsku ili je dotovljavana u oborima još neko vreme sa kukuruzom i posle toga izvožena.
Po izgledu šumadinka je dosta slična mangulici. Ona ima našto dužu i užu glavu sa dužom njuškom, što je znak njene veće primitivnosti. Boja dlake je slična boji mangulice samo su čekinje grublje i na grebenu nešto nakostrešene. U pogledu plodnosti, brzine porasta, načina iskorišćavanja hrane i brzine tova.
Vremena stasavanja izostaje od mangalice. Nju sve više potiskuju s jedne strane mangalica a sa druge moravka tako. Da se grla čiste šumadinske rase mogu naći još samo u jako zabačenim selima.