Ova rasa svinja stvorena je sredinom prošlog veka u provinciji Jorkšir u Engleskoj po kojoj je dobila ime. Ona je u pogledu plodnosti, vremena stasavanja za priplod^ iskorišćavanja hrane, brzine porasta i tovljena kao i u pogledu kvaliteta mesa za sada najbolja rasa svinja na svetu. Rasprostranjena je u mnogim državama i mnogi je narodi iskorišćavaju za oplemenjivanje svojih domaćih rasa svinja.
Kod nas se jorkširska rasa svinja gaji prilično dugo vremena ali još uvek u prilično malom broju i to uglavnom, u okolini većih gradova.
Jorkširska svinja možese odmah prepoznati od ostalih. Rasa po beloj dosta dugačkoj i retkoj čekinji, tankoj i elas – tičnoj koži crvenkaste boje, gotovo ravnim leđima, dubokom grudnom košu, kratkim i dosta jakim nogama, dosta malim i uvek uspravnim stojećim ušima.
Postoje tri tipa jorkširske svinje: mali, srednji i veliki jorkšir. Razlika između pojedinih tipova je u veličini, naročito dužini tela i obliku glave i njuške .
Mali jorkšir ima kratko telo i glavu, i dosta je sitan. Odlikuje se jako skraćenom gornjom vilicom usled čega je njuška jako zakovrčena naviše tako da liči na mopsa. Ima kratke i dosta slabe noge. Prilično je slabe plodnosti. Usled navedenih nedostataka gajenje malog jorkšira je gotovo sasvim napušteno.
Srednji jorkšir stoji po razvijenosti na sredini između malog i velikog. Postao je ukrštanjem malog i velikog tipa. On ima srednje razvijeno telo i nešto duže i jače noge od malog tipa. Glava je dosta kratka sa širokim čelomom i jako ugnuta na mestu gde čeone kosti prelaze u njušku. Ovaj tip naročito je podesan za mala gazdinstva. Brzo raste i dobro se goji i njegovi prasići hranjeni mlekom u starosti od oko tri meseca daju najukusnije pečenje. U Engleskoj i drugim. Naprednijim stočarskim državama i ovaj tip sve više ustupa. Mesto velikom tipu. U Engleskoj se srednji jorkšir smatra, kao masna svinja.
Veliki jorkšir se odlikuje izrazito dugačkim i vrlo razvijenim trupom koji ima oblik pravougaonika, dubokim grudnim košem i jakim nogama, teškom i širokom glavom neznatno ugnutom i srednje dugačkom njuškom. On je u svakom pogledu za sada najbolja, odnosno najplemenitija svinja na svetu.
Jorkšir je vrlo plodna rasa naročito veliki tip. Prasi se redovno dvaput godišnje sa prosečno 12 prasića na svako prasenje. Ima slučajeva da pojedine krmače oprase i preko, 20 prasića u jednom prasenju. ‘Jorkšir spada u grupu Najranozrelijih svinja. Pri dobroj ishrani i nezi već sa U 10 meseci starosti mogu se ženska grla upotrebiti za priplod, a muška sa 10—11 meseci.
U pogledu iskorišćavanja hrane, brzine porasta i tov usled velike plemenitosti jorkširska svinja je dosta osetljiva prema raznim bolestima. Za dobro napredovanje zahteva dobru negu i ishranu. Gajenje jorkšira može se pre poručiti svima onima odgajivačima koji žive u okolini velikih gradova i većih industrijskih naselja, kao i onima koji mogu da obezbede dobru ishranu i negu. Mlečni otpaci, surutka ili posno mleko su odlična hrana za mlada
jorkširska grla.
Dosta slične jorkširskoj rasi velikom tipu su bela ukrajinska i nemačka bela plemeniša svinja, koje imaju, gotovo sva bna svojstva koja ima jorkšir.
U Crnoj Gori i Dalmaciji gaji se poodavno bela svinja koja je dosta slična srednjem jorkširu. Narod je zove puliješka ili neapuljska svinja. Doneta je iz Italije i u stvari je nešto izmenjen srednji tip jorkšira. U toku vre – mena ova je svinja ukrštana sa domaćom svinjom koja je još od davnina gajena u ovim krajevima tako da današnja puliješka, odnosno neapuljska svinja pretstavlja u stvari jed nog meleza (križanca). Koji je zadržao najvažnije odlike srednjeg jorkšira i koji ima u sebi dosta krvi domaće svinje.