Termin „tov” podseća, na neki način, na nekadašnji tov svinja, kada je svrha tova bila: utoviti svinju radi slanine, odnosno masti i čvaraka i nešto malo mesa.
U uslovima današnje ishrane biološki vrednijom hranom, termin „tov” podrazumeva način držanja, hranjenja, napajanja i zaštite zdravlja pilića u određenom vremenskom periodu radi dobijanja što težeg pileta, uz što manji utrošak hrane i gubitka usled bolesti. Svrha ovakvog tova nije radi masti, već isključivo radi proizvodnje kvalitetnog pilećeg mesa.
Kvalitet pilećeg mesa zavisi od načina ishrane i vrste hrane, uslova držanja i dužine tova. Držanjem pilića na ispustima (pašnjacima) , uz ishranu pretežno žitaricama i u produženom tovu, dobija se bolji kvalitet mesa. Međutim, tako proizvodeno pileće meso je znatno skuplje, ali je, i pored toga, veoma tražena prehrambena namirnica na tržištu biološki vrednije hrane.
Tov pilića u baterijama se izbegava, jer se u pilića slabije razvijaju mišići nogu (manje se kreću) i zbog čvrste podloge često povređuju grudnu kost.
Usled zapaljenskog procesa, promenjeni delovi se pri klanju pilića odbacuju i pileće meso, zbog lošeg kvaliteta, gubi od svoje vrednosti.
Zajedničko je za sve načine tova da se pilići prvih 4 do 5 nedelja drže pod istovetnim uslovima kontrolisanog ambijenta, ishrane i nege. U tom se periodu sprovode stroge mere opšte profilakse i specifične zaštite od većine potencijalnih oboljenja pilića.
Da bi se s uspehom utovili pilići potrebno je poštovati stečena stručna iskustva ranijih tovljača i naučna saznanja mnogih istraživačkih radova iz oblasti tehnologije proizvodnje i zdravstvene zaštite živine. Ukratko rečeno, neophodno je pridržavati se sledećih pravila.
Nabavljati tovne piliće samo od zdravih, produktivnih i od bolesti dobro zaštićenih roditeljskih jata.
Zdravi i produktivni roditelji, zaštićeni od bolesti, prenose na svoje potomstvo – piliće sve one osobine koje su važne za efikasan tov. Pre svega brzinu porasta, dobro iskorišćavanje hrane, otpornost prema pojedinim bolestima, željenu konformaciju (oblik tela) itd. Od bolesti zaštićeni roditelji prenose preko žumanca jaja za nasad na piliće antitela protiv uzročnika pojedinih bolesti koja su stvorena tokom zaštite roditeljskih jata.
Ovako proizvedeni pilići su zdravi, vitalni, prosečne telesne mase od 35 do 40 g bez anomalija (ukršten kljun, deformacije glave ili tela) i sposobni za tov.
U jedan objekat (minifarmu) naseljavati samo jednu generaciju tovnih pilića istog porekla, uz poštovanje principa „sve unutra – sve napolje”.
Ovo pravilo je veoma važno, mada, na prvi pogled, izgleda preterano strogo.
Ukoliko se u jedan objekat (minifarmu) naseljava više grupa pilića raznih generacija ili više uzrastnih grupa jedne generacije roditelja, izlažemo se riziku da se novonaseljeni pilići, koji još nemaju nikakvu sopstvenu otpornost ni prema uslovno patogenim mikroorganizmima, inficiraju od starijih, na izgled zdravih pilića. S druge strane piliće različitog uzrasta je nemogućno efikasno zaštititi, po nekom specifičnom programu zaštite, od potencijalnih bolesti, jer svi nemaju isti imunitetski status, tj. nemaju svi podjednaku otpornost prenetu od roditelja. Mlađi pilići od mlađih i dobro zaštićenih roditelja imaju više pasivnih antitela nego stariji pilići. Slično se dešava sa pilićima različntog porekla (od raznih roditelja ili vlasnika) , jer su roditelji raznog porekla, a možda i uzrasta, različito zaštićeni od bolesti, te se te razlike prenose i na njihove piliće.
Pored toga, pri primeni živih vakcina, nemogućno je izolovati jednu uzrastnu grupu pilića od druge, jer se vakcinalni uzročnik prenosi vazduhom i na druge posredne načine od vakcinisanog na nevakcinisana jata pilića, što remeti stvaranje imuniteta i zaštitu tovnih pilića.
U slučaju eventualnog oboljenja tovnih pilića, završetkom tovnog ciklusa, izđubrivanjem, čišćenjem, pranjem i dezinfekcijom sanira se nastali problem, ukoliko je poštovan princip „sve unutra – sve napolje”. U suprotnom slučaju, oboljenje prelazi sa jedne na drugu uzrastnu grupu tovnih pilića. Pored znatno većih šteta usled bolesti, u ovom slučaju je potreban mnogo duži vremenski period da se oboljenje potpuno iskoreni.
Radi efikasnog tova, pored zdravih i vitalnih tovnih pilića, potrebno je obezbediti funkcionalan objekat, čistu i nekontaminiranu prostirku, optimalnu temperaturu i vlažnost vazduha, umerenu gustinu naseljenosti pilića, dovoljan hranidbeni i pojidbeni prostor i odgovarajući režim osvetljavanja.
Prijem i naseljavanje jednodnevnih tovnih pilića – Jednodnevni pilići se iz inkubatorske stanice do objekta (mini – farme) dopremaju u kartonskim ili plastičnim kutijama, koje na dnu imaju ili drvenu vunu ili naboranu – rapavu hartiju (krep – papir) radi sprečavanja da se tokom transporta pi lići ne povrede klizanjem i raskrečenjem. Kutije sa pilićima se dopremaju specijalizovanim klimatizovanim vozilom.
Pre naseljavanja pilića proizvodni objekat mora pravovremeno da se pripremi. Unutrašnjost objehta i širi prostor oko objekta, kao i putna mreža se mehanički očiste (đubre, prostirka i druge prljavštine) , operu aparatom pod pritiskom i dezinfikuju nekim efikasnim dezinficijensom. Zatim se u objekat unese šuška i rasprostire, u debljini od 8 do 10 sm po čitavoj površini poda objekta. Posle toga se unese oprema za hranjenje i nanajanje i ravnomerno rasporedi po objektu. Plastičnom zavesom objekat se popreko pregradi do 1/3 ili 1/4 dužine. U deo pregrađenog objekta, u koji se naseljavaju jednodnevni pilići, unosi se i raspoređuje oprema za ishranu i napajanje pilića u prvim danima života. Zavisno od načina zagrevanja, formiraju se ispod grejnih tela (veštačkih kvočki) krugovi, prečnika 3 do 4 š, pomoću lesonitnih pregrada, visine 40 sm. Ukoliko se objekat greje termogenima i kaloriferima, lesonitnim pregradama se zaoble samo uglovi korišćenog dela objekta ili se na neki drugi način pilići zaštite od promaje i ograniče na prostor u kome su raspoređene hranilice i pojilice.
Najmanje 96 časova pre useljavanja pilića, objekat sa prostirkom i opremom za hranjenje i napajanje se hermetički zatvori i ponovo dezinfikuje parama formaldehida. Dezinfekcija traje najmanje 24 sata. Potom se objekat otvara, provetrava i zagreva na željenu temperaturu radi prijema jednodnevnih tovnih pilića.
Ukoliko je sistem za napajanje pilića bez kapaljki, u prvim danima po naseljavanju pilića, koriste se male staklene ili plastične pojilice. Dok su pilići sasvim mali, za hranjenje se koriste obične plastične tacne, prečnika 60 do 80 sm, ali je mogućno koristiti i nove neupotrebljene uloške za jaja ili obrezane kartonske kutije u kojima su pilići dopremljeni.
U baterijskom tovu pilića, mada su baterije opremljene sistemom za ishranu i napajanje, poželjno je u svaki srednji kavez, u koji su naseljeni pilići, uneti još po jednu malu pojilicu.
Kada pilići stignu, unose se u kutijama i raspoređuju duž objekta. Kutije se ne stavljaju jedna na drugu, jer bi zbog povišene temperature u objektu moglo doći do ugušenja pilića. Zatim se pilići vade iz kutija, broje i raspoređuju oko hranilica i pojilica. Uginuli ili škartirani pilići se neškodljivo uklanjaju, ili se, ako je to potrebno radi utvrđivanja razloga uginuća u transportu, odnose u specijal ističku veterinarsku ustanovu.
Pre naseljavanja tovnih pilića u srednji red kaveza baterijskog sistema, poželjno je da se dno kaveza prekrije sedmoslojnim pakpapirom (dok su pilići još sasvim mali). Po naseljavanju pilića svaki dan se uklanja po jedan sloj uprljanog pakpapira, tako da u toku jedne nedelje pilići uvek imaju čistu podlogu.
Posle 7 do 10 dana uklanjaju se lesonitne pregrade i pilići se puštaju da se slobodno kreću po čitavoj 1/3 ili 1/4 zagrejanog objekta. Istovremeno, pilići postepeno prelaze sa malih na velike hranilice i pojilice. Prelazak mora biti postepen u trajanju od nekoliko dana, u kojem se vremenskom periodu oni potpuno naviknu na nove izvore hrane i vode. Tokom tova stalno se, prema uzrastu pilića, podešava visina hranilica i pojilica. Kod okruglih hranilica i pojilica ivica tanjira treba da bude u visini leđa pilića.
Posle dve do tri nedelje, zavisno od gustine naseljenosti, uklanja se plastična zavesa, koja je pregrađivala objekat, a pilići se puštaju u preostali deo objekta. Ovo proširenje prostora može biti postepeno, naročito u zimskom periodu, tako da se prvo proširi prostor do polovine objekta, a 2 do 3 nedelje posle na ceo objekat.
U prvim danima tova treba obratiti pažnju na temperaturno – vlažni režim u objektu. To je naročito važno ako je transport pilića duže trajao.
Kada se pilići usele u objekat, njima je potrebnija voda od hrane. Hranu imaju u zaostaloj žumančetnoj kesici, a vode nemaju (kao rezervu) , pa ukoliko je vazduh suviše suv, može doći do njihovog isušivanja. Isto je tako potrebno pridržavati se uputstava o temperaturnom režimu.
Tokom tova potrebno je da se stalno prati stanje prostirke. Prostirka mora da je neprekidno rastresita i da omogućava da se sa njom izmet pilića meša, suši i da, na taj način, postane bezopasan.
Provetravanje objekta je uslov za dobar porast pilića ili njihovo zaostajanje u rastu, ili dobro ili loše zdravstveno stanje. Pri dobro rešenom provetravanju, mogućno je da, i pored veće gustine naseljenosti, prostirka bude suva i rastresita, vazduh čist bez amonijaka i drugih kloakalnih gasova, a zdravstveno stanje i prirast dobri. Porastom pilića, povećava se potreba za vazduhom i ona je najveća na kraju tova, kada su pilići najteži. Ne treba nikada zaboraviti da pilići spadaju u ptice kojima je vazduh potrebniji nego nekoj drugoj vrsti životinja.
Trajanje tova je različito i zavisi od naših potreba. Ukoliko se želi sitniji brojler (manje telesne mase) , vreme tova je kraće, a ako se pilići tove na ispustu (pašnjaku) , tov je mnogo duži. Najčešći je industrijski tov pilića koji tra – je oko 42 dana. U tom vremenskom periodu pilići dostignu telesnu masu od 1, 8 do 2, 1 kg uz utrošak hrane od 1, 8 do 2, 0 kg za 1 kg prirasta žive mere. Postignute telesne mase tovnih pilića na ispustu i njihov utrošak hrane zavisi od načina ishrane i držanja pilića i kreću se u širokim granicama. Obično tov pilića na ispustu traje dvostruko duže od industrijskog tova, odnosno oko 12 nedelja.
Hvatanje, utovar i transport utovljenih pilića – Hvatanje, stavljanje u kaveze, utovar na kamion i transport utovljenih pilića je težak posao koji mora da se obavlja sa velikom pažnjom.
Pre hvatanja pilića se ne hrane najmanje 6 časova. Hranilice i pojilice se isprazne, zapravo, u zavisnosti od tipa, podignu se u vis ili iznesu van objekta. Zbog relativno velikog broja utovljenih pilića po 1 m2, hvatanju se tako pristupa što se ne dozvoljava nagomilavanja i gušenje pilića u pojedinim delovima objekta, naročito u uglovima. Zbog toga se preporučuje pregrađivanje dela objekta žičanom mrežom, u kojem se pilići lako hvataju, ukoliko su u malom broju. Pilići se hvataju bez grubosti (izbegavanje povreda nogu ili krila) i najbolje noću, kada se objekat osvetli plavom svetlošću, pri kojoj pilići ne vide, a radnici mogu nesmetano da rade, bez rizika od gušenja pilića i nanošenja povreda. Utovljeni pilići se stavljaju u tipizirane plastične kaveze (u svaki oko 15 do 17 pilića u zavisnosti od godišnjeg doba, mase pilića i dužine transporta) i najčešće se kamionima odvoze do klanice. Neki tovljači postavljaju šine dužinom objekta (lako se sklapaju i rasklapaju) po kojima se kreću mali vagoneti sa platformom, na koje se stavljaju kavezi. Sa vagoneta se kavezi ručno tovare u kamione. Veća tovilišta koriste posebne uređaje za hvatanje pilića i elevatore za utovar kaveza u specijalizovana vozila. Od tovilišta do klanice pilići treba da stignu što pre da bi se izbegli gubici u živoj telesnoj masi i eventualne smrtnosti. Tokom leta, za vreme velikih žega, preporučuje se noćni transport, kao i obavljanje ostalih manipulacija oko transporta pilića.
Priprema objekta za novi turnus – Po iseljavanju pilića, objekat se izđubrava, oprema za hranjenje i napajanje se prazni i pere, zatim se pere i objekat i posle dezinfekcije se priprema za novi turnus tova pilića.
U SAD i nekim drugim državama ustaljena je praksa da se nova partija jednodnevnih pilića naseljava u nedezinfikovan objekat i na staru prostirku. To je mogućno i u nas, pod uslovom da je prostirka očuvana i rastresita i da pilići prethodnog turnusa nisu imali veće zdravstvene probleme. Ovakav način naseljavanja pilića nema negativnih posledica po zdravlje novonaseljenih pilića, nasuprot, može biti i koristan, jer pilići već u prvim danima života dolaze u kontakt sa korisnim mikroorganizmima koji naseljavaju njihove organe za varenje i štite ih od rane infekcije salmonelama.
Dobro je da se tokom tova pilića registruju ovi podaci o pilićama:
– datum i broj naseljenih pilića;
– broj objekta u koji su pilići naseljeni;
– dnevno uginjavanje pilića;
– dnevni i nedeljni utrošak hrane i vrsta hrane;
vreme vakcinacije (sa podacima o proizvođaču i seriji vakcine i roku njenog trajanja) i eventualno lečenje (vrsta lekova i trajanje lečenja).
Ova proizvodno – zdravstvena evidencija je, s jedne strane, važna za tovljača da može da sagleda troškove i problematiku i eventualne greške u tehnologiji tova, a s druge strane je od velike koristi stručnjaku, koji treba brzo i tačno da postavi dijagnozu, odredi lečenje i preduzme druge mere radi saniranja nastalog zdravstevnog problema.