Razvoj informacijskih tehnologija učinio je da se danas na nov način upravlja živinarskom proizvodnjom. Tome je naročito doprineo brz razvoj personalnih računara i stalno poboljšavanje njihovih karakteristika.
Upotreba računara kao savremenog sredstva automatskog upravljanja i kontrole arametara proizvodnje i automatskog prikupljanja podataka menja našu dosadašnju predstavu o upravljanju proizvodnjom. Ne postavlja se više pitanje da li će se ova tehnologija koristiti, već samo kako će se koristiti. Cilj je traganje za optimalnim rešenjem između visine ulaganja i pokazanih efekata, obrade podataka, odlučivanja i upravljanja. U oblasti tova kao faze u liniji proizvodnje pilećeg mesa, mogućnosti se proširuju primenom interneta i ekspertnih sistema. Iz tih razloga pitanja upravljanja u intenzivnom tovu pilića pomoću računara je veoma aktuelno i zaslužuje pažnju. Pod upravljanjem se podrazumeva: praćenje, kontrola, nadgledanje i upravljanje pomoću mikroprocesora i računara, odnosno sve što omogućuje da se tov kontroliše u smislu praćenja, blagovremenog nagoveštaja problema i odlučivanja.
Opštu šemu sistema upravljanja pomoću računara (povezanog sa podsistemima) u fazi tova čine sledeće funkcije: automatska kontrola, upravljanje procesima i prikupljanje podataka unutar i van objekta, značajnih za upravljanje tovom. Unutar objekta računar prikuplja i obrađuje podatke, nadzirava i kontroliše tov, automatski vodi procese, upozorava na probleme i izveštava, a van objekta prati meteorološke podatke, laboratorijske analize i održava vezu sa daljnim okruženjem preko računarske mreže.
U skladu sa navedenim funkcijama sistem obuhvata automatizaciju procesa, kontrole i prikupljanje podataka, softver2 za potrebe rada sistema i obrade podataka (izveštavanje i upravljanje) , ekspertne sisteme za potrebe odlučivanja, povezivanja sa računarskim mrežama i korišćenja drugih baza podataka. Automatizacija procesa (ishrana, održavanja mikroklimata, praćenje fizičkog obima i ekonomika tova) je značajna za prikupljanje i praćenja podataka, i kontrolu procesa. Kad je u pitanju prikupljanje podataka postoje dve vrste problema: povezanost sa stepenom automatizacije ili sa načinom na koji se podaci prenose do računara. Od toga umnogome zavisi sadržaj softvera i opredeljenje kako da se sistem realizuje. Softver omogućuje sve pomenute funkcije sistema. Savremena sredstva koja podržavaju sistem upravljanja omogućuju bolje korišćenje ekspertnih sistema, ukoliko se raspolaže potrebnim ulaznim podacima. Kako eksnertni sistemi svoj rad zasnivaju na ugrađenom. Znanju, oni postaju neka vrsta servisa u rešavanju one vrste problema u tovu čije rešavanje zahteva veći nivo raznog znanja.
U skladu sa specifičnošću intenzivnog tova pet ključnih područja upravljanja pomoću računara su: ishrana, mikroklima, fizički obim i ekonomika tova, praćenje zdravstveno? Stanja jata i parametara okoline. Svako područje je podržano određenim stepenom automatizacije pri upravljanju procesima i raznim rešenjima za pamćenje stanja i prenos podataka do računara, koji bi trebalo da, na osnovu raspoloživih podataka i njihove obrade, pruži upotrebljive informacije za upravljanje tovom. S druge strane intenzivno živinarstvo je primer proizvodnje u kojoj se svi kriterijumi odlučivanja zasnivaju na jatu a ne na jedinki, te se tehnička rešenja upravljanja tome prilagođavaju. Pritom se dobijeni podaci najčešće upoređuju sa očekivanim tehnološkim vrednostima. Svako ključno područje u tehničkom i tehnološkom smislu je celina za sebe i istovremeno deo integralnog sistema upravljanja pomoću računara.
Osnovni parametri ishrane su utrošak hrane i vode. Automatski sistem za ishranu i napajanje prati njihov utrošak u odnosu na tehnološke zahteve. Postoje i takvi sistemi za ishranu koji su i automatski i autohtoni i povezuju se sa centralnim računarom. Elektronski merni sistem, kojim se prenosi hrana, precizno registruje utrošak hrane. On, kao autohtoni sistem, prati dnevnu i ukupnu potrošnju hrane u nekom periodu i omogućuje programiranu ishranu. Povezivanjem sa centralnim računarom podaci se, zajedno sa drugim podacima, koriste radi analize efekata ishrane. Ovi sistemi su sposobni da sačuvaju podatke pri nestanku električne energije ili kvaru instalacija. Slična rešenja postoje i za praćenje potrošnje vode.
Registrovanje utroška hrane i vode je u neposrednoj vezi sa prirastom, kao i sa zdravstvenom zaštitom jata. Postoje razne varijante alarmiranja zastoja sistema i smanjenja potrošnje hrane i vode: zvučno ili svetlosno. Mogu se uvesti i precizniji kriterijumi alarmiranja, posebno u odnosu na zdravstveno stanje jata.
Nadzor i upravljanje mikroklimatom predstavlja značajan segment upravljanja koji prati više parametara: temperaturu, relativnu vlažnost i strujanje vazduha, štetne gasove, prašinu i režim osvetljavanja (sa oznakom alarmiranja) i njihov uticaj na elemente fizičkog obima i troškova tova. Upravljanje sistemom održavanja mikroklime zavisi od nabrojanih ambijentnih i spoljašnjih parametara (temperatura, vlažnost i strujanje ulaznog vazduha) – U suštini se sistem održavanja mikroklimata svodi na kontrolu parametara u objektu (ventilacija, grejanje i režim osvetljavanja). Očigledno je da je u pitanju složen sistem koji zavisi od faze tova i uzrasta jedinki u jatu. Kriterijumi, na osnovu kojih se upravlja mikroklimom, određuju se stepenom strogosti. Verovatno je najprostiji onaj koji se zasniva na prosečnoj telesnoj masi i tehnološki predviđenim potrebama za izmenom vazduha. Takvo uprosečivanje može da bude neprecizno s obzirom na stvarne uslove, pa je pri projektovanju stepena nadzora mikroklimata potrebno oceniti sve uslove u kojima se objekat nalazi (geografski položaj objekta, meteorološki i ambijentni uslovi).
Praćenje fizičkog obima proizvodnje zavisi od prirasta tokom tova. Tehnička rešenja za praćenje prirasta zasnivaju se na kontroli telesne mase jedinki u realnom vremenu. Broj i raspored mesta za merenje zavise od načina gajenja i broja jedinki u jatu. Mesta za merenje su elektronske vage koje registruju slučajan nailazak tovnog pileta na stajalište za merenje. Računarski program eliminiše lažne signale. U skladu sa statističkim kriterijumima moguće je u realnom vremenu pratiti sa velikom preciznošću prosečan prirast u jatu. Neposredno sa praćenjem fizičkog obima proizvodnje prate se i utrošak električne energije i drugih energenata (gas, nafta) , kao i elementi proizvodne cene.
Konačna svrha upravljanja pomoću računara je obezbeđivanje kontrole zdravstvenog stanja. To se postiže utvrđivanjem onih parametara koji najviše uzrokuju uočeno stanje jata, a upravljanje treba da omogući da se to lako i brzo uradi. Pritom se teži da se koriste razni standardni softverski alati za samu obradu i prikazivanje rezultata.
Uključivanje laboratorije u sistem upravljanja pomoću računara zavisi od stepena „inteligentnosti” aparata i uređaja koji se koriste. Savremena laboratorijska oprema za analitička ispitivanja je u najvećoj meri osposobljena da se poveže sa računarom koji automatski preuzima rezultate analiza.
Pored standarnih sistema za praćenje pojedinih parametara, od značaja za upravljanje tovom su i tehnički rešeni uređaji za memorisanje podataka i njihov prenos u računar disketama ili povezivanjem.
Kao što je rečeno, u funkcionisanju sistema upravljanja pomoću računara važnu ulogu ima softver. Postoje više nivoa softvera. Prvi nivo podržava rad računarski i mikroprocesorski kontrolisane opreme. On se kao sastavni deo dobija od isporučioca opreme. Drugi nivo prikuplja i obrađuje podatke poređenjem postignutih i tehnološki očeivanih rezultata. Tipičan primer obrade dnevnih i periodičnih pregleda sadrži parametre: prosek utrošene hrane i vode/jedinka, mortalitet, prirast, konverzija hrane, broj izmerenih jedinki i prosek prirasta, maksimalna i minimalna temperatura i relativna vlažnost u objektu, srednja spoljašnja temperatura, intenzitet ventilacije, grejanje i sl. u odnosu na potrebe odlučivanja u sledeći nivo softvera su ugrađeni algoritmi3 koji omogućuju zaključivanje o pitanjima stanja jata u fizičkom, zdravstvenom i ekonomskom pogledu. Takvi programi su zasnovani na biostatistici koja predstavlja osnovu za upravljanje, planiranje, analizu rezultata i odlučivanje. Najviši nivo softvera omogućuje ugradnju znanja, tako da su same odluke rezultat obrade podataka. Takav softver je osnov ekspertnog sistema. Ovom pregledu nivoa softvera treba dodati i softvere koji omogućuju komunikaciju sa lokalnim mrežama i internetom.
Da bi se uveo sistem upravljanja pomoću računara, potrebni su neki polazni elementi. Najpre proizvođač mora da se čvrsto opredeli za tov pilića. Način ostvarivanja te odluke zavisiće od broja utovljenih pilića u ciklusu, godišnje dinamike i visine finansijskog ulaganja. Ukoliko su u pitanju veća jata industrijskog tova i na duže staze, opravdana je nabavka integralnog sistema upravljanja, s tim da dinamika realizacije bude brža od brzine zastarevanja opreme, kako se ne bi javili problemi oko komplementarnosti pojedinih delova sistema. Prvi korak u realizaciji je odluka: sistem se realizuje odmah u celini ili u fazama. Pošto je etapno, drugo rešenje se obično najviše razmatra, jer smanjuje finansijska ulaganja.
Saveti za izbor sistema za upravljanje. Pre nabavke sistema upravljanja potrebno je odmah odrediti željeni cilj. To je važno, posebno ako se želi sistem ograničenih funkcija. Ako se daje neka prednost redosledu faza nabavke, onda bi ona bila, shodno zahtevima intenzivnog tova, sledeća: upravljanje ishranom i mikroklimatom, praćenje zdravstvenog stanja jata, fizičkog obima i ekonomike tova. U suštini sistem upravljanja počinje pro jektovanjem objekta, izborom hibridnog materijala i opreme u skladu sa tehnologijom tova. Opredeljenje za pojedine stepene automatizacije umnogome određuje mogućnosti sistema upravljanja. Pritom se predvidi način prenošenja podataka do računara: žičanim kablom ili prenosnim memorijskim medijom (memorijski modul, disketa) , ili radiokomunikacijom, što zavisi od udaljenosti objekta od centralnog računara, načina prikupljanja podataka i finansijskog ulaganja. Bez obzira na izbor načina organizovanja, neophodno je izraditi idejni projekat integralnog sistema upravljanja pomoću računara, tj. utvrditi podsisteme sa jasnim autohtonim funkcijama i njihovom komunikacijom unutar integralnog sistema i u tehnickom i ekonomskom smislu izabrati najracionalniji nacin prenosa podataka do centralnog racunara.
Izborom načina organizovanja sistema upravljanja pomoću računara nameće se i pitanje uključivanja tovljača sa malim jatima pilića. Ovo pitanje ima bitnu komponentu: u kojoj meri tov pilića, u organizaciji nekog tovljača, može da podnese ulaganja u integralni sistem upravljanja. Izgleda logično da je sitnom tovljaču potreban sistem upravljanja pomoću računara ograničenih funkcija, s tim da je povezan sa sistemom upravljanja na višem nivou da bi koristio neke usluge (zdravstvena zaštita, laboratorija). U svakom slučaju to je poseban proračun i može se rešiti izradom prethodnog idejnog projekta integralnog sistema upravljanja pomoću računara.
Treba istaći i najbitnije za izbor funkcija sistema upravljanja i načina njegove organizacije: to je pitanje uloge sistema u održavanju kvalitetne proizvodnje sa zahtevima standarda iz porodice 1S0 9000. Kako sistem upravljanja pomoću računara jača kontrolu tova i omogućuje upravljanje tovom na osnovu objektivnih pokazatelja (olakšava primenu znanja u tovu pilića) , to je jasno da je ostvarenje kvalitetne proizvodnje znatno veće primenom sistema upravljanja pomoću računara. Drugim rečima, sistem upravljanja Pomoću računara svojim funkcijama direktno podržava zahteve standarda 1S0 9000.