Svinje nam daju znatne količine svinjskih produkata (mesa i masti) koji su neophodni za ishranu ljudi. U ovom pogledu svinje stoje ispred svih ostalih vrsta domaćih životinja. One se odlikuju velikom plodnošću, brzim stasavanjem za priplod, brzim porastom, dobrim iskorišćavanjem hrane, velikom klaničnom težinom koja može ići i preko 86% od žive vage, izvanrednom sposobnošću da nagomilavaju velike količine sala i vrlo ukusnog mesa. Koliko od navedenih produkata i kakvog kvaliteta će dati svako pojedino grlo zavisi u prvom redu od rase, porekla, odnosno svojstva roditelja koja se prenose na potomstvo, pravilne ishrane i nege svinja. Ishrana igra izvanrednu važnu ulogu i od toga kako se svinje hrane u velikoj meri zavise koristi koje će nam dati. To znači da svinje treba pravilno hraniti da bi uspeh u ovom pogledu bio što veći.
Pravilna ishrana svinja sastoji se u tome da se svinjama daje uvek prema težini, starosti i svrsi za koju su namenjene dovoljne količine hrane potrebne za pravilan porast, odnosno tovljenje ako se radi o tovnim grlima. Za ishranu svinja treba koristiti u prvom redu razne otpatke koji se mogu upotrebiti za ovu svrhu, kao i ona hraniva koja se brzo kvare i koja se ne mogu tako dobro iskoristiti za neku drugu svrhu, a to su obično jeftina hraniva kojih svako domaćinstvo ima u većim ili manjim količinama. Skuplja hraniva, kao što su zrnasta i druga treba koristiti samo kao dodatak ostalim jeftinijim kako bi se podmirile potrebe organizma za porast naročito kad se radi o mladim grlima koja rastu, krmačama koje ddje prasad i svinjama u tovu da bi se što pre i brže utovile.Naročitu pažnju treba posvetiti ishrani mladih grla koja rastu. Ako ona usled slabe ishrane zakržljaju u mladosti neće moći kasnije da to nadoknade i pored poboljšanje ishrane, niti će moći dati one koristi koje bi inače dala da su pravilno hranjena od dolaska na svet. Da bi se prasad pravilno razvila u utrobi majke treba suprasne krmače pravilno hraniti i negovati, a kad se oprase kshranu podesiti prema potrebi krmače vodeći računa o broju prasadi kako bi mogle da luče dovoljnu količinu mleka, koje je neophodno prasićima za pravilan razvoj.
Naročitu pažnju treba posvetiti ishrani mladih grla koja rastu. Ako ona usled slabe ishrane zakržljaju u mladosti neće moći kasnije da to nadoknade i pored poboljšanje ishrane, niti će moći dati one koristi koje bi inače dala da su pravilno hranjena od dolaska na svet. Da bi se prasad pravilno razvila u utrobi majke treba suprasne krmače pravilno hraniti i negovati, a kad se oprase kshranu podesiti prema potrebi krmače vodeći računa o broju prasadi kako bi mogle da luče dovoljnu količinu mleka, koje je neophodno prasićima za pravilan razvoj.
Varenje i iskorišćavanje hrane u svinjskom organizmu
Hrana koju svinja pojede dolazi u organe za varenje (želudac i creva) i tu se pod uticajem pljuvačke, raznih stomačnih i crevnih sokova, bakterija (sitnih golim okom nevidljivih bića) i infuzorija (nevidljivih životinjica) razlaže na svoje sastavne delove — pojedine hranljive sastojke. Svareni delovi ovih sastojaka usisavaju se i dolaze u limfu i krv, koje ih raznose po celom organizmu, i služe za ishranu organizma, tj. za stvaranje telesne toplote, krvi, mišića (mesa), sala (masti) kostiju, kože, dlake itd. Nesvarene delove životinje izbacuju u vidu izmeta. Svinja je, prema tome, neka vrsta mašine koja različita biljna i životinjska hraniva pretvara u svinjske produkte: meso i salo.Varenje i iskorišćavanje hrane u svinjskom organizmu vrlo je raznoliko i zavisi od različitih uslova, a u prvom redu od vrste i pripreme hraniva koja se daju svinjama. Svinjama treba davati u prvom redu lako svarljiva hraniva, koja treba za tu svrhu što bolje pripremiti, kako bi varenje bilo brže i potpunije. Ovo je potrebno radi toga što svinjski organi za varenje nisu podešeni za varenje teško svarljivih hraniva (slame, sena, kukuruzovine itd.) u većim količinama. Njihovi organi za varenje su mnogo kraći nego kod preživara (goveda, ovaca i koza) i hrana se u njima zadržava kraće vreme. Dok se hrana u organima za varenje kod preživara zadržava 3-4, a kadkada i do 7 dana, dotle se u organima svinja zadržava samo oko 36 časova.
Koji sastojci su bitni u ishrani svinja
Sve vrste hraniva koja se upotrebljavaju za ishranu svinja i ostalih domaćih životinja, pa i samog coveka sastoje se iz organskih i neorganskih materi]a, vode i vitamina. Organske materije zovu se tako jer ih sagorevaju samo živi organizmi. Tu spadaju belančevine (nazvane tako po belancetu jajeta u kojem ih ima dosta,) masti (ulja) i ugljeni hidrati sećer, skrob i dr.) Neorganske materije su razne soli i drugi mineralni sastojci (kreč, fosfor, gvožđe i td) Voda je svima dobro poznata i.ona je neophodno potrebna za opstanak života. Vitamini su materije ko]e u neophodne za normalan razvoj i opstanak životinjskog organizma.
Belančevine su najvažniji saetojakhranivajersluže za stvaranje mišića (mesa), tj. za porast životinje. Njih ne mogu za ovu svrhu da zamene drugi hranivi sastojci (masti i ugljeni hidrati), dok one mogu da zamene i masti i ugljene hidrate. Drugim rečima to znači da se belančevine u životinjskom organizmu mogu stvarati samo od biljnih i životinjskih belančevina. Međutim, masti se stvaraju samo od biljnih n životinjskih masti već i od ugljenih i belančevina, a ugljeni hidrati mogu se stvarati od masti i belancevina.
Belancevine su osobite važnosti za mlada grla jer ona brzo rastu, a porast bez belančevina je nemoguć. Ako prase ne dobije u hrani potrebnu količinu svarljivih belančevina onda ono neće moći da se pravilno razvije nego će zakržljati Isto tako belančevine su od velike važnosti za krmače koje doje prasiće ili koje su suprasne jer su neophodne za stvaranje mleka odnosno za pravilan razvoj prasića u utrobi krmače. Ako krmača ne dobije dovoljnu količinu svarljivih belančevina ona neće moći da luči onu kolicinu mleka koju bi inače lučila.
Kod starijih grla potrebe u belančevinama su manje i to uglavnom za stvaranje krvi i obnovu tkiva ko]a se troše, kod suprasnih krmača one su potrebne za porast prasadi u utrobi kod priplodnih nerastova za stvaranje spererme (muškog semena).
Količina belančevina je različita u raznim vrstama hraniva. Neka od njih su bogata belančevinama i zovu se jaka, snažna, krepka i koncentrovana hraniva, druga su siromašna i zovu se slaba, nli kabasta (voluminozna) hraniva.
Najviše svarljivih belančevina sadrži brašno od sušene krvi ^oko 70%), brašno od mesa (oko50%) i riblje brašno (oko 45%) Zrnevlje soje, graška, pasulja, graorice, razne uljane pogače od suncokreta, lanenog semena, bundeva, repice) sadrže 15—30% svarljivih belančevina; kukuruz, ovas, ječam, raž i mekinje 6—12%; puno ali posno mleko sadrži 4—7%, a surutka oko 1% belančevina. Najsi romašniji u svarljivim belančevinama su kukuruzovina, slama, stočna repa, čičoka, krompir. Kod njih se procenat svarljivih belančevina kreće od 0,5—3%.
Životinja nije u mogućnosti da od primljene količine svarljivih belančevina obrazuje isto toliku količinu belančevina tela ili mleka nego manje. Od 100 grama primljenih svarljivih belančevina obrazuje ona svega 60—75 grama vlastitih belančevina mesa ili mleka.
Svinje, a naročito prasići, najbolje vare i iskorišćuju one belančevine koje se nalaze u hranivima životinjskog porekla. kao što su; mleko, mlečni otpaci, brašno od krvi, brašno od mesa i riblje brašno. Stoga prasićima treba prvenstveno dati ova hraniva a od hraniva biljnog porekla: prekrupu ječma, ovsa, mladu detelinu, lucerku i travu.
Masti (ulja) igraju sporednu ulogu u ishrani svinja, jer se svinjsko salo stvara uglavno od raznih ugljenih hidrata (šećera, skroba i td.), koji se nalaze u zrnastim i drugim hranivima. Pošto nedostatak masti u svinjskoj hrani ne utiče štetno na porast i tovljenje svinja, to nije ni potrebno voditi mnogo računa o njenom sadržaju u pojedinim hrani-ima koja se daju svinjama.
Količina masti i ulja je različita u pojedinim hranivima. U zelenoj hrani, detelini, lucerki, krompiru, stočnoj repi, bundevama.i dr. stočnim hranivima ima ih svega 0,1—1%. Nešto više ih ima u zrnastoj hrani: kukuruzu, ječmu, ovsu i to 3—6%. Riblje brašno i brašno od mesa ima 5—15%, dok seme uljanih biljaka (suncokreta, lana, bundeva.repice) sadrži do 45% masti.-odnosno ulja.
Ugljeni hidrati su najjevtiniji hranjivi sastojak za ishranu svinja, a naročito za tovljenje. Oni se nalaze u većoj ili manjoj količini u svima vrstama hraniva koja dolaze u obzir za ishranu svinja kao što su: kuhinjski otpaci, paša, stočna repa, žir, bundeve i t. d. Njihov značaj je u tome što služe za stvaranje svinjskog sala koje se nagomilava između mišićnih vlakanaca a ispod kože (slanina). Pored toga oni služe za stvaranje potrebne toplote u organizmu, u kome vlada stalna temperatura sa malim promenama, kao i za stvaranje radne snage (energije) koja se troši za kretanje svinje i rad pojedinih, organa.
Postoje različite vrste ugljenih hidrata. Neke od njih, kao što su razne vrste šećera (voćni, grožđani) i skrob, svinjski organizam lako vari i dobro iskorišćava. Oni se nalaze u većim količinama u raznom voću, zrnastim i krto lastim hranivima, kao što su: kukuruz, ječam, krompir, repa, bundeve i t. d. Druge, kao što su sirova vlakna koja se nalaze u zdrvenjenim biljnim delovima: slami, senu, kukuruzovini, suvom lišću i t. d., svinjski organizam teško vari i vrlo slabo iskorišćava. Stoga ova hraniva obično i ne dolaze u obzir za ishranu svinja, sem dobro spremljenog sena od mlade lucerke i deteline, koje se može upotrebiti u manjim količinama za ishranu svinja, naročito
ako se samelje.
Pojedina hraniva sadrže različite količine ugljenih hidrata. Tako, zrnasta hraniva sadrže 40—70%, mahunasti plodovi 20—50%, uljani plodovi 10—20%, krompir 15—25%, zeleni biljni delovi 5 — 10%, mleko (puno i oplavljeno) i surutka 4—5% svarljivih ugljenih hidrata.
Mineralne materije sačinjavaju onaj deo koji ostaje u obliku pepela kad se neko hranivo sagori. Ove materije igraju u životiljskom organizmu važnu ulogu. One su neophrdne za održavanje života, dobrog zdravlja, normalno raz viće i razmnožavanje životinja. Sem toga one igraju značajnu ulogu u varenju hrane, normalnom funkcionisanju nerava i mišića, oplođavanju, stvaranju krvi, kostiju, gleđi zubi, radu pojedinih žlezda i t. d.
Od mineralnih materija najvažniju ulogu imaju kalcium, fosfor, natrium i kalium. Natriuma i kaliuma ima u hranjivima u dovoljnim količinama, dok kalciuma i fosfora obično nema. Usled toga pri ishrani svinja treba se postarati da se ove mineralne materije dodaju ako ih nema u dovoljnoj kodičini u obroku. Za ovu svrhu najpodesnije je dobro koštano brašno koje se kupuje u trgovinama, a može se proizvesti i u domaćinstvu tucanjem ili mlevenjem dobro očišćenih, poparenih u vreloj vodi i na vatri dobro opaljenih kostiju, tako da se otstrani koštana srž, odnosno mast.
Naročito je značajna uloga kalcija i fosfora za mlada grla koja rastu kao i za suprasne krmače i one koje doje prasad. Ova važnost dolazi usled toga što ove materije služe pored ostalog i za stvaranje kostiju koje se u ovom dobu dosta brzo razvijaju, a kod krmača za stvaranje mleka. U nedostatku ovih materija pojavljuju se poremećaji u porastu i bolest poznata pod imenom rahit (rahitis) koja prouzrokuje krivljenje nogu kod mladih grla ili kičme kod suprasnih krmača usled. nedovoljne čvrstine kostiju.
U hranivima se nalaze različige količine kalcija i fosfora. Zelene leptiraste biljke a naročito njihovo seno (lucerka, detelina, graorica i dr.) sadrže dosta kalcijuma i fosfora; zrnevlje žitarica ovsa, ječama i kukuruza) i njihovo brašno i mekinje sadrže dosta fosfora, a malo kalcijuma. U korenastim biljkama (repi, mrkvi i dr) ima dosta kalijuma i natriuma a vrlo malo kalcijuma i fosfora.
Vitamini su vrlo složena jedinjenja koja ne hrane životinju ali koja su od izvanredno velikog značaja za životinjski organizam. Oni su nešto bolje proučeni tek u novije vreme jer se o njima pre 50 godina nije ništa znalo. Danas se pouzdano zna da su neophodni za pravilan porast i dobro zdravlje kako čoveka tako i svih životinja, a naročigo mladih. Bez njih životinje ne mogu da rastu i da se pravilno razvijaju, obolevaju od raznih opasnih bolesti koje često mogu prouzrokovati uginjavanje. Dosada je pronađeno i proučeno više vitami na od kojih svaki ima svoj naziv i svoju ulogu. Vitamini se označaaaju velikim slovima latinske azbuke. Od njih su najvažniji sledeći: A B, C, D, E.
Vitamin A omogućava pravilan porast mladunčadi i reguliše pravilan promet mineralnih materija. Sem toga on štiti organizam od oboljenja očiju (noćnog slepila) i reguliše rad sluzokože.
Vitamin B, kojih ima nekoliko,, štite organizam od opasne nervne bolesti „beri-beri“, obolenja kože (pelagre), a sem toga postiču porast i utiču povoljno na iskorišćavanje hrane u životinjskom organizmu,
Vitamin C štiti organizam od opasne bolesti „skorbut“ koja se pojavljuje često kod ljudi kad se hrane duže vremena konzerviranom hranom. Prvo se pojavi malaksalost (anemija), zatim nastaje oticanje i krvarenje desni, ispadanje zuba, obolenje zglobova i kože, krvarenje pod kožom, poremećaj u prometu mineralnih materija i, najzad, smrt.
Vitamin D štiti organizam od opasne bolesti rahitisa (rahit) koja nastaje usled nedostatka ili poremećaja prometa kalcijuma i fosfora. Prvo se pojavljuje oticanje zglobova. a potom slabljenje i krtost kostiju koje se krive a može doći i do lomljenja (kosti nogu, kičme i td.)
Vitamin E štiti organizam od neplodnosti. Ako ovog vitamina nema u dovoljnoj količini pojavljuje se smanjivanje plodčosti što može dovesti do potpune jalovosti. Većina navedenih vitamina nalaze se u priličnim količinama u paši, zelenoj nekošenoj travi, lucerki, detelini, dobrom senu, mleku klicama i ljuskama zrnevlja.
Kuvanjem hraniva vitamini se delimično uništavaju, a pri dužem kuvanju mogu se sasvim uništiti. Zato se za ishranu svinja ne preporučuje kuvanje hraniva sem nekih, i to radi poboljšanja ukusa (krompir) ili povećanja svarljiposti zrnevlje leptirastih — mahunastih — biljaka, bundeve). Davanje hraniva bogatih u vitaminima neophodno je potrebno svima grlima a naročito onim koja rastu, jer će od toga zavisiti njihov pravilan razvoj i dobro zdravlje.
Voda je za život i pravilan porast svih živih bića pa i svinja neophodna. Ona omogućava pravilno varenje i iskorišćavanje hrane, pravilan rad pojedinih organa i sve druge procese (fiziološke radnje) koji se odigravaju u živom organizmu. Bez nje je opstanak života nemoguć. Nalazi se, u većim ili manjim količinama, u svim vrstama hraniva. Pri sušenju hrane ona isparava
Zelena hraniva sadrže vrlo mnogo vode. Tako zelena trava’ lucerka, detelina i td. sadrže 70—90%, a krompir, stočna repa‘ bundeva i čičoka 75—80G)/0 vode. Zrnevlje, mekinje, seno, slama i druga hraniva koja se mogu duže čuvati sadrže vode 10 -16%
Telo mršave svinje ima oko 55%, a ugojene oko 41% vode. Hranu koja se daje svinjama ne treba mnogo razvodnjavati, jer one nisu u mogućnosti da takvu hranu potpuno iskoriste, ali hrana ne treba da bude i suviše suva. Najbolje je davati im hranu zamešanu čistom vodom u vidu guste kaše. Pored toga svima svinjama treba uvek davati da piju koliko hoće čiste, sveže i umereno tople vode. Suviše hladna voda deluje štetno na organe za varenje.