Ishrana svinja se donekle razlikuju od ishrane preživara (goveda, ovaca i koza.) Dok preživari mogu dobro da iskoriste za svoju ishranu i suve biljne delove kao što su seno, slama, pleva, kukuruzovina i dr., / dotle svinje to nisu u stanju, izuzev manjih količina sena od mlade lucerke i deteline koje je najbolje davati samleveno. Međutim, svinje dobro iskorišćavaju sočne biljne delove: pašu, stočnu repu, bundeve, krompir, zrnastu hranu i td.
Najvažnija hraniva za svinje jesu: mlečni i kuhinjski otpaci, paša, zelena lucerka i detelina, stočna i šećerna repa, bundeve, zapareni krompir, čičoka (topinambur), žir (svež i sušen), džibra i komina, kukuruz, ječam, ovas, heljda, soja, grašak, bob, mekinje, riblje brašno, brašno od mesa i krvi i, najzad, mineralni sastojci od kojih su nijvažniji koštano brasno, stočna kreda i kuhinjska so.
Za ishranu svinja treba u prvom redu koristiti one vrste hraniva koja imamo, odnosno koja sami proizvodimo u gazdinstvu, a koja se ne mogu tako dobro iskoristiti za neku drugu svrhu. Sva hraniva za svinje možemo svrstati u sledeće grupe: sočna, gruba, zrnasta, industrijski otpaci, hraniva životinjskog porekla, i kombinovana.
Prema bogatstvu u hranivim materijama odnosno prema hranivosti pojedinih hraniva možemo ih podeliti u dve grupe:
1) kabasta, volumiozna ili gruba i
2) snažna (krepka), jaka ili koncentrovana.
U prvu grupu spadaju sva ona hraniva koja imaju veliku zapreminu a malu hranivu vrednost kao što su, slama, pleva, slabo seno, zeleni biljni delovi, krompir, repa, silaža, razni fabrički otpaci koji sadrže veliki procenat vode (sirovi rezanci, džibra, pivski treber i td.), kuhinjski otpaci i td.
U drugu grupu spadaju sva ona hraniva koja imaju mali procenat vode, a dosta svarljivih hranjivih materija. Ovde spadaju razne uljane pogače, zrnasta hraniva, mlinski otpaci, hraniva životinjskog porekla, (brašno od mesa, krvi, riblje brašno i td). suvi fabrički otpaci, (suvi rezanci, suvi treber itd).
1) Sočna hraniva
U ovu grupu spadaju: zeleni biljni delovi, paša, krompir, repa, mrkva, cvekla, bundeve, čičoka, silaža itd. Sva ova hraniva odlikuju se velikim sadržajem vode (70—92°/0), priličnom količinom ugljenih hidrata (skroba i šećera), malim sadržajem belančevina, masti i meneralnih materija. Ona su lako svarljiva i bogata u vitaminima A, B i C. Pošto ova hraniva sva gazdinstva mogu da proizvode u prilično velikim količina to ona u ishrani svinja, naročito priplodnih, igraju izvanredno veliku ulogu.
Zeleni biljni delovi su vrlo dobro hranivo za svinje, naročito za mlada i priplodna grla. Njih treba za ovu svrhu koristiti u prvom redu dok su biljke mlade, jer je tada njihova hranljiva vrednost najveća. Čim ostare biljni delovi se zdrvene i svinje ih onda teško mogu iskoristiti za svoju ishranu. Izuzetak od toga čini detelina, lucerka i esparzeta, koje svinje mogu iskoristiti za ishranu i kad se mlade pokose i osuše kao seno.
Od naročito velikog značaja za ishranu svinja su kod nas mlada crvena detelina (narod je zove „trojka ,trogotka“ ili „kravljača”) kao i sve druge vrste detelina (bela, švedska i inkarnatska) i lucerka, bilo da se daju svinjama nakošene u svežem stanju ili da ih svinje pasu. za ovu svrhu najbolje je upotrebljavati ih pre cvetanja. I svaka druga dobra paša na livadi ili pašnjaku, kao i mnogi drugi zeleni biljni delovi, naročito otpaci raznog povrća i zrelog voća su dobra hraniva za svinje. Dobra paša i dovoljne količine ukusne zelene hrane mogu za pojedine kategori|e svinja (odraslija nazimad i priplodne krmače koje ne doje prasad) u toku leta i jeseni da budu skoro jedina hrana, jer u njima ima dovoljno hranljivih sastojaka za pravilan razvoj i održavanje njihovog organizma u priplodnoj kondiciji.
Zeleni biljni delovi dejstvuju vrlo povoljno na pravilan razvitak svinjskog organizma i na varenje hrane. oni sadrže pored ostalih hranljivih sastojaka koje svinja može lako da iskoristi i razne vrste vitamina koji su, kao što je rečeno, neophodni za pravilan razvoj i dobro zdravlje svinja. Stoga u toku leta i jeseni svinjama treba davati što više zelenih hraniva, naročito onih koja se ne mogu osusiti i sačuvati za zimu, kao što su: vreže od bundeva, lišće stočne i šećerne repe, razno povrće koje se ne može prodati i potrošiti, otpaci od povrća, crvljivo voće itd.
Paša je za svinje, naročito za mlada n i prialodna grla, od izvanredno velnkog značaja. Danas se upravo ne može ni zamisliti uspešno odgajivanje svinja bez njihovog držanja na paši. Na njoj se mlada i priplodna grla, pored toga što se hrane zelenim biljnim delovima, koje svinje lako vare i dobro iskorišćavaju, kreću na slobodnom i čistom vazduhu. Ovo kretanje neobično povoljno utiče na razviće i rad poJedinih važnih organa (srce, pluća, jetru i td.), mišića, na povećanje apetita, a naročito povoljno utiču na zdravlje životinja.
Kod krmača ispaša i kretanje na pašnjaku utiču povoljno i na povećanje mlečnosti i na dužu upotrebljivost za priplod. Isto tako nerastovi koji se drže na paši bolje bukare, daju bolju prasad i veći broj i duže ostaju sposobni i upotrebljivi za priplod. S toga je držanje svnnja na paši (izuzev onih koje su stavljene u tov), kad god to vremenske prplike dozvoljakaju, izvanredno korisno. Čak i na sasvim mlade prasiće jedan do dva sata dnevnog kretanja na paši zajedno sa krmačom utiče vrlo povoljno na njihov porast i zdravlje. Na paši svinje su izložene blagotvornom dejstvu sunčanih zrakova koji povoljno deluju ne samo na zdravlje životinje već i na promet mineralnih materija u životinjskom organizmu, naročito kalcijuma i fosfora.
Pašu treba koristiti ne samo za grla koja su namenjena za priplod već i za ona koja su namenjena za tovljenje. Sve do stavljanja u tov ishrana i kretanje na paši koriste, jer se takva grla docnije brže i lakše tove. Sem toga, ishrana na paši je najjeftinija.
Krompir je dobro hranivo za svinje, naročito za tovljenje. Sadrži oko 20% skroba koga svinje dobro vare i iskorišćavaju. On ima gorak ukus koji se nalazi u ljuskama a koji se kuvanjem ili zaparivanjem u brzoparnim kazanima za zaparivanje krompira može otstraniti. Za ishranu starijih svinja može se u manjim količinama upotrebiti i svež krompir koji treba dobro oprati od zemlje. Najbolje je davati ga ukuvanog ili zaparenog.
Repa stočna, postrna(turneps) polušećerna i šećerna, mrkva, cvekla i bundeve su dobra hraniva za svinje naročito u toku zime kad nema drugih sočnih hraniva. Radi velikog sadržaja vode njihova hraniva vrednost nije velika ali i pored toga velikog značaja za ishranu, naročito priplodnih svinja, uticu povoljno na varenje ostalih hraniva, a.prema ispitivanjima akad. Kulagina utiču i na povecanje plodnosti krmača Treba ih davati svinjama u svežem stanju, dobro očišćene; odnosno oprane, dok je postrnu repu i bundeve dobro prethodno prokuvati.
Čičoka je biljka koja po izgledu stabla i lišća liči
na suncokret, a po krtolama koje obrazuje u zemlji slicna je koompiru. Ove krtole su dobra hraniva za svinje. mogu se davati svinjama izvađene ili ih svinje rijući vade i jedu.
Čičoka se sadi po ritovima i drugim zemljistima koja se ne mogu iskoristiti za drugu svrhu. Jednom posađena godinama se sama razmnožava jer svinje nikad :ne uspeju da povade sve krtole. Svinje je mogu koristiti u toku cele godine
kadgod nema velikog snega.
Silaža dobro spremljene u prvom redu od zelenih leptirastih biljaka (lucerke Deteline, soje grahorice, graška itd), bundeva i kuvanog krompira je dobra hrana za svinje. Silaža od kukuruza, suncokreta, sudanske trave. sirka dolazi u pogledu vrednosti za ishranu svinja iza gilaže od leptirastih biljaka. Svinje se moraju postepeno navikavati na ishranu silažom. Posle hranjenja silažom korita treba dobro očistiti, oprati i osušiti. Pošto silaža sadrži dosta kiseline to treba svinjama dok se hrane silažom davati oko 20 grama stočne krede dnevno na glavu radi neutralisanja kiseline u želudcu. Silaža je bogata U vitaminima i lako svarljivim hranljivim materijama. Ona povoljno utiče na varenje hrane. Radi ovoga silaža je u manjim količinama dobro hranivo za sve kategorije svinja a naročito za suprasne krmače i one koje doje prasad. Suprasnim krmačama pri kraju bremenitosti treba davati samo male količne prokuvane silaže.
Svinjama se mogu davati sledeće količine socnih hraniva dnevno na glavu: suprasnim koje doje prasad i drugim krmačama repe, cvekle, mrkve i bundeva do 8 kg krompira čičoke i silaže do 4 kg. a u drugoj polovini brmenitosti repe i krompira do 6 kg. silaže do 3 kg. dnevno na glavu, odraslim svinjama u tovu repe do 10 kg. krompira do 16 kg.
silaže do 4 kg. a silaže od krompira do 10 kg. nerastovima repe do 5 kg. krompira do 4 kg a silaže do 2 kg. a prasićima do 2 meseca 0,4 kg repe, i 0,3 krompira, do 4 meseca
2 i 1 kg; a starijim do 6 kg. repe, 3 kg krompira i 1 kg. silaže.
U grupu sočnih hraniva mogu se ubrajati i razni fabrički otpaci koji sadrže mnogo vode kao što su: sirovi rezanci, džibra, sirovi pivarski treber itd. O njima će biti govora kasnije.
2) Gruba ili kabasta hraniva
U ovu grupu spadaju: seno, slama. pleva, lisnik itd. Ova hraniva nisu podesna za ishranu svinja jer sadrže veliku količinu celuloze (drvenasta materija), koju svinje slabo vare i iskorišćuju. One mogu jedino u manjoj meri da iskoriste dobro spremljeno seno od mladih leptirastih biljaka, naročito od lucerke, deteline, graška i esparzete pogotovo ako se daje samlevena.
Seno od navedenih mladih pokošenih biljaka koje je dobro spremljeno sadrži dosta belančevina, mineralnih materija i vitamina A iD. Zbog toga je ono dobro hranivo za sve kategorije svinja za vreme zime. Može se davati celo jer se svinje postepeno naviknu da ga i ovakvog jedu ali je mnogo bolje davati ga samlevenog. Za ovu svrhu postoje posebni mlinovi zvani čekićari.
Prema ispitivanjima koja su vršena za vreme rata u Sovjetskom savezu mogu se svinje dobro utoviti sa senom lucerke i deteline, silažom i krompirom, uz mali dodatak zrnastih hraniva. U ovim ogledima 87, 5% od ukupne težine obroka sačinjavali su brašno sena (20.9%), silaža (33,7%) i krompir (32,9%) a samo 12,5% snažna hraniva. Priplodnim svinjama može se davati sena od 1—2-, 5 kg. prema starosti, a prasićima 100 grama do 1 kg prema starosti.
Samleveno seno treba 1/2 do 1 čas pre davanja svinjama preliti vrućom vodom u koritu koje potom treba pokriti slamom a pre davanja svinjama pomešati sa zrnastim ili drugim jakim hranivima.
3) Zrnasta hraniva
U ovu grupu hraniva ubrajamo: kukuruz, jecam, ovas, sirak, proso. Zrnevlje leptirasti biljaka i drugo. Ova hraniva igraju izvanredno vaznu ulogu u ishrani svinja, narocito tovljenju, jer sadrze velike kolicine skroba ( 70%) koga svinje dobro iskoriscuju za stvaranje sala, sadrze prilicne kolicine svarljivih belancevina(8-16%) masti (2-8%) i mineralnih materija (1,5- 4% ).
Kukuruz je kod nas u mnogim krajevima glavno hranivo za svinje, naročito za tovljenje. On je naročito podesan za tovljenje svinja koje daju velike količine masti, kao što je to slučaj sa mangalicom. Može se upotrebiti za ishranu tih kategorija svinja, ali pošto postiče na tovljenje i pošto je prilično siromašan u belančevinama, priplodnim svinjama, a naročito mladim grlima i priplodnim krmačama treba ga davati u manjim količinama (oko 1/2 od količine snažnih hraniva). Najbolje je davati ga prekrupnjenog jer ga tako svinje bolje iskorišćuju. Za ishranu svinja bolji je žuti kukuruz pošto on sadrži dosta vitamina A i D. Svinje hranjene kukuruzom daju mekanu slaninu.
Ječam je dobro hranivo za svinje naročito za tovljenje svinja za bekon jer se dobija dobar kvalitet i čvrsta slanina. On je dobro hranivo i za prasad kojim treba Davati cela zrna kako bi se navikla od malena da hranu žvaću. Odraslim grlima treba ga davati prekrupnjenog. Sličan ječmu je proso.
Ovas je odlično hranivo za mlada grla, suprasne krmače, one koje doje prasad i nerastove. On naročito povoljno utiče na polnu sposobnost nerastova. Njega u ovom pogledu može zameniti proso, U vreme bukarenje krmača preporučljivo je davati nerastu 1—1,5 kg prekrupe ovsa, odnosno prosa dnevno.
Zrnevlje leptirastih (mahunastih) biljaka (grašak, grahorica, soja bob, lupiia, )odlikuje se velikim bogastvom u svarljivim belančevinama (15-30 %) Ovo zrnevlje je izvanredno dobro hranivo za mlada grla koJa rastu i krmače koje doje prasad, samo se mora davati u manjim količinama jer izaziva zatvor. Za ishranu svinja najpodesnije je zrnevlje soje, boba i graška. Mladim grlima daje se dnevno 0,250 kg a odraslim grlima u tovu do 2 kg dnevno. zrnevlje treba davati kuvano jer ga tako svinje bolje iskorišćavaju.
Žir je u pogledu hranjivosti približno duplo slabiji nego zrnevlje žitarica. On se uglavnom upotrebljava za ishranu svinja u tovu u pripremnom periodu a može se koristiti za ishranu priplodnih svinja, naročito nazimadi. U obzir dolaze bukov (bukovica) i hrastov žir. Prvi je bolji jer sadrži više masti a manje gorkih sastojaka. Svinjama koje se hrane žirom treba svakodnevno davati sočnih hraniva (repe, silaže, zelenih hraniva itd) jer žir izaziva zatvor.
Pored toga treba im davati dovoljno sveže, čiste i ume- reno tople vode. Onim grlima koja još nisu završila porast treba pored žira davati i onih hraniva koja sadrže dosta svarljivih belančevina koje su potrebne za porast. Svinje se mogu hraniti žirom bilo da se u jesen i početku zime drže u šumi gde sakupljaju žir ili da se ovaj sakuplja i onda daje u oboru. Žir se može i sušiti i na taj način čuvati za zimu ili proleće. Daje se ceo ili prekrupljen u smesi sa drugim hranivima. Dobro je ljuske ostraniti jer one sadrže gorke sastojke Na ishranu žirom svinje treba navikavati postepeno. Odraslim grlima može se davati do 2 kg suvog i do 6 kg sirovog žira.
Divlji kesten se može upotrebljavati za ishranu svinja u smesi sa drugim hranivima, jer ga samog obično ne jedu. Kesten treba ujesen prikupiti, osušiti i čuvati za zimu. Pre davanja svinjama treba ga istucati i potapanjem u vodu ostraniti ljuske jer one sadrže gorke sastojke. Ovako spremljeni kesten može se davati u manjim količinama bez štetnih posledica. Ako se hoće davati veće količine onda se mora prethodno odstraniti gorak ukus. Kesten se izgnječi ili prekrupi a zatim zapari ili kuva i onda ispira jedan dan u tekućoj vodi ili ako ove nema u 5—6 voda u toku dana. Pošto izaziva zatvor treba ga davati na isti način kako je rečeno za žir.
4) Fabrički otpaci
Ovde spadaju svi otpaci koji se dobijaju pri fabričkoj preradi poljoprivrednih proizvoda a koji se mogu upotrebiti za ishranu svinja. U takve otpatke spadaju mekinje i paspalj koji se dobijaju mlevenjem žitarica u mlinovima (pšenice, kukuruza, ječma, raži i td.). Ovi otpaci sadrže prilične količine belančevina i fosfora ali zato malo kalcija, ukusni su i povoljno utiču na varenje hrane.
Najvažnije su pšenične mekinje (trice) koje su izvrsno hranivo za suprasne i oprašene krmače kojima se može davati 40—50% od težine snažnih hraniva u obroku, prasićima 20—25%, tovnim grlima do 30%. Naročito se preporučuje mekinje davati svinjama u početku tova. Ražene mekinje su slabije nego pšenične i daju se za polovinu manje nego što su navedene količine za pšenične mekinja. U mlinovima se može skupiti izvesna količina paspalja koji je u pogledu hranljivosti i upohrebljivosti za ishranu svinja različite vrednosti što zavisi od njegovog sastava. Ako je dobar može se upotrebiti za ishranu svinja i to približno u istim količinama kao i ražene mekinje. Svinjama ne treba davati buđave i pokvarene mekinje.
U fabričke otpadke podesne za ishranu svinja spadaju i uljane pogače koje se dobijaju kao otpadak prilikom ceđenja ulja (zejtina iz semena uljanih biljaka suncokreta, lana, uljajne repice, semena bundeva itd.). Kod nas zasada najviše dolaze u obzir uljane pogače od suncokreta, uljajne repice i soje. Ove pogače dobijaju se presovane u obliku pogača ili samlevene u obliku prekrupe— šrota.
Njihov kvalitet prilično varira (menja se) i zavisi uglavnom od vrste semena od koga potiču i od načina ceđenja ulja. Uljane pogače koje se dobijaju prilikom ceđenja ulja presovanjem bolje su od onih koje ostaju vađenjem ulja pomoću raznih rastvarača/ (ekstrakcijom). Ovi otpaci odlikuju se znatnim sadržajem svarljivih belančevina. Sadržaj masti kreće se kod pogača dobivenih presovanjem od 8—12J/0, a kod šrota dobivenog ekstrakcijom od 1—3%. Radi bogatstva u svarljivim belančevinama ove pogače su izvrsno hranivo za mlada grla kako ona koja će se upotrebiti za priplod tako i ona koja će se toviti, za suprasne krmače i one koje doje prasad kao i za priplodne nerastove u vreme kad vrše bukarenje. Odraslim grlima može se davati uljanih pogača od suncokreta, lana i soje 0,5—1,5 kg. na glavu ili oko ¼ od ukupne količine snažnih hraniva u obroku. Suprasnim krmačama i onim koje doje prasad 0,2—0,5 kg. prasećima 100 – 200 grama, a nazi madima 200—300 grama dnevno na grlo. Pogače od semena pamuka, uljajne repice treba davati u nešto manjim količinama.
Za ishranu svinja upotrebljavati samo dobre uljane pogače koje nisu plesnive ni pokvarene. Naročitu pažnju obratiti na pogače koje se daju priplodnim krmačima i prasićima. Uljane pogače treba da se pre davanja svinjama dobro izdrobe i pomešaju sa drugim snažnim hranivima. Drobljenje vršiti najviše 5 — 6 dana pre davanja jer razdrobljene uljane pogače lako upijaju vlagu iz vazduha i brzo se kvare pogotovu ako se drže u vlažnim prostorijama. Zato ih treba čuvati u suvim i dobro provetrenim prostorijama.
Otpaci pri proizvodnji alkohola mogu se upotrebiti za ishranu svinja. Od ovih otpadaka dolaze u obzir: sladne klice, pivski kom ili treber, pivski kvasac i džibra. Sladne klice sadrže prilično svarljivih belančevina i mogu se upotrebiti za ishranu mladih grla kojima se može davati 0,2 —0,4 kg. na dan, suprasnim i oprašenim krmačama 0,2—0,6 kg., a tovnim grlima oko 1 kg. dnevno na grlo. One moraju biti sveže (svetlo-žute boje) naročito one koje se daju suprasnim i oprašenim krmačama i prasićima. Na oko 1 sat pre davanja svinjama valja ih natopiti u vodi a potom pomešati sa snažnim hranivima.
Pivski kom ili treber u svežem stanju sadrži dosta vode (do 75’/g) ali se može dobro upotreblti za tovljenje svinja i ishranu odraslih svinja. Može se davati odraslim grlima oko 10 kg. u smeši sa drugim hranivima. Sušeni treber je bolji jer sadrži manje vode i može se davati odraslim grlima do 1 kg., a mladim do 0,5 kg. dnevno. Treber je siromašan u mineralnim materijama.
Pivski kvasac može se davati svež ili suv. Poslednji je bolji jer sadrže znatne količine svarljivih belančevina (oko 42%. Sveži se daje do 6 kg., a suvi 100-200 grama dnevno na glavu. Suvi davati u prvom redu mladim grlima i krmačama koje doje prasad i na isti način kao što je rečeno za klice.
Džibra i komina koje ostaju pri pečenju špiritusa, rakije i vinjaka sadrže veliki % vode (do 94,3%)i zato imaju malu hranjivu vrednost. Nju treba upotrebiti u prvom redu za tovljenje svinja u prvom odnosno pripremnom periodu tova i za ishranu jalovinja. Može se davati starijim grlima u tovu čak i do 16 kg, a suprasnim i oprašenim krmačama najbolje je ne davati ih ili najviše 2—3 kg. dnevno na glavu. Svinjama koje se hrane džibrom ili kominom davati seno lucerke ili deteline i krede oko 20 gr. dnevno na glavu. Svinje treba postepeno navikavati na ishranu ovim hranivima, suprasnim krmačama ne preporučuje se davati džibru od šljiva. Suva džibra i komina imaju znatno veću hranljivu vrednost i mogu se davati 1 —1,5 kg. na glavu.
Otpaci pri proizvodnji šećera mogu se upotrebiti za ishranu svinja. U obzir dolaze sveži i suvi rezanci i melasa. Sveži rezanci sadrže mnogo vode (oko 93%) i retko se upotrebljavaju za ishranu svinja i to samo odraslih.
Davati 4—6 kg. dnevno na glavu. Suvi rezanci imaju znatno veću hranivu vrednost i mogu se davati 0,5 —1,5 kg. dnevno na grlo prema uzrastu. Suve rezance treba pre davanja na nekoliko’ časova natopiti sa 2—4 puta većom količinom čiste vode. Ovako natopljene davati u smesi sa drugim hranivima. Melasa se može upotrebiti za ishranu svinja samo u smesi sa drugim hranivima. Ona poboljšava ukus drugim hranivima i povećava apetit svinja. Najbolje je upotrebljavati je za tovna grla i to na taj način što se melasa razredi u 2—3 puta većoj količini vruće vode a ovako dobivenom mešavinom se poprska odnosno zamese snažna hraniva neposredno pred hranjenje. Na ovaj način jednom odraslom grlu može se dati najviše do 1 kg. melase, a prasićima oko 50 grama dnevno na grlo.
Otpaci pri proizvodnji skroba i štirka. Za dobijanje skroba i špiritusa upotrebljavaju se uglavnom krompir i kukuruz a kao otpadak dobija se džibra. Ona ima malu hranljivu vrednost jer sadrži mnogo vode (oko 86%) i dolazi uglavnom u obzir za tovljenje svinja naročito u pripremnom periodu. Može se davati krompirove džibre dnevno 4—10 kg. a kukuruzne 4—8 kg. na grlo. Sušena džibra od kukuruza i krompira ima veću hranljivu vrednost i može se upotrebiti za ishranu svinja.
5) Hraniva životinjskog porekla
U ovu grupu spadaju: .mleko i mlečni otpaci, brašno od mesa, brašno od krvi i riblje brašno. Sva ova hraniva sadrže prilične, a neka i vrlo velike količine, lako svarljivih u puno vrednih belančevina i zato pretstavljaju prvoklasna hraniva, naročito za mlada grla, suprasne i oprašene krmače. Danas se nemože ni zamisliti napredno ili kako bi se to stručno reklo, intenzivno svinjarstvo bez upotrebe navedenih hraniva. Ovo naročito važi za uspešno odgajivanje plemenitih rasa svinja kao što su jorkširska i berkširska rasa i njihovi melezi.
Mleko i mlečni otpaci pretstavljaju odlično hranivo za svinje, naročito mlada grla. Za prasad je najbolje mleko krmače. Njega u ovom pogledu ne može da potpuno zameni ni jedno drugo hranivo pa čak ni puno mleko drugih doma- ćih životinja. Mleko krmače sadrži u lako svarljivom obliku sve one hranljive materije koje su neophodne za porast praseta, kao što su lako svarljive i puno vredne belančevine, vitamini i mineralne materije. Da bi prasad dobila dovoljnu količinu mleka od svoje majke neophodno je krmače koje doje prasad pravilno hraniti kako bi mogle lučiti dovoljnu količinu mleka za ovu svrhu. Puno kravlje i ovčije mleko obično se ne upotrebljava za ishranu svinja već obrano (posno) i surutka. .
Posno ili obrano mleko iz koga je izvađena mlečna mast za maslac može se uspešno upotrebiti za ishranu svinja. Najbolje je upotrebiti ga za tovljenje mladih grla plemenitih rasa (jorkšIrske i berkširske) i njihovih meleza koji će služiti za spravljanje bekona, šunki ili za brzu potrošnju mesa. Ono se može upotrebiti i kao dodatak za priplodnu prasad i nazimad.
Surutka ima malu hranljivu vrednost i daje se svinjama da je piju mesto vode. Posno mleko i surutka namenjeni za ishranu svinja moraju poticati od zdravih krava i biti sveži. Pokvareno ili sumnjivo mleko ili surutku ne upotrebljavati za ishranu svinja. Posnog mleka može se davati prasićima do 2 meseca starim 0,5 —1,5 litra, a starijima 1-2 litra, nazimadima u tovu 1—3 litra, a surutke priplodnim krmačama mesto vode do 10, a tovnim starijim grlima i više dnevno na grlo.
Brašno od mesa i brašno od mesa zajedno sa kostima imaju veliku hranljivu vrednost, naročito prvo, i za ishranu svinja su neobično podesna. Prvo sadrži više svarljivih belančevina (oko 58%), a drugo znatno manje (17°/o) ali zato sadrži dosta mineralnih materija (kalcijuma i fosfora). Treba ih upotrebljavati za ishranu svinja svuda gde se mogu nabaviti.
Brašno od krvi koje se dobija sušenjem i mlevenjem krvi zaklanih životinja sadrži vrlo mnogo svarivih belančevina (do 74%) i izvanredno je hranivo za mlada grla. Daje se u smeši sa prekrupom zrnastih hraniva i to: sisančadima 50—100 grama, odlučenim prasićima 100—200 grama, a odraslim grlima 100—400 grama dnevno prema starosti.
Riblje brašno dobija se sušenjem i mlevenjem morskih riba i njihovih otpadaka. Sadrži dosta lako svarljivih belančevina (47—60%), masti (2—14) i mineralnih materija (18—30%). Izvanredno je hranivo za prasad. Daje se prasićima dok sisaju 80 — 100 grama; od 2—4 meseca starim 100—300 grama, suprasnim krmačama 100—300 grama, a onima koje doje prasad 100—400 grama.
Sva hraniva životinjskog porekla treba davati svinjama samo ako su potpuno ispravna. U ovu grupu hraniva mogu se ubrajati i gundelji. U godinama kada se pojave u većem broju mogu se skupljati, sušiti pa zatim samleti ili kuvati i davati svinjama. Hranljiva vrednost ravna je brašnu od mesa. Kad hoće svinje da ih jedu mogu se davati i bez kuvanja i sušenja, samo umrtvljeni.
Najzad, treba spomenuti i kuhnnjske otadke, koji ne spadaju ni u jednu od spomenutih grupa. Kvalitet ovih otpadaka vrlo mnogo varira i zavisi od čega potiču. Oni se u glavnom mogu upotrebljavati za ishranu svinja u tovu. U obzir dolaze samo sveži otpaci koji ne sadrže štetnih primesa (sode i dr.) Na odraslo grlo može se davati dnevno 8—12 kg. Po hranjljivosti 4 — 6 kg ovih otpadaka vredi prosečno koliko 1 kg ječma ili kukuruza. U velikim menzama obično ostaju znatne količine ovih otpadaka koji se mogu dobrom organizacijom vrlo dobro iskoristiti za ishranu svinja, naročito tovljenika.
6. Kombinovana hraniva
Ova hraniva su u stvari sastavljena iz više različitih hraniva (5—8 ili više) koja se upotrebljavaju za ishranu svinja. Obično se upotrebljavaju: kukuruz, ječam, ovas, zrnevlje leptirastih biljaka, mekinje, uljane pogače, fabrički otpaci, brašno od mesa i kostiju, riblje brašno itd. Kombinovana hraniva treba da budu tako sastavljbna da sadrže dovoljno svarljivih hranljivih materija prema potrebi pojedinih kategorija svinja.
Ove smeše se prave u posebnim fabrikama i prodaju kao gotove, a može ih i svaki odgajivač ili tovljač i sam napraviti. Za svaku kategoriju svinja treba praviti posebne mešavine. Pored ove mešavine svinjama treba davati sočna hraniva i to leti pašu ili pokošene zelene biljke, a zimi repu, silažu, seme lucerke i deteline.