Svrha pripremanja hraniva za svinje je da se poboljša njihov ukus i poveća svarljivost. Nepripremljena hraniva svinje u većini slučajeva slabije jedu i lošije iskorišćavaju, prilična količina hranljivih materija izlazi sa izmetom nesvarena i neiskorišćena, Takav je slučaj kad se svinje hrane celim zrnevljem. Usled toga što se hrana zadržava u organima za varenje dosta kratko vreme (oko 36 časova) jedan deo zrnevlja ostaje neiskorišćen i izlazi u izmetu. Na ovaj način svinje za 10—15% slabije iskorišćavaju celo zrnevlje nego ako se daje u obliku prekrupe, brašna ili gnječeno. Prema tome priprema zrnastih hraniva sastoji se u prekrupljivanju, mlevenju ili gnječenju. Prekrupa ili brašno mogu se davati u suvom stanju ili zamešani vodom u vidu guste kaše. Ako je to iz bilo kojih razloga nemoguće onda zrnevlje treba na 16—24 časova pre davanja svinjama namočiti (pokiseliti) u vodi. Ovako namočeno zrnevlje svinje bolje iskoriste ali ipak slabije nego prekrupljeno, samleveno ili gnječeno.
Neka hraniva, kao što je krompir, zrnevlje lupine, divlji kesten itd. sadrže gorke sastojke i svinje obično neće da ih jedu dok se ne pripreme, odnosno dok se gorki sastojci ne odstrane. To se postiže kod krompira kuvanjem, ili zaparivanjem. Za zaparivanje najpodesniji su tako zvani brzoparni kazani. Vodu u kojoj se krompir kuva ili zaparava ili ispira treba prosuti.
Kuvanjem hraniva poboljšava se ukus i kod nekih kao što je zrnevlje leptirastih biljaka (soje, graška, grahorice itd.) i zrelih bundeva povećava se i svarljivost. Pri ovome treba imati u vidu da hraniva ne treba dugo kuvati na visokoj temperaturi (temperaturi vrenja), jer se uni- štavaju vitamini. Zato kuvanje, kad god to nije neophodno, treba izbegavati. Seno leptirastih biljaka koje potiče od starijih biljaka (košeno u vreme cvetanja) i plevu preliti u nekom sudu vrućom vodom, a potom sud utopliti i ostaviti 4—6 časova. Seno je dobro davati iseckano ili još bolje samleveno.
Kišeljenje hrane za svinje ima veliki praktičan značaj i primenu. Na ovaj način poboljšava se ukus i svarljivost hraniva, a istodobno povećava se time i apetit svinja.. Kišeljenje se vrši u pekarskim kori tima, a za kišeljenje se upotrebljava pekarski kvasac i to 0,5—1 kg za 100 kg mešavine. Mešavina se sastoji od prekrupe, zrnevlja, mekinja. i dr. snažnih hraniva koja sadrže dosta ugljenih hidrata. Kvasac se razmuti u toploj vodi (30-40 C), onda se u korito sipa 45—50 litara tople vode, stavlja u nju razmućeni kvasac i dobro izmeša, zatim se sipa 20 kg smeše, najbolje od prekrupe ječma, ovsa, kukuruza i mekinja, dobro izmeša, a posle 20 — 30 minuta opet ponovo dobro izmešati i ostaviti 4—6 časova. Sloj smeše treba da iznosi 25—35 sm, a toplota 20 —27°C. Posle toga vremena se nalije 110—150 l. tople vode, dobro izmeša i doda 80 kg smeše, dobro izmeša i ostavi 3 časa. Na ovaj način kišeljenje traje 7—9 časova.
Ima i drugih načina pripremanja ali su oni svi slični. Da bi kišeljenje bolje uspelo preporučuje se smeši dodavati 1 1/2—2 % proklijalog zrnevlja ječma, ovsa ili raži, do 3% sena lucerke ili deteline samlevenog ili sitno iseckanog, 10-15% kuvanog krompira dobro očiščenog od zemlje i malo iseckane repe, cvekle, ili mrkve. (Za 110—140 kg smeše potrebvo je korito sledeće veličine: širina dna 35 sm., otvora 70 cm.,visina 70 sm., a dužina oko 180 sm.). Ovako spremljena smeša daje se u početku dnevno 10—15% od težine obroka snažne hrane a kasnije se povećava i to: nerastovima, suprasnim krmačama i dojiljama 30—35% od.težine obroka snažnehrane, sisanča- dima 20—25%, odlučenim prasićima 20—50%, svinjama u tovu 15—50%, lakšim svinjama veći, a težim manji procenat. Davati ujutru i uveče. Krmačama na nekoliko dana pred buka- renje i nekoliko dana posle, ne treba davati ovu hranu. Ukišeljenu hranu davati.u smeši sa drugim hranivima i
mineralnim materijama.
Kod nas se za tovljenje svinja za mast upotrebljava uglavnom prekrupa od kukuruza koja se prethodno ukiseli u odgovarajućim kacama. U ovim. kacama prekrupa se zameša u vidu guste kaše i ostavi leti oko 6 a zimi oko 12 časova da uskisne.
Pri spremanju hrane za svinje, naročito ukiseljenje, mora se obratiti najveća pažnja na čistoću sudova u kojima se hrana priprema.